Kurs dinara u Srbiji u poslednjih sedam godina "miruje" u odnosu evro. To pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).
Kako u toj instituciji navode za Radio Slobodna Evropa (RSE), relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru važna je za sve – državu, privredu, građane, uvoznike, izvoznike, investitore i štediše.
Takav kurs NBS naziva "sidrom monetarne i opšte ekonomske stabilnosti u Srbiji".
Ipak, stručnjaci upozoravaju da kurs dinara nije realan i da to što se on održava na istom nivou dugi vremenski period ima uticaja, pre svega, na izvoznike, a onda i na kupovnu moć građana.
"Realno jaka domaća valuta bi trebalo da počiva na realno jakoj domaćoj privredi, sposobnoj da pobeđuje konkurenciju na domaćem i inostranom tržištu. To je pravi osnov za realnu snagu i jačanje domaće valute. Mi to ni izbliza nismo postigli", ocenjuje za RSE Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner Narodne banke.
Kakva je kursna politika Narodne banke Srbije?
Kako su naveli u Narodnoj banci Srbije za RSE, ta institucija sprovodi "režim rukovođeno plivajućeg kursa", u okviru kojeg se kurs dinara prema evru formira slobodno, na osnovu ponude i tražnje za devizama, uz mogućnost intervencija na domaćem deviznom tržištu.
Intervencije su, kako su pojasnili, sprovođene kada su postojali pritisci na domaću valutu ka njenom jačanju ili slabljenju.
Od 2017. godine, ti pritisci, navode u NBS išli su u prilog "jačanja" domaće valute, jer je ponuda deviza u Srbiji bila veća od potražnje, pa je centralna banka kupovala devize kako bi kurs dinara ostao stabilan.
"Od 2017. godine do danas neto kupovina iznosi 12 milijardi evra, u dosadašnjem delu 2025. godine, NBS je neto kupila 205 miliona evra", naveli su u toj instituciji.
Time su se, dodaju, uvećale devizne rezerve Srbije.
Kada su pritisci na tržištu takvi da prete "slabljenju" domaće valute, NBS, kako su naveli, koristi te devizne rezerve, kako bi ublažila pritiske.
Ko od toga ima korist, a ko štetu?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić za RSE kaže da Srbija održava snagu dinara na kontinuiranom rastu duga zemlje i na prilivu stranih direktnih investicija koje trajno menjaju strukturu vlasništva u Srbiji u korist stranaca.
"Takozvana 'sposobnost privlačenja stranih direktnih investicija' u slučaju Srbije, ne znači samo veći broj preduzeća u Srbiji koja su u vlasništvu stranaca, već, zbog niskih domaćih privatnih investicija, i relativno sve veće i veće učešće stranaca u vlasništvu ukupne privrede zemlje", pojašnjava Šoškić.
Dodaje da "snaga dinara" u poslednjih deset godina, između ostalog, počiva i na slabosti evra, koja se može uočiti od 2015. godine.
Šoškić kaže da jaka domaća valuta pogoduje uvoznicima i domaćim proizvođačima koji uvoze inostrani repromaterijal i komponente, kao i građanima koji kupuju uvozne proizvode i troše u inostranstvu, bilo da je reč o odlasku na odmor ili kupovini imovine.
"Jak dinar" čini da je sve "made in Serbia" (proizvedeno u Srbiji) i na domaćem i na inostranom tržištu skuplje i da teže nalazi kupcaDejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
"'Jak dinar' pogoduje svim uvoznicima jer uvozni proizvod postaje jeftiniji u odnosu na domaći, dužnicima u devizama i/ili sa valutnom klauzulom jer rata otplate kredita opada u odnosu na dohodak, pogoduje državi jer smanjuje nominalnu vrednost inostranog duga prema BDP-u, i Narodnoj banci Srbije, jer obara inflaciju koja se iz uvoznih cena može preneti na domaće", pojašnjava Šoškić.
Sa druge strane, štetne posledice ima po svakog izvoznika, posebno za one koji kupuju domaće repromaterijale i zapošljavaju domaću radnu snagu.
"'Jak dinar' čini da je sve 'made in Serbia' (proizvedeno u Srbiji) i na domaćem i na inostranom tržištu skuplje i da teže nalazi kupca", ukazuje Šoškić.
Kako kurs utiče na kupovnu moć građana?
Stabilan kurs u uslovima inflacije kakvu ima Srbija, čini da raste kupovna moć potrošača prema uvoznim proizvodima, a opada njihova kupovna moć prema domaćim proizvodima, ističe Šoškić.
"Potrošači će, sem lakšeg kupovanja inostranih proizvoda u domaćim prodavnicama, svaku potrošnju u inostranstvu (turizam, putovanje, kupovina imovine) doživeti kao pristupačniju, odnosno jeftiniju u odnosu na potrošnju u zemlji", pojašnjava.
Dodaje da kada je u Srbiji inflacija viša od one u Evropi, u uslovima fiksnog kursa, dolazi do toga da rast plata u Srbiji u evrima, uz rast domaćih cena, ne mora da znači i veću kupovnu moć građana.
"To vidimo i kao poznatu pojavu da naše samoposluge postaju sve skuplje u odnosu na samoposluge u drugim zemljama, posebno u regionu", sumira Šoškić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji u 2025. jedva da je pokrila prosečnu potrošačku korpu, dok je u prethodnih osam godina zaostajala za njom.
Kako se formira potrošačka korpa?
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji koju Ministarstvo trgovine objavljuje na zvaničnom sajtu sačinjena je na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva.
Najveći deo potrošačke korpe, gotovo dve trećine, čine troškovi u vezi sa hranom, stanovanjem, strujom i gasom.
Potrošačka korpa predviđa da tročlano domaćinstvo u Srbiji na obrazovanje troši pet evra mesečno, dakle oko 60 evra godišnje, a za obuću i odeću mesečno 32 evra, na godišnjem nivou 384 evra.
Ta računica ne znači mnogo Milici, samohranoj majci dve devojčice školskog uzrasta koja živi u Beogradu.
"Samo knjige za njih dve su 25.000 dinara (oko 214 evra)", sumira kupovinu Milica. Sa njom smo razgovarali ispred knjižare uoči početka nove školske godine.
Kada se na knjige pridodaju neophodne sveske, rančevi i pernice, to prema Miličinim rečima, dostigne minimum 300 evra.
Prosečna potrošačka korpa, kada je reč o hrani, primera radi, predviđa da tročlano domaćinstvo mesečno troši 700 grama junećeg mesa, čija navedena cena po kilogramu je za oko pet evra niža u odnosu na onu po kojoj ga je moguće naći u mesarama i prodavnicama.
Od voća, u potrošačku korpu ulaze limun (predviđena potrošnja 500 grama za mesec dana), pomorandže (1,3 kilograma), banane (1,5 kilograma), Jabuke (8,5 kilograma), očišćeni orasi (300 grama) i suve šljive (100 grama).
Upravo cene mesa i voća najviše opterećuju budžet Slavka Milovanovića, penzionera iz Beograda.
"Gro novca odlazi na hranu, platim dažbine i onda mi sve ode na hranu", kaže on. Kupovna moć bi se, po njemu, povećala ako bi se povećale plate i penzije.
Kolika je kupovna moć po gradovima?
Beograd prednjači po kupovnoj moći građana kada se uzmu u obzir vrednost prosečne potrošačke korpe i prosečna plata u tom gradu, dok najmanje za platu mogu da kupe građani Zrenjanina i Subotice na severu zemlje.
Talas poskupljenja koji je nakon ruske invazije na Ukrajinu zahvatio celu Evropu nije mimoišao Srbiju. Najveći skok i dalje beleže cene hrane i bezalkoholnih pića. Za taj rast zvaničnici su prstom uprli u trgovinske lance, optužujući ih za visoke marže.
Zbog toga će, kako je 24. avgusta najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, država ograničiti trgovinske marže za oko 3.000 proizvoda. To, međutim, prema oceni stručnjaka, neće sistemski rešiti problem, već će samo privremeno dovesti do pada cena određenih proizvoda.
