"Smatramo da se sve strane moraju uzdržati od eskalacijskih akcija i retorike koja izaziva podele i da se u dobroj veri angažuju u dijalogu koji vodi EU", navodi se u dopisu misije NATO-a na Kosovu (KFOR) za Radio Slobodan Evropa (RSE).
Nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) u četvrtak uveče na društvenoj mreži X objavio snimak, kako tvrdi, vozila i vojnika Vojske Srbije u blizini kosovske granice, iz KFOR-a nema konkretnih odgovora u vezi sa tim šta to znači po bezbednosnu situaciju na severu Kosova.
"Situacija na Kosovu je trenutno mirna ali je i dalje krhka", navodi se u dopisu KFOR-a.
Još se navodi da je posle tenzija iz septembra prošle godine, raspoređeno oko 1.000 dodatnih vojnika na Kosovo i povećan broj položaja KFOR-a na severu Kosova.
"Naš cilj je da sprečimo eskalaciju, a mi smo spremni i opremljeni da preduzmemo sve neophodne mere kako bismo ispunili naš mandat", navodi se u dopisu KFOR-a za RSE.
Septembra prošle godine naoružana grupa Srba napala je policiju Kosova u rejonu severa, kada je ubijen jedan policajac. Za incident u kom su stradala i trojica napadača odgovornost je preuzeo političar i biznismen Milan Radoičić, koji se nalazi u Srbiji.
Šta pokazuju satelitski snimci?
RSE je uz pomoć satelitskih snimaka koji se obavljauju preko aplikacije Google Maps locirao poziciju na kojoj se nalaze parkirana vojna vozila sa snimka koji je podelio Kurti.
Prema meraču koji je deo Google maps alata, u trenutku kada je načinjen snimak, dva vozila i nekoliko vojnika nalaze se na oko 350 metara vazdušnom linijom od granice. Na tom mestu nalazi se i jedan manji makadamski put koji prelazi granicu.
Sa obe strane granice, kako se vidi na snimku, nalaze se kuće. Neposredno posle ove granične linije su selo Banje i Klečka na severu Kosovu, regionu pretežno naseljenom stanovništvom srpske nacionalnosti.
Šta je objavio Kurti?
Kurti je na X-u objavio snimak na kojem se vide dva vozila Vojske Srbije i najmanje šest osoba u vojnim uniformama, te podvukao da taj potez vidi kao provokaciju.
Pri tome tvrdi da su vojnici viđeni na nekoliko metara od granice i dodaje da kosovske institucije "budno prate (kretanja) za slučaj da upadnu na teritoriju Kosova".
Pomoćnik državnog sekretara Sjedinjenih Država za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen (James O'Brien) izjavio je da SAD prate kretanje srpske vojske u blizini granice sa Kosovom i da su obavestile Srbiju da bi primena sile biti neprihvatljiva.
On je u onlajn razgovoru sa novinarima u petak popodne po srednjeevropskom vremenu rekao da će eventualni pokret snaga Srbije SAD smatrati ugrožavanjem snaga NATO-a "koje se nalaze na Kosovu da bi štitile Albance i Srbe".
Potvrda i optužbe iz Srbije
Nakon Kurtije objave na mreži X, saopštenjem se obratio i načelnik Komisije za primenu Vojno-tehničkog sporazuma pukovnik Zoran Jovanović tvrdeći da se radi o dezinformacijama, ali je istovremeno potvrdio da su na snimci pripadnici Vojske Srbije.
"U objavi na društvenim medijima vide se pripadnici Vojske Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti koji izvršavaju redovne zadatke na obezbeđenju administrativne linije i kontroli Kopnene zone bezbednosti, u skladu s Vojno-tehničkim i svim drugim potpisanim sporazumima", navodi se u saopštenju koje je potpisao Jovanović, a koje je u petak objavljeno na portalu Ministarstva odbrane Srbije.
Šta je ostalo od zone bezbednosti?
Mentor Vrajoli (Vrajolli), saradnik Kosovskog centra za bezbednosne studije, prisustvo jedinica Vojske Srbije u blizini granice sa Kosovom smatra provokacijom.
Dodaje da je Kurtijevu zabrinutost u vezi s ovim pitanjem ne treba da ignorišu ni kosovske institucije, a ni međunarodna zajednica.
"Ne treba isključiti mogućnost da ti pojedinci, ti vojnici (Srbije), koji dolaze na graničnu liniju, prikupljaju obaveštajne informacije o propustima na granici Kosova", kaže Vrajoli.
Podseća da su pripadnici srpskih snaga bezbednosti granicu sa Kosovom prelazili i ranije.
Srpske snage su 14. juna prošle godine uhapsile trojicu pripadnika kosovske policije.
Vlada Kosova je tvrdila da su oni uhapšeni na njenoj teritoriji, odnosno da su "kidnapovani", dok su zvaničnici Srbije negirali takve navode uz tvrdnje da su kosovski policajci "ušli duboko" na teritoriju Srbije.
Kumanovskim sporazumom juna 1999. godine okončana je NATO-a intervencija na tadašnju Jugoslaviju, nakon čega se Srbija sa svojom administracijom povukla s Kosova.
Ovim sporazumom je, između ostalog, definisana tampon zona – Kopnena zona bezbednosti – od pet kilometara duž linije Srbijom, u okviru koje nije dozvoljeno razmeštanje teškog naoružanja i vojske, osim graničnih vojnika.
Međutim, Vrajoli kaže da tampon zona ne postoji duže od decenije.
"Treba razmotriti mogućnost ponovnog pokretanja ove tampon zone, gde bi trebalo da postoji 500 metara ili jedan kilometar – od granične linije koju prepoznaju obe strane – da ne bi došlo do militarizacije tog dela", kaže on.
Širina Kopnene zone bezbednosti je pet kilometara, dok je dužina administrativne linije sa Kosovom 382 kilometra.