Ekološki aktivisti objaviće do kraja meseca imena poslanika Skupštine Srbije koji su podržali građane u zahtevu da se trajno zabrani eksploatacija litijuma.
Poređanih 250 stolica od kojih je 11 nosilo zeleni simbol podrške, bile su deo performansa ekoloških aktivista 19. oktobra ispred Palate Srbija u Beogradu. Tražili su odgovore 250 poslanika Srbije na njihov zahtev za zabranu eksploatacije litijuma. Dobili su podršku samo njih 11.
"Kreni - promeni" deo je grupe organizacija u Srbiji koja traži takvu zabranu. Aktivisti navode da su skupili preko 38.000 potpisa građana za podnošenje inicijative pred Skupštinom Srbije.
"I dok čekamo da se ona nađe na dnevnom redu odlučili smo da kontaktiramo svih 250 poslanika i pitamo kako će se izjasniti", rekla je novinarima u Beogradu 19. oktobra Marina Pavlić iz "Kreni - Promeni".
Ona je navela da se odazvalo njih 11 koji su naveli da će podržati inicijativu kada se bude našla na dnevnom redu parlamenta.
"Rezultat je poražavajući", navela je Pavlić.
Ona je objasnila da su aktivisti pre deset dana na pisarnicu Skupštine predali pisma poslanicima i poziv da se jave.
"Po isteku 15 dana, sledeće nedelje, javno ćemo objaviti imena svih poslanika koji su stali uz građane i imena onih koji ih ignorišu", navela je aktivistkinja i poručila da je to poslednji apel predstavnicima građana da se prisete svoje funkcije.
Planovi Rio Tinta
Vlada Srbije je pod pritiskom masovnih protesta ekoloških udruženja, 20. januara 2022. ukinula Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta "Jadar".
Britansko-australijski rudarski gigant Rio Tinto imao je nameru da u Srbiji razvije rudnik litijuma u području Jadar, kod Loznice, u zapadnoj Srbiji, vredan 2,4 milijarde dolara.
U februaru 2022:
Usledili su masovni ekološki protesti, nakon čega su nadležni državni organi stavili van snage sve pojedinačne odluke u vezi sa tim projektom povezane sa kompanijom "Rio Tinto", iako je iz kompanije navođeno da poštuju sve zakone.
Aktivisti u međuvremenu upozoravaju da nije sve gotovo kada je reč o litijumu.
Kao jedan od primera navode slučaj Rekovca, mesta u centralnoj Srbiji, gde su meštani postavili dežurstva kako se ne bi vršila istraživanja litijuma.
Danonoćne straže
Ekološka aktivistkinja pokreta "Neko brine za Rekovac" Marica Živanović Poljo iz Rekovca navodi da su se meštani organizovali jer je firma "Balkan istraživanja" iz Beograda pokušala da napravi, kako tvrdi, još jednu bušotinu u toj opštini.
"Zbog toga već mesec dana dežuramo na lokaciji na kojoj je planirana nova bušotina. Ostaćemo na danonoćnoj straži sve dok Ministarstvo rudarstva i energetike ne opozove sve izdate dozvole za istraživanje litijuma i bora", kaže za Radio Slobodna Evropa Živanović Poljo.
Kompanija "Balkan istraživanja" u protekle dve godine napravila je dve istražne bušotine, ali su meštani i ekološki aktivisti sprečili prolazak mehanizacije i radnika na parcelu na kojoj je planiran nastavak radova.
Odbornici Skupštine opštine Rekovac su početkom 2022. godine zatražili hitne izmene Prostornog plana kojima bi se obezbedila trajna zabrana istraživanja, ali uprkos obećanjima vlasti taj zahtev nije realizovan ni posle osam meseci.
Zbog toga je, na zahtev građana, privrednika i ekoloških udruženja 12. oktobra održana vanredna sednica Skupštine opštine Rekovac sa koje je Ministarstvu rudarstva i energetike, ponovljen zahtev za hitno povlačenje i stavljanje van snage svih rešenja o izdavanju dozvola za izvođenje geoloških istraživanja litijuma, bora i prateće asocijacije elemenata na teritoriji Rekovca.
Usvojena je i odluka kojom se nalaže opštinskim organima da sprovedu hitne mere u postupku usvajanja izmena i dopuna Prostornog plana opštine Rekovac, u cilju obustave trenutnih i zabrane budućih istraživanja rudnih sirovina, a posebno litijuma i bora.
U toku geološka istraživanja na 172 lokacije
Prema zvaničnim podacima Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) dostavljenim RSE, na teritoriji Srbije trenutno se vrše geološka istraživanja na 172 istražna polja, od čega je 119 istražnih polja odobreno za istraživanje metaličnih mineralnih sirovina, u koje spada i litijum, 51 za istraživanje nemetaličnih mineralnih sirovina i dva istražna polja za istraživanje energetskih mineralnih sirovina.
U dopisu MRE nije preciziran broj istražnih polja za litijum i bor.
U Ministarstvu naglašavaju da su mineralne sirovine prirodno bogatstvo koje je osnov za planiranje razvoja svakog savremenog društva, te da je eksploatacija mineralnih sirovina nužan preduslov postojanja današnje civilizacije.
MRE ističe da je Srbija izuzetno bogata mineralnim sirovinama, i da proces geoloških istraživanja obezbeđuje državi relevantne podatke potrebne za uspešno upravljanje njima.
Suočavanje sa surovom realnošću
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije i opozicioni poslanik, Aleksandar Jovanović Ćuta, najavio je da će se taj odbor sastati u Loznici, a potom i u Rekovcu.
On je jednu od sednica tog odbora 29. septembra, koji okuplja poslanike svih stranaka, već održao u Majdanpeku, zbog navoda da kineska kompanija Ziđin uništava planinu Starica, a što vlasti i kompanija odbacuju.
"Jedno je kada se sa skupštinske govornice ili iz televizijskog studija priča kako su ugovori sa ’Rio Tintom’ ili sa ’Ziđinom’ strateški važni za našu zemlju, a potpuno drugačije izgleda kada se izađe na teren i suoči sa devastiranom životnom sredinom, presušenim rečnim koritima čije je voda zarobljena u betonskim cevima, razorenom planinom iznad Majdanpeka... ", kaže Jovanović.
Nema opasnosti od istraživanja
Beogradska firma "Balkan istraživanja" poseduje odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike za istraživanje litijuma i bora na istražnim poljima u više opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji.
Za RSE su naveli i da poseduju svu potrebnu dokumentaciju za geološka istraživanja i da su problemi na terenu posledica neobaveštenosti, dezinformacija i nerazumevanja njihovog posla.
"Građani moraju da znaju da se geološka istraživanja sprovode kako bismo odredili detaljan sastav zemljine kore i da bi se utvrdilo da li uopšte postoje ležišta mineralnih sirovina na ovom području i ne predstavlja apsolutno nikakvu opasnost za meštane", objasnila je za RSE Maja Jovanović iz te kompanije.
Ona je dodala i da "Balkan istraživanja" ima korektnu saradnju sa Opštinom Rekovac, sa resornim ministarstvima, nadležnim državnim institucijama i naučnim ustanovama.
Ističe da je rad firme transparentan, da je sva dokumentacija javna i dostupna, a da su sve informacije koje daju proverljive.
"Mi sprovodimo geološka istraživanja na pomenutim područjima i sve je transparentno i dostupno medijima", kaže Jovanović.
Uprkos tome, građani su tokom ove godine onemogućili otvaranje bušotine u selu Dragovo u opštini Rekovac, a sada blokiraju radove u ataru sela Sibnica u istoj opštini. Zbog toga su "Balkan istraživanja" privremeno zaustavila aktivnosti, uz obrazloženje da je privremeni prekid radova posledica događanja u Majdanpeku.
"To je isključivo u vezi sa brigom za bezbednost naših mašina, naših zaposlenih radnika i saradnika i sa dešavanjima sa kompanijom ’Ziđin’ i neželjenim situacijama koje su se tamo desile. Mi smo nakon toga odlučili da malo sačekamo dalji razvoj situacije, isključivo zbog toga što smo mi odgovorna kompanija naročito po pitanju bezbednosti", objašnjava Jovanović.
Ona kaže da su o problemima sa kojima se "Balkan istraživanja" suočava na terenu upoznata resorna ministarstva i državne institucije, koje su nadležne za kontrolu njihovog rada "koji u svakom segmentu mora biti u skladu sa zakonom i propisima".
Da li će se nastaviti istraživanja litijuma i bora u Srbiji?
Prema informacijama dobijenim u MRE, Izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2021. godine, postupak za dobijanje odobrenja za geološka istraživanja metaličnih mineralnih sirovina uslovljen je dostavljanjem garancije banke, menice ili korporativne garancije u cilju sigurnosti investicija u geološka istraživanja.
"Samo u toku 2021. godine ulaganja u geološka istraživanja iznosila su oko 43 miliona USD", istaklo je Ministarstvo.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović, izjavila je 15. septembra da je greška što Srbija ne koristi litijum.
Mesec dana ranije o tome se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Ispali smo jedini idioti na kugli zemaljskoj koji su se odrekli sopstvenog litijuma", izjavio je između ostalog Vučić.
Potražnja za litijumom poslednjih godina bila je u porastu, sa rastom proizvodnje električnih automobila koji koriste punjive litijum-jonske baterije.
U januaru, kada je Vlada Srbije "raskrstila" sa projektom Jadar, agencija Blumberg (Bloomberg) prenela je da je cena tone litijum-karbonata u Kini, koja je najveći svetski proizvođač baterija, dostigla 47.000 dolara. To je bilo povećanje od šest puta u odnosu na januar 2021.
Prognoze su će da cena litijuma ostati visoka do iznalaženja načina za veću produkciju na globalnom nivou.
Različite rudarske kompanije rade na razvoju inovativnih tehnologija kako bi ga efikasnije proizvodile, dok su za sada najčešća dva načina. U zavisnosti od mesta na kom se nalazi, do litijuma se dolazi solarnim isparavanjem iz velikih bazena sa slanom vodom ili ekstrakcijom rude.
Po projektu "Jadar", od otvaranja rudnika 2026. pa u narednih 40 godina proizvelo bi se 2,3 miliona tona litijum-karbonata koji je jedna od ključnih komponenti za izradu vozila na električni pogon, baterija za mobilne telefone, prenosne računare i druge elektronske uređaje.
Na osnovu istraživanja procenjeno je da bi iz tog izvora Srbija mogla da pokrije 12 odsto svetskih potreba za litijumom.
Facebook Forum