Ministarstvo kulture i informisanja čini sve da pomogne nesmetan rad Zadužbine Ilije M. Kolarca, kažu za Radio Slobodna Evropa u resornom ministarstvu, povodom tvrdnji dela zaposlenih da je ova značajna kulturna instirucija već godinama u teškoj finansijskoj situaciji. S druge strane, rukovodstvo Zadužbine negira da je kuća u finansijskim problemima.
Smanjena sredstva za muzičke programe, zastarela oprema i srezane plate – neki su od problema na koje su ove sedmice ukazali zaposleni u Centru za muziku pri Kolarčevoj zadužbini.
"Najveći problem je što mi nemamo novca za ulaganje u infrastrukturu, u bilo kakvo renoviranje, jer sve ide iz naših zarada. Zbog toga su nam zarade smanjene, a mi smo svi na minimalcu već nekoliko godina", kaže za RSE Mirjana Lazarević, urednica muzičkog programa u Kolarčevoj zadužbini.
Direktorka Kolarca Jasna Dimitrijević, međutim, u izjavi za Tanjug demantuje te tvrdnje, uz konstataciju da je Zadužbina povećala broj zakupa i iznajmljivanja sala.
Dodaje da je Kolarac imao mesečne dotacije do pre pet godina, kada su one ukinute usvajanjem Zakona o zadužbinama.
"Nama bi značilo i bili bismo još bolji da imamo ta sredstva, ali daleko od toga da smo pred zatvaranjem ili da nemamo dobre finansijske rezultate. Kolarac nema minus u svom poslovanju", objašnjava Dimitrijević.
U Ministarstvu kulture i informisanja kažu za RSE da čine sve kako bi se Kolarcu pružila neophodna pomoć "u cilju stabilnog i nesmetanog funkcionisanja".
"U tom smislu, u narednom periodu biće održano niz sastanaka i konsultacija sa predstavnicima 'Zadužbine Ilije M. Kolarca', na kojima će glavna tema biti iznalaženje najprihvatljivijeg modela finansiranja ove ustanove", navodi se u saopštenu koje nam je dostavljeno.
"U postupku preciziranja adekvatnog modela finansiranja, Ministarstvo kulture i informisanja očekivaće proaktivan pristup i dodatno angažovanje unutar organa upravljanja same 'Zadužbine Ilije M. Kolarca', s obzirom da je za stabilno poslovanje neophodna maksimalna posvećenost svih strana", dodaje se u pisanoj izjavi koju smo dobili iz Ministarstva kulture.
Direktorka Jasna Dimitrijević, pak, napominje da je Kolarac već osvežio deo inventara.
"Imamo nove tepihe i staze postavljene u Velikoj dvorani, a ovih dana ih postavljamo i ispred dvorane. Mislim da nema potrebe uznemiravati našu publiku koja je kupila karte za koncerte do kraja ove sezone", rekla je Dimitrijević za Tanjug.
Koncertna sala Kolarčeve zadužbine otvorena je pre 85 godina i još je prostor sa najboljom akustikom za izvođenje klasične muzike.
Već godinama unazad ovu salu jednom nedeljno iznajmljuje Beogradska filharmonija. Nemanja Stanković, vođa violončelista Filharmonije, u ovoj sali nastupao je kao tinejdžer.
"Već tada sam osetio toplinu Kolarca, njegov ambijent i akustiku. To je sala na koju sam se kao tinejdžer 'navukao'. To me i dan-danas drži i zaista mi je tužna cela ta situacija", kaže Stanković za RSE.
Problemi za Kolarac su, prema rečima Mirjane Lazarević, počeli kada je Skupština Srbije usvojila Zakon o zadužbinama, čime su institucijama kojima Grad i Republika nisu osnivači uskraćena sredstva za finansiranje iz budžeta.
"Zbog toga mi nemamo pravo da apliciramo za renoviranja niti za održavanja... Znate, kad počne krov da prokišnjava, kao što će verovatno sada kao i svake zime, ne možemo da dobijemo pomoć ni od koga, jer nam oni nisu osnivači. Mi moramo sami da rešavamo taj problem", objašnjava Lazarević.
Zbog toga je, kako kaže naša sagovornica, Kolarac tražio od Ministarstva kulture i gradskih institucija da primene član zakona koji omogućava državnoj i lokalnoj vlasti da finansira i one zadužbine kojima nisu osnivači.
Rešiti strateška pitanja
Poznati dirigent Bojan Suđić, izvršni i umetnički direktor Muzičke produkcije Radio-televizije Srbije, koja već godinama koristi prostor Kolarčeve zadužbine, kaže da se na rad korisnika usluga ne odražava stanje na Kolarcu.
On dodaje da nije protivnik stavljanja kulture na tržište, ali napominje da Srbija do tada mora da reši strateška pitanja u kulturi.
"Inače ćemo doći do toga da samo potražnja određuje naše programe, što je neprihvatljivo jer znamo na koji način sada većinski iskazujemo naše potrebe. Kulturna politika u Srbiji mora biti takva da promoviše i podstrekuje vrhunsku kulturu, a vrhunska kultura u Srbiji i Beogradu se, pre svega, odigrava na Kolarcu", smatra Suđić.
Zgrada Kolarca podignuta je na zemljištu Ilije Milosavljevića, trgovca i zadužbinara iz 19. veka, koji je testamentom sav svoj imetak namenio širenju nauke i kulture u Srbiji.
Facebook Forum