Dostupni linkovi

Reč 'prisilno' koči sporazum Srbije i Kosova o nestalima


Na lokaciji u Kiževaku (Srbija) su prošle godine pronađeni posmrtni ostaci devet osoba, koje su ubijene tokom rata. Nakon toga nije više bilo ekshumacije.
Na lokaciji u Kiževaku (Srbija) su prošle godine pronađeni posmrtni ostaci devet osoba, koje su ubijene tokom rata. Nakon toga nije više bilo ekshumacije.

Prisilno nestala lica ili nestala lica? Izgleda da reč "prisilno" već neko vreme koči postizanje dogovora o nestalim licima u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se od 2011. godine vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.

Cilj ovog dijaloga je normalizacija odnosa, a dve strane su do sada potpisale na desetine sporazuma – od priznavanja diploma do slobode kretanja – ali većina njih nije u potpunosti realizovana na terenu.

Dve strane sada navode kako su spremne da potpišu i sporazum, koji bi doveo do rasvetljavanja sudbine nestalih lica, ali se tako nešto još uvek nije dogodilo.

Kosovo krivi Srbiju; Srbija krivi Kosovo

Izvori Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Evropske unije navode da je tekst sporazuma u potpunosti usaglašen ali ne navode nikakve detalje zašto on do sada nije potpisan.

Dok svet obeležava 30. avgust - Međunarodni dan nestalih lica - na Kosovu se još uvek kao nestalo vodi 1.617 ljudi, većinom iz albanske zajednice.

U ratu od pre više od dve decenije, koji je pokrenuo tadašnji srpski režim, život je izgubilo preko 13.000 osoba, dok je preko 6.000 lica nestalo. U međuvremenu je pronađeno na hiljade posmrtnih ostataka u masovnim grobnicama na Kosovu i u Srbiji.

Nestale generacije
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:14:58 0:00

Šta je sporno?

U aprilu ove godine iz Evropske unije su naveli kako su dve strane "veoma blizu" dogovora, odnosno da je ostalo da se "usaglase dve reči".

Na konferenciji za novinare 20. jula, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je naveo kako Beograd insistira da se u sporazumu koristi termin "nestala lica", čemu se Priština usprotivila.

"Mi insistiramo da se istakne da su prisilno nestali, jer se ne radi o nestalim licima usled posledica elementarnih nepogoda, kao što su poplave, požari ili zemljotresi", rekao je Kurti.

Radio Slobodna Evropa se obratio Vladi Kosova sa upitom da li je tekst sporazuma o nestalim licima usaglašen, odnosno da li se u tom tekstu spominju "prisilno nestala lica" ili samo "nestala lica".

Umesto odgovora, iz Vlade su naveli da je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti stav po tom pitanju izneo na konferenciji za novinare 20. jula.

Premijer Kosova Aljbin Kurti se 18. avgusta poslednji put sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u okviru dijaloga na visokom političkom nivou. Potom je Kurti na sednici Vlade 24. avgusta, podnoseći izveštaj o razgovorima u Briselu, rekao da Srbija nije bila spremna da potpiše sporazum kada je reč o nestalim licima.

Zbog čega je srpskoj strani važan termin 'nestala lica'?

S druge strane, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović navodi da Beograd insistira da se koristi termin "nestala lica" jer termin "prisilni nestanci" ukazuju da je "neko počinio ratni zločin".

"Mi to nikada nismo negirali i ne želimo da bežimo od te teme, da se razgovara o okolnostima svakog nestanka, jer mi u prijavama koje su podnete oko nestalih lica, imamo puno informacija koje su vezane za lica koja su odgovorna za nestanke", kaže Odalović za RSE.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović navodi da Beograd insistira da se koristi termin "nestala lica" jer termin "prisilni nestanci" ukazuju da je "neko počinio ratni zločin".
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović navodi da Beograd insistira da se koristi termin "nestala lica" jer termin "prisilni nestanci" ukazuju da je "neko počinio ratni zločin".

Dodaje da termin "prisilni nestanci" ništa bitno ne znači u procesu traženja, već da je on važan u procesu utvrđivanja odgovornosti za zločine koji su počinjeni.

"Za prisilne nestanke su odgovorne države, Priština niti je tada bila država, niti je danas država, ona nema nikakvu odgovornost za sve nestanke koji su se desili 90-ih godina. Ispada da je samo Republika Srbija odgovorna i za nestanke i stradanja Srba i za nestanke svih ostalih...tako da se nadam da će preovladati razum", navodi Odalović.

On smatra da se "prisilnim nestancima" trebaju baviti pravosudne institucije, odnosno oni koji se bave procesuiranjem ratnih zločina i napominje da taj termin ne treba da se meša sa rasvetljavanjem sudbine nestalih lica.

Podvlači da je pitanje nestalih humanitarno pitanje i da članovi porodica imaju pravo da saznaju šta se desilo njihovim najmilijima, "bez obzira ko je odgovoran za njihove nestanke, kidnapovanja, prisilne nestanke i ubistva".

Insistiranje na terminologiji iz političkog ugla

Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo Bekim (Blakaj) Bljakaj objašnjava da su termini "prisilno nestali" i "nestali" definisani u stručnoj literaturi, odnosno da se termin "prisilno nestala lica" koristi kada su neke osobe u određenom trenutku, na određenom mestu, kidnapovali predstavnici državnih organa bezbednosti, bez obzira da li se radi o pripadnicima policije, vojske ili obaveštajne službe.

Bekim Bljakaj zaključuje da insistiranje Kosova i Srbije na terminologiji pokazuje da obe strane na pitanje nestalih lica gledaju iz političkog ugla
Bekim Bljakaj zaključuje da insistiranje Kosova i Srbije na terminologiji pokazuje da obe strane na pitanje nestalih lica gledaju iz političkog ugla

S druge strane, "nestala lica" su osobe čija sudbina nije rasvetljena, kaže Bljakaj i pojašnjava da se i u tom slučaju ne isključuje mogućnost da su prisilno nestali. Ipak, u drugu kategoriju spadaju i lica koja su nestala pod nekim drugim okolnostima, uključujući nestanak usled prirodnih katastrofa.

Bljakaj zaključuje da insistiranje Kosova i Srbije na terminologiji pokazuje da obe strane na pitanje nestalih lica gledaju iz političkog ugla.

"Jasno je da predsednik Srbije (Aleksandar) Vučić želi da izbegne taj pojam, tu definiciju (prisilno nestala lica), jer želi da skine odgovornost sa Srbije, organa Srbije. Kosovska strana, u ovom slučaju premijer Kurti, verovatno ne obraća pažnju na osobe koje su nestale nakon završetka rata, posle 16. juna 1999. godine, kada nije bilo srpskih snaga na Kosovu. Ne znam da li se ti ljudi mogu definisati kao prisilno nestala lica", navodi Bljakaj za RSE.

Podvlači da je u ovom trenutku teško reći koja strana je u pravu, kada je reč o upotrebi terminologije.

"Činjenica je da 23 godine nije bilo definicije ili oznake da se radi o 'prisilno nestalim' licima. Ovo je novina koju je uvela Kurtijeva vlada. Međutim, ne mogu da kažem da srpska strana ima pravo da izbegava termin 'prisilno nestali'. Smatram da je veoma važno da se dokaže pod kojim okolnostima su lica nestala, njih oko 1.600, za koliko se još traga. Zato je važno istražiti i dokumentovati svaki slučaj pojedinačno", smatra Bljakaj.

On napominje da se sudbina nestalih mora rasvetliti i ukazuje da članovi porodica na tako nešto čekaju dve decenje.

Na lokaciji u Kiževaku (Srbija) su prošle godine pronađeni posmrtni ostaci devet osoba, koje su ubijene tokom rata. Nakon toga nije više bilo ekshumacije.

Ekshumacija tela u masovnoj grobnici 'Kiževak'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:36 0:00

Na poslednje pretraženoj lokaciji, Štavalj na jugu Srbije, koja je pretraživana 13 dana tokom maja meseca, konstatovano je da nisu pronađeni posmrtni ostaci.

Strahuje se da će proces potrage za novim masovnim grobnicama biti usporen jer prošlo 23 godine od završetka rata, pa postoji mogućnost da su svedoci preminuli.

U Vladi Kosova smatraju da bi se nove grobnice lakše identifikovale kada bi Srbija otvorila svoje vojne arhive, što je Beograd do sada odbijao da uradi.

Naredni sastanak u okviru dijaloga između Kurtija i Vučića, na bi mogao da bude postignut dogovor o nestalima, još uvek nije zakazan.

XS
SM
MD
LG