Evropska komisija traži rešenje koje će očuvati uvoz nafte u Srbiju, rečeno je za Radio Slobodna Evropa, nakon što je Jadranski naftovod (JANAF) saopštio da neće moći da realizuje transport nafte do Naftne industrije Srbije (NIS) od 15. maja 2022. usled novog paketa sankcija Evropske unije (EU) usmerenih prema ruskim energetskim kompanijama.
"Bilo koju odluku o produženju ili proširenju sankcija donosi Evropski Savet jednoglasno. Tražimo rešenje koje će zaštititi uvoz nafte u Srbiju", navela je Evropska komisija u pisanom odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).
Iz Jadranskog naftovoda (JANAF) sa sedištem u Zagrebu su 29. marta saopštili da uredba Evropske unije doneta 15. marta utiče na ugovor koji je JANAF zaključio sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), a koji važi do decembra 2022.
Nekadašnji državni naftni gigant NIS od 2008. godine je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njefta (Gazprom Neft).
U toj kompaniji za RSE navode da se poslovanje NIS-a u ovom trenutku "obavlja neometano".
"Kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu i tržište je uredno snabdeveno svim vrstama derivata", navodi NIS u pisanom odgovoru za RSE.
Dodaju i da nastavljaju da prate situaciju i "analiziraju sve potencijalne scenarije".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 31. marta za Radio-televiziju Srbije da je NIS potpao pod sankcije EU zavedene protiv Rusije i da Srbija razgovara sa predstavnicima EU o uvozu nafte. On je tada izjavio da će to "biti rešeno".
Podaci Agencije za energetiku Srbije, regulatornog tela za sektor energetike, pokazuju da Srbija većinu sirove nafte uvozi, dok iz domaće proizvodnje podmiruje četvrtinu potreba (26,1 odsto).
Od ukupnih količina nafte koju Srbija uvozi, dve trećine dolazi iz Iraka, a jedna trećina iz Rusije i Kazahstana.
Najveći deo te nafte do Srbije se doprema upravo naftovodom JANAF.
