"Kada sam saznao da nemam čemu da se nadam morao sam nekako da nađem novac za operacije u privatnoj klinici. U pitanju je za dve operacije oko 12.000 evra", kaže za Radio Slobodna Evropa 49-godišnji Beograđanin, Predrag V. Popović.
Sa dijagnozom nekroze oba kuka, koja dovodi do propadanja kostiju i nepokretnosti i konstantnim bolovima stavljen je na listu čekanja za prvu operaciju od tri godine.
Iako takvu intervenciju pravilnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) predviđa u roku od šest meseci.
U tom trenutku, kaže, osećao se kao da se neko loše šali sa njim.
"Kao da je neko bezobrazan, kao da me neko vređa, kao da mi neko nabija prst u oko, kao da mi neko stavlja so na ranu", kaže Popović kome su bile potrebne dve operacije.
Na listama čekanja prema podacima RFZO za 3. oktobar je blizu 64.000 ljudi.
Najveći broj njih, skoro 20.000, čeka na ugradnju proteze kolena, a potom na ugradnju kuka oko 14.000 pacijenata.
"Moj život pre prve operacije – na štapu, na štakama i povremeno na nogama, a konstantan bol. Imao sam neke dve poze u kojima sam mogao da budem. A bolovi su takvi da ne postoji lek pošto imam i diskus hernije. Ako mi nešto ispadne iz ruke, ja to ne mogu da dohvatim, mogu samo da ga gledam ako nema nikog pored mene", kaže Popović.
Na postavljanje dijagnoze je čekao dve godine, dobio je 2021. kada je, kako kaže, sam otišao na magnetnu rezonancu, a onda je saznao da će na prvu operaciju čekati još najmanje tri.
Ove godine je trebalo prva od dve operacije da se dogodi, a saznao sam da je produžen rok za još jednu godinu- priča Predrag Popović
"To je okvirno vreme čekanja, ove godine je trebalo prva od dve operacije da se dogodi, a saznao sam da je produžen rok za još jednu godinu. Od petoro ljudi koji su istog dana stavljeni na listu i trebalo je istog dana da budemo operisani, nas dvoje još nije pozvano", kaže on.
Zbog toga je bio prinuđen da skupi novac za intervencije na privatnoj klinici.
Prvu operaciju imao je u jesen 2021. u vreme pandemije korona virusa, a drugu posle šest meseci na proleće 2022. Za operacije mu je bilo potrebno oko 12.000 evra i još tri za preglede, kontrole, terapiju.
Šta kažu nadležni?
Listama čekanja se poslednjih nedelja osim ministra zdravlja Zlatibora Lončara bavi i predsednik države Aleksandar Vučić.
Obojica poručuju da se liste čekanja u zdravstvenim ustanovama moraju eliminisati i da će uskoro biti predstavljen program kako da se to uradi i "koliko koja ustanova mora da uradi operacija na dnevnom nivou, koliko na nedeljnom".
"Liste čekanja su deo naše nesposobnosti da stvarno rešavamo probleme", ocenio je Vučić 18. septembra na TV Pink.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da je za rešavanje lista čekanja potrebno obezbediti dodatni novac kako bi se kupile dodatne proteze, medicinski materijal i platili lekari koji će raditi vikendom.
U budžetu za 2024. za zdravstvo je izdvojeno 545 milijardi dinara (4,6 milijardi eura), a dodatnih 20 milijardi (oko 160 miliona evra) određeno je rebalansom budžeta.
Lončar je naveo da je pre pandemije korona virusa, obim lista čekanja bio smanjen za 50-60 odsto.
"Desila se korona, nismo mogli da se bavimo listama čekanja. Sad ubrzano radimo na tome. Građani na skener sada više neće čekati duže od tri do četiri dana, a i ostale liste čekanja dolaze na red", poručio je Lončar.
Kako smanjiti liste?
Čekanje na preglede, analize, operacije je višedecenijski problem zdravstva u Srbiji.
Doktor Vladan Marković, potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u tom sindikatu smatraju da je glavni uzrok postojanja lista čekanja nedostatak kadra.
"To je već decenijski problem, još iz vremena kada je javno zdravlje prebačeno u javni sektor i onda su počele da se primenjuju zakonske regulative za javni sektor, gde je došla zabrana zapošljavanja, direktori su kadar obnavljali tako što su tražili dozvolu Ministarstva zdravlja", naveo je.
Dodaje da je i "slabije finansijsko ulaganje u zdravstveni sektor dovelo do toga da manji broj pružaoca usluga bude na broj stanovnika."
Na pitanje kako smanjiti i izbeći liste čekanja, Marković kaže da je Sindikat lekara i farmaceuta Srbije predlagao Ministarstvu zdravlja da se zaposle svi lekari koji čekaju posao na birou rada.
"Kada bi sve medicinske radnike država upošljavala umesto što je zabranjivala onda bi postojao kadrovski potencijal koji bi mogao da ispuni očekivanja", naveo je.
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru uvedena je pre nešto više od 10 godina, u decembru 2013. godine. Poslednji put je njeno važenje produženo do kraja 2026.
Po toj uredbi korisnici javnih sredstava traže saglasnost za nova zapošljavanja od nadležnog ministarstva.
'Apsurd' biti godinama na listi čekanja
Predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS) primarijus doktor Mirjana Lapčević operisala je levi kuk na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica i kao neko ko boluje od artritisa imala je prioritet.
Sedam godina je prošlo od kad su me na VMA stavili na listu da bi me pozvali da sam došla na red. To je apsurd- ističe Mirjana Lapčević
"Sedam godina posle operacije kuka dobila sam poziv sa VMA (Vojno medicinska akademija) da dođem da operišem taj isti kuk. Znači sedam godina je prošlo od kad su me na VMA stavili na listu da bi me pozvali da sam došla na red. To je apsurd", ispričala je za RSE.
Ona kaže da se pre nekoliko godina obratila dopisom ministru zdravlja, direktorki RFZO i direktoru Instituta Banjica, ali da joj niko od njih nije odgovorio.
"Ja sam navela da predlažem da se angažuju privatne klinike kao što se radi operacija katarakte, neka država pokuša da sa njima napravi dogovor", dodala je.
U Srbiji je za pojedine zdravstvene usluge, poput vantelesne oplodnje ili operacije katarakte na oku, moguće otići kod privatnika kome kasnije RFZO refundira troškove.
Osim toga Lapčević smatra da bi pomoglo i to da regionalne bolnice preuzmu operacije u svom regionu.
"A ne da svi masovno dolaze u medicinske centre u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu", navela je.
Pre godinu dana lekari na Klinici za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju Kliničkog centra u Nišu, na jugu Srbije, sami su rešili da operacije srca i krvnih sudova obavljaju i vikendom kako bi ukinuli liste čekanja.
Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na upite RSE, između ostalog i da li bi angažovanje privatnih klinika smanjilo liste čekanja.
Šta kažu pravila RFZO?
Na aktuelnim listama čekanja za ugradnju proteze kuka ima pacijenata koji čekaju već pet godina, a za ugradnju kolena i do osam.
Objašnjenja koja je dobijao Beograđanin Predrag V. Popović bila su poput "gužve su, nemamo kapacitete, ima težih slučajeva, eto tako je, znate kako je, ne znamo šta da vam kažemo".
Kaže i da mu je rečeno da nemaju proteze kukova.
"Kad sam pitao da li ja to mogu da platim, to košta 2.000 evra, bolje da skupim 2.000 nego 12.000, lakše je daleko, rekli su mi ne, to je korupcija", ispričao je Popović.
Republički fond za zdravstveno osiguranje, koji snosi sve troškove zdravstvene zaštite koji su utvrđeni kao pravo iz zdravstvenog osiguranja, predviđa mogućnost refundacije.
Ako zdravstvena ustanova ne može da pruži usluge u roku od 30 dana, osiguranici mogu da ih obave u drugoj ustanovi, odnosno u privatnoj praksi a da novac refundiraju od svog zdravstvenog osiguranja.
Međutim, od toga postoji izuzetak i odnosi se na zdravstvene usluge za koje je propisano utvrđivanje lista čekanja kao što je MR (magnetna rezonanca) i CT (skener) dijagnostika, koronarografija srca, ugradnja endoproteza kuka…
Izuzetak su i redovni kontrolni pregledi i neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize za taj pregled.
Tako i Predrag V. Popović nije uspeo da refundira troškove.
"Prema pravilniku istog tog RFZO za stavljanje veštačke proteze kuka nije moguća refundacija jer se operacija dešava u roku od šest meseci", rekao je Popović.
Tako se, kaže, našao u situaciji da se pravilnik selektivno primenjuje a selektivno ne.
"Kada je na moju štetu onda se primenjivao, kada je meni trebalo da se pomogne nije se primenjivao".
On kaže da se osećao "napuštenim i prevarenim" jer je preko 20 godina izdvajao za zdravstveno osiguranje.
"I kada mi je prvi put zatrebalo, tada sam i prvi put otišao na bolovanje, kada mi je prvi put zatrebala ozbiljna pomoć ja sam bio ostavljen na cedilu", naveo je.
RFZO nije odgovorio na upit RSE o tome kako misle da rešavaju ove probleme.
Troškovi lečenja u Srbiji regulisani su sistemom izdvajanja za zdravstvo kroz bruto dohodak zaposlenih što građanima omogućava da se bez naknade leče u državnim ustanovama.
Zaposlenima se mesečno za zdravstveno osiguranje odbija deseti deo bruto zarade. Reč je o zakonskoj obavezi koju zaposleni i njihovi poslodavci ne mogu izbeći. Novac ide Republičkom fondu za zdravstveno osguranje (RFZO).
Šta se preduzima?
Ministarstvo zdravlja je 22. septembra saopštilo da više nema liste čekanja za CT preglede jer je tokom vikenda u zdravstvenim ustanovama širom zemlje ovu dijagnostičku proceduru obavilo 2.806 građana, odnosno svi koji su bili na listi čekanja.
Prema listama čekanja koje na dnevnom nivou ažurira na svom sajtu RFZO, 3. oktobra je za CT abdomena i male karlice bilo je 105 pacijenata, CT glave 43, glave i vrata 14, grudnog koša 85 a kičmenog stuba 2.
Broj čekanja je drastično smanjen za CT grudnog koša u roku od nedelju dana – sa 389 na 85.
Takođe su tokom pretposlednjeg vikenda u septembru organizovani i preventivni pregledi koje je prošlo preko 26.000 građana.
Tokom septembra ministar zdravlja razgovarao je sa direktorima svih zdravstvenih ustanova u cilju smanjenja i ukidanja listi čekanja.
Lončar je tada poručio da rukovodioci zdravstvenih ustanova imaju zadatak da organizuju rad na efikasniji način, a da će Ministarstvo obezbediti potrebne dodatnu opreme i aparate i nedostajući stručni kadar.
'Rešenja ad hoc, nema strategije'
Komentarišući dosadašnje poteze nadležnih u pokušajima eliminisanja lista čekanja Mirjana Lapčević iz Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije ocenjuje ih kao "malo haotične".
"Organizuje se tokom vikenda, ne postoji sistematsko rešavanje tog problema, mora se napraviti strategija a ne ad hoc", smatra ona.
U međuvremenu pacijentima ostaje da čekaju da dođu na red ili da se snalaze poput Predraga V. Popovića.
On kaže da ni danas ne može sve, ali da ipak "živi život".
"Ja još uvek imam diskus hernije, nikad to ne može da bude kao pre. Sad je ovaj život ipak dostojanstven, ima hroničnih bolova, ima nekih limita, ali sam operativan, živim život, imam svoje dete, mogu da se igram sa njim", navodi Popović.
Prema podacima međunarodne Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) na zamenu kuka se u 2022. čekalo u Španiji 74 dana, Hrvatskoj 154, Mađarskoj 186 i Sloveniji 525.
Na zamenu kolena se iste godine u Španiji čekalo 92 dana, Hrvatskoj 169, Mađarskoj 227 i Sloveniji 653.
Facebook Forum