Si Đinping dolazi u Srbiju drugi put za manje od deset godina.
Beograd je, uz Budimpeštu i Pariz, jedna od stanica na evropskoj turneji kineskog predsednika.
To je prva poseta Si Đinpinga Evropi u poslednjih pet godina.
U Beogradu boravi 7. i 8. maja, kada je 25-godišnjica NATO bombardovanja kineske ambasade.
Poseta Srbiji je u Pekingu najavljena kao dodatno učvršćivanje "čeličnog prijateljstva" dve zemlje, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisuje Si Đinpinga kao "velikog prijatelja" Srbije.
Vedran Džihić, predavač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beču, ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Kina pokušava da na svaki mogući način nađe put ka evropskom tržištu i jačanju uticaja u Evropi.
"Kina vidi u Mađarskoj i Srbiji dva najznačajnija partnera u Evropi, neku vrstu vrata koja otvaraju prostor ka širem evropskom tržištu i ka nekim strateškim investicijama", ocenio je.
Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) jača odnose sa Kinom, sa kojom sarađuje pre svega u oblasti infrastrukture.
Beograd takođe računa i na političku podršku Kine u pitanjima koja smatra vitalnim nacionalnim interesima, poput Kosova.
Politikolog Vedran Džihić ocenjuje i da se osim ekonomskih i trgovinskih aspekata, posetom kineskog predsednika Srbiji šalje i politička poruka – da Srbija ima alternativu.
"Da Srbija nastoji da radi na produbljivanju i sa akterima van Zapada i da je na taj način neka vrsta autonomnog igrača u novoj geopolitičkoj konstelaciji", naveo je.
Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), ocenio je za RSE da se Srbija ovom posetom pozicionira i prema Rusiji.
"Srbija demonstrira još jednom da joj je Kina, a ne Rusija, u ovom trenutku najvažniji partner na Istoku, naročito kada su rusko-srpske veze pod konstantnom lupom zbog Ukrajine", naveo je.
Srbija je više puta pozivana iz Brisela i Vašingtona da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Vlasti u Beogradu podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, ali odbijaju da uvedu sankcije Moskvi.
Eorsi: Začuđen sam postupcima mađarske vlade
Matyas Eorsi, stručnjak za spoljnu politiku iz Budimpešte, rekao je za RSE da je začuđen postupcima mađarske vlade.
"Bore se za suverenitet kada je reč o EU, ali otvaraju vrata Kini", naveo je.
On je dodao da su ugovori o kineskim investicijama, koje je mađarska vlada potpisala, još uvek tajni.
"Ne znamo detalje ovih sporazuma, ali vidimo da Kina ne deli tehnologiju koja bi mogla biti korisna za Mađarsku", naveo je.
Šta kažu u Pekingu i Beogradu?
Srbija je prvi sveobuhvatni strateški partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Lin Đijan.
"Kina ovu posetu shvata kao priliku da dodatno učvrsti naše čelično prijateljstvo, produbi političko međusobno poverenje i proširi praktičnu saradnju", naveo je Lin.
Zvaničnici dve zemlje svoje odnose godinama unazad opisuju kao "čelično prijateljstvo".
Lin je na konferenciji za novinare 29. aprila rekao da dve zemlje čvrsto podržavaju međusobne suštinske interese, te da će Si sa Vučićem razmeniti mišljenja o međunarodnim i regionalnim pitanjima od zajedničkog interesa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija tokom posete kineskog predsednika inicirati projekte ubrzanog tehnološkog razvoja u sferama u kojima nema dovoljno znanja.
Pomenuo je robotiku i tehnologiju satelita i letećih automobila.
"To je način da idemo u korak sa svetom i dalje razvijamo naše najbolje odnose", rekao je Vučić tokom obraćanja 29. aprila.
Dan kasnije je Vlada Srbije saopštila da je usvojila akte potrebne za unapređenje saradnje sa Kinom u više oblasti - prosveti, nauci, inovacijama, tehnološkom razvoju, kao i ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture.
Godišnjica bombardovanja kineske ambasade
Poseta kineskog predsednika Srbiji poklapa se sa godišnjicom NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu.
U NATO bombardovanju Beograda 7. maja 1999. pet bombi iz američkih aviona pogodilo je kinesku ambasadu koja se potom zapalila.
Poginule su tri osobe, a povređeno je najmanje 20 ljudi.
Zvaničnici NATO i Sjedinjenih Država odlučno su saopštili da bombardovanje kineske ambasade nije bilo namerno.
NATO je započeo vazdušnu kampanju protiv SR Jugoslavije kako bi zaustavio napade srpskih snaga na albansko stanovništvo na Kosovu.
Profesor Vedran Džihić kaže da u Srbiji postoji narativ o akciji NATO koji se koristi za proizvodnju antizapadnih i antiameričkih emocija.
On dodaje da se na neki način aludira na neku vrstu konkurencije ili "konflikta" između Zapada sa jedne strane i Rusije, Kine i nekih drugih zemalja sa druge strane.
"Gdje Srbija, odnosno srpski predsjednik, prije svega, pokušava da navigira između tih polova. I onda se često kada je pritisak Zapada velik, oslanja na partnere sa Istoka", navodi Džihić.
Sada je, ocenjuje Džihić, Zapad postao "mnogo, mnogo kritičniji prema režimu Aleksandra Vučića nego što je to bio pre nekoliko godina."
Tokom državne posete 2016. godine, Si Đinping je položio venac na spomenik nastradalima u bombardovanju ambasade.
Tada je na mestu srušene kineske ambasade položen kamen temeljac za izgradnju Kineskog kulturnog centra, koji se smatra jednim od najvećih u celoj Evropi.
Jačanje 'čeličnog prijateljstva'
Odnosi sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji pre 12 godina.
Tokom prve posete kineskog predsednika 2016. godine potpisana je Deklaracija o strateškom partnerstvu Srbije i Kine.
Sedam godina kasnije potpisan je i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji su srpski zvaničnici opisivali kao događaj od "istorijskog značaja" za Srbiju".
U Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije Tomislav Momirović izjavio je 30. aprila da je Kina među najvećim investitorima, budući da je u srpsku privredu, u periodu od 2014. do 2023. godine, uložila 5,5 milijardi dolara.
Šta kažu istraživanja javnog mnenja?
Prema istraživanju beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove iz oktobra 2023. godine, 75 odsto građana smatra Kinu prijateljskom zemljom Srbije.
Prema tom istraživanju, kineske investicije u Srbiji pozdravlja 2/3 ispitanika, pri čemu mladi češće podržavaju kineske investicije u Srbiji.
Kina je drugi najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije. Prema izjavi Momirovića, roba razmena u 2023. sa tom zemljom iznosila je 6,1 milijardu evra.
Prema izjavi Momirovića, Kina je sedmo izvozno tržište sa učešćem od četiri odsto u ukupnom srpskom izvozu.
Najveći izvoznici u Srbiji u 2023. godini bile su kineske kompanije Ziđin majning (Zijin mining), Ziđin koper (Zijin copper) i HBIS grupa.
U oblasti infrastrukture i energetike najznačajniji zajednički projekti su izgradnja "Pupinovog mosta" u Beogradu i deonice auto puta "Miloš veliki", kao i rekonstrukcija termoelektrane "Kostolac".
- Više priča čitajte ovde – Kina na Balkanu
Politikolog Vedran Džihić primećuje da Kina ima strateške ekonomske interese u Srbiji.
"Nivo kineskih investicija je veliki u poređenju sa svim drugim državama u regiji i definitivno je to nešto što Kinu zanima", naveo je.
U toku je i izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, koja je deo kineskog strateškog projekta "Pojas i put".
Kina je pokrenula međunarodnu inicijativu "Pojas i put" 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz.
Međutim, istovremeno raste zaduživanje Srbije kod Kine.
Najveći deo kredita uzima se za infrastrukturne projekte, puteve, mostove i železnicu, mahom kod kineske EXIM banke (Export – Import Bank Of China).
Ta banka, prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, spada u pet najvećih poverilaca Srbije.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dug Srbije prema Kini u poslednjih 11 godina dostigao 15 puta veću vrednost.
Vlast u Beogradu je uzimanje kredita od Kine, umesto kreditiranja iz institucija Evropske unije čijem članstvu Srbija teži, pravdala i time da su kineski krediti "brzi" u smislu lakših procedura.
Finansiranje novcem iz EU morale bi da se poštuju evropske procedure koje podrazumevaju transparentnost i raspisivanje tendera.
Svi infrastrukturni projekti Srbije sa Kinom su ugovarani bez tendera, direktnom pogodbom vlada. Na netransparentnost takvog poslovanja su u više navrata upozoravali iz Brisela.
Slaganje oko političkih pitanja
Beograd i Peking se slažu oko ključnih političkih pitanja za obe zemlje.
Kina ne priznaje nezavisnost Kosova koje se 2008. otcepilo od Srbije, dok Srbija zastupa politiku jedne Kine.
Zvanični Beograd računa na podršku Kine u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija oko nepriznavanja kosovske državnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u februaru izazvao pažnju međunarodne javnosti izjavom za državnu Kinesku globalnu televizijsku mrežu (CGTN) da je Tajvan kineska teritorija i da je "na Kini šta, kada i kako će učiniti".
Peking tretira Tajvan kao svoju odmetnutu provinciju, dok Tajvan sebe doživljava kao suverenu državu.
Vučić je takođe tokom posete Kini u oktobru 2023, rekao da je ponosan što se Srbija nije pridružila nijednoj deklaraciji protiv Kine.
"U uslovima ne malih pritisaka na Srbiju, naša zemlja je jedina u celoj Evropi koja se nikada nije pridružila deklaracijama koje bi kritikovale ili napadale Kinu po bilo kom pitanju", poručio je.
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenio je da je ključni izazov za Srbiju kako da održi balans između Sjedinjenih Država i Kine.
On kaže da mu deluje da su vlasti u Srbiji našle formulu po kojoj im je Vašington dominantan partner u bezbednosti i potencijalno oko Kosova.
"A da smatraju da mogu da održe balans sa Kinom dok god se svodi isključivo na ekonomsku saradnju i visoku diplomatsku razmenu, dok god nema nekih dubljih provokativnih poteza prema Vašingtonu", dodao je.
Srpska vlada je ranije privukla pažnju Vašingtona i Brisela kada je kupila bespilotne letelice i protivraketne odbrambene sisteme od Kine, kao i kada je od kompanije Huavej (Huawei) kupila hiljade sistema za nadzor koji imaju mogućnosti prepoznavanja lica.
Si dolazi u Evropu nakon poseta Šolca i Blinkena
Peking su nedavno posetili najpre nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz), a potom i američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken u vreme napetosti u ekonomskoj sferi, ali i političkih neslaganja.
Vedran Džihić sa Univerziteta u Beču smatra da je iz perspektive kineskog predsednika jako važno da sa ključnim liderima EU pokuša da nađe zajednički jezik oko kineskih strateških investicija i trgovinske razmene između Kine i Evrope.
"Mislim da će se tražiti neki modus operandi koji nijednom od ovih velikih strateških, geopolitičkih igrača – a tu, prije svega, mislim na Ameriku i Kinu a onda Evropu – neće štetiti", ocenio je.
On smatra da će u Parizu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) tema razgovora biti pozicioniranje Kine prema ruskoj agresiji na Ukrajinu.
"Francuski predsjednik Makron igra važnu ulogu da se to 'partnerstvo' između Rusije i Kine reducira i da Kina možda u nekom momentu odigra pozitivnu ulogu u završetku rata u Ukrajini", navodi Džihić.
Najavljeno je da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, na poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona, prisustvovati trilateralnom sastanku sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Saradnja na tekstu: Mila Manojlović i Mađarski servis RSE
Facebook Forum