Sveže otvoreni, bez pratilaca i sa minimumom objava.
Tako u proseku izgledaju profili na društvenoj mreži Instagram koji su koordinisano i u kratkom vremenskom periodu zapratili kritički nastrojene medije i nevladine organizacije u Srbiji, nakon čega su njihovi nalozi na ovoj platformi privremeno suspendovani.
Analiza Radija Slobodna Evropa (RSE) pokazuje da je reč o lažnim pratiocima, a udruženja novinara i civilne organizacije sumnjaju da je u pitanju planirana akcija, s namerom da ograniči domet medija koji nisu pod kontrolom vlasti.
Instragram stranice više od dvadeset medija, organizacija i pojedinaca u Srbiji suspendovane su ili ugašene 18. januara nakon što je u kratkom vremenskom periodu došlo do naglog povećanja broja njihovih pratilaca.
Kompanija Meta, koja je vlasnik Instagram i Fejsbuk platforme, to tumači kao sumnjive aktivnosti, što za posledicu ima suspenziju ili trajno gašenje naloga.
"Ovo je nezabeležen slučaj jer je istovremeno pogođen veliki broj naloga različitih aktera, od medija i fotoreportera do organizacija civilnog društva i aktivista", ocenjuje za RSE Bojan Perkov iz Fondacije Share, koja se bavi digitalnom bezbednošću.
On ističe da je problematično što Meta moderira sadržaje mašinskim putem pa često reaguju na naloge koji ne krše pravila, što se desilo u ovom slučaju.
Većina profila, koji su ugašeni ili suspendovani 18. januara je dan kasnije ponovo aktivirana.
RSE je od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal pokušao da sazna da li ova institucija istražuje gašenje naloga medija i civilnih organizacija na društvenim mrežama, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Iz kompanije Meta su za RSE naveli da su njihovi timovi vratili naloge koji su greškom suspendovani kao i da rade na identifikaciji mera za sprečavanje sličnih događaja u budućnosti.
Višemesečni napadi botovskih profila
Neposredno pre sinhronizovanog gašenja naloga na Instagramu, pojedini mediji su javno upozoravali na botovske napade, manifestovane kroz ekstremno uvećanje broja pratilaca u kratkom vremenskom roku.
Među njima je portal "Nova S", koji je 10. januara izvestio o neouobičajenom povećanju broja pratilaca na njihovom Instagram nalogu.
Prema podacima platforme za analitiku javnih profila na društvenim mrežama - Social Blade, samo u jednom danu njihov profil je zapratilo preko 40 hiljada novih pratilaca, a da nisu zabeležene viralne objave ili povećane aktivnosti.
Već dan kasnije, nalog je otpratilo 25 hiljada korisnika Instagrama.
Nedeljnik "Radar" je 13. januara takođe saopštio da se na njihovom nalogu za manje od dva sata broj pratilaca uvećao za oko osam procenata. Istovremeno, naglo uvećanje broja pratilaca tada su zabeležili nalozi televizija Nova S i N1 kao i omladinski portal Zoomer.
Ovaj portal je identifikovao nekoliko naloga koji su istovremeno zapratili više medijskih profila u Srbiji.
Prema anlizi RSE, ovi profili pokazuju jasnu strukturu lažnih (botovskih) naloga, odnosno nemaju nijednog pratioca, otvoreni su nedavno i sve objave su postavljene prvog dana, nakon čega nije bilo nikakvih aktivnosti.
Veliki broj novih pratilaca beleže i profili studentskih organizacija koje su krajem 2024. pokrenule blokade fakulteta, a zatim i masovne antivladine proteste u Srbiji zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice.
Tako je za poslednjih nekoliko meseci, Instagram profil "Studenti u blokadi" gotovo utrostručio broj pratilaca, sa 400 hiljada na milion.
U novembru 2025. je zbog toga privremeno ugašeno nekoliko studenstkih profila.
Studenti od početka protesta koriste društvene mreže kao glavne kanale komunikacije.
Netransparentna pravila
Iako je kod većine medijskih Instagram naloga bio primetan nagli rast pratilaca, to nije slučaj sa svim nalozima koji su ugašeni ili suspendovani.
Podaci platforme za analitiku Social Blade pokazuju da u slučaju profila organizacije CRTA nije došlo do neuobičajenih aktivnosti niti povećanja broja pratilaca.
To za RSE potvrđuje i Jovana Đurbabić iz ove nevladine organizacije koja se bavi monitoringom izbora, istraživanjem demokratije i vladavine prava.
"Niti nam se naglo povećao broj pratilaca, što se dešavalo nekim drugim nalozima prethodnih sedmica, niti smo dobijali neke notifikacije da postoji sumnja da profil na bilo koji način krši pravila zajednice. Ujutro je koleginica koja radi društvene mreže pokušala da uđe na stranicu i naloga nije bilo", navodi Đurbabić.
Prema njenim rečima, profil im je bez objašnjenja ugašen 18. januara, a dan kasnije ponovo vraćen, takođe bez obrazloženja kompanije Meta.
"Dosta je čudno i simptomatično da se dogodilo u istom danu različitim nalozima. Sve i da nam je profil ugašen automatski, mora da postoji neki inicijalni korak da bi Meta banovala neke naloge", kaže Đurbabić i dodaje da je CRTA pisala Metinoj službi za podršku korisnicima, ali da do sada nisu dobili nikakav odgovor.
Bojan Perkov iz Fondacije Share smatra da Meta primenjuje pravila netransparentno zbog čega nekada nije jasno kako je određena odluka u vezi sa sadržajem doneta i šta mogu biti njene posledice.
"To je naročito problematično prema nalozima iz Srbije, koja nije članica EU te se ne primenjuju propisi poput Akta o digitalnim uslugama prema kojima onlajn platforme moraju da usklađuju procese upravljanja sadržajima korisnika u pogledu transparentnosti i žalbi na moderatorske odluke", kaže Perkov.
Reakcije novinarskih udruženja
Više novinskih udruženja osudilo je gašenje stranica "Radara", portala "Nove" i drugih medija, i zatražili od nadležnih da hitno otkriju ko stoji iza ovih "botovskih napada".
Asocijacija za elektronske medije (ANEM) je ocenila da je reč o "koordinisanoj akciji s ciljem gašenja profila nezavisnih i profesionalnih medija".
Kako dodaju u ovom udruženju, "posebnu zabrinutost" budi postupanje kompanije Meta, s obzirom na to da su svi profili imali statut koji ukazuje da ne krše pravila platforme.
"Takođe, redakcije i administratori nisu dobili nikakvo prethodno upozorenje pre gašenja profila, iako bi to, prema pravilima platforme, trebalo da bude standardna praksa, uz navođenje konkretnih pravila koja su navodno prekršena i ostavljanje roka za otklanjanje nepravilnosti", navodi ANEM.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine navelo je u saopštenju da ovakva dešavanja nisu izolovan tehnološki incident, već koordinisani pokušaj "digitalne sabotaže koji ciljaju nezavisne medije koji kritički izveštavaju o stanju u društvu i događajima od javnog interesa".
Povodom ovog slučaja RSE je zatražio i komentar iz Evropske komisije, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.
To je podatak Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.
Prema tim podacima, prethodne godine je zabeleženo 59 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara u zemljama Zapadnog Balkana, od kojih su čak 33 iz Srbije.
Prema izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine, Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina.
Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare.
Tekst ažuriran 20. januara 2026.