Srbija nije postigla nikakav napredak u spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je stepen usklađivanja ostao neizmenjen. Odnosi sa Rusijom i Kinom predstavljaju posebnu zabrinutost. Dijalog sa Kosovom, koji je ključan za napredak Srbije prema Evropskoj uniji, nije pokazao željene rezultate. U zemlji se nastavljaju veličati ratni zločinci. I u slobodi izražavanja je Srbija dobila lošu ocenu.
Ovo su ključni odlomci izveštaja o napretku za Srbiju, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Izveštaje za svaku zemlju u procesu proširenja Evropska komisija objavljuje 30. oktobra.
Radi se o najvažnijem dokumentu koji Komisija objavljuje jednom godišnje, gde se predstavlja stepen napretka za svaku zemlju u ključnim reformama, neophodnim za progres na evropskom putu.
Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
U izveštaju se zaključuje da na ovom polju Srbija nije postigla nikakav napredak, jer je stepen usklađivanja u velikoj meri ostao nepromenjen, "a neke od njenih akcija i izjava bile su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU".
U dokumentu se ističe da je Srbija održavala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što, kako se navodi, postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije.
Evropska komisija traži od Srbije da, kao prioritetno pitanje, unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere.
U dokumentu se dodaje i da je Srbija nastavila saradnju sa EU na sprečavanju zaobilaženja sankcija i nastavila da pruža podršku Ukrajini.
Međutim, Komisija takođe traži od zvaničnog Beograda da nastavi sa intenziviranjem aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU.
Traži se i da Srbija uloži kredibilne napore da se zatvori prostor za strano uplitanje i dezinformacije, kao i da preduzme mere za izgradnju društvene otpornosti i na druge oblike hibridnih pretnji.
Ističe se intenziviranje odnosa sa Kinom, uključujući i Sporazum o slobodnoj trgovini koji je stupio na snagu. Komisija ocenjuje da ovo "predstavlja stratešku zabrinutost".
Normalizacija odnosa sa Kosovom
U izveštaju se poručuje da se i od Srbije i od Kosova očekuje da sprovode svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, postignutog 2023. godine u Briselu i Ohridu.
Dodaje se da su obe strane učestvovale u dijalogu pod okriljem EU, ali da moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost, te da izbegnu radnje i retoriku koji potkopavaju stabilnost.
Od Srbije se očekuje da pokrene priznavanje kosovskih dokumenata, simbola i institucija.
"Sporazum je važeći i pravno obavezujući za obe strane i sve formalnosti, uključujući i njegovo usvajanje ili 'formalizaciju', ne bi trebalo da stojei na putu napretka u njegovoj primeni", naglašava se u izveštaju o napretku za Srbiju.
Takođe se stranama poručuje da imaju obavezu da u potpunosti primene sve prethodne sporazume o dijalogu.
"Konstruktivnost strana će se ocenjivati isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji.
"Normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", poručuje se putem ovog dokumenta.
Ocenjuje se da su tenzije na severu Kosova ostale visoke.
Srbija se u dokumentu kritikuje što nije preduzela korake da obezbedi odgovornost za napad naoružane grupe Srba na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine u Banjskoj.
Ovaj napad je, prema ocenama u izveštaju, "predstavljao najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina".
Nedostatak konkretnih koraka od strane Beograda po pitanju Banjske, prema ocenama izveštaja, utiče na normalizaciju odnosa.
Osvrćući se na ranije dogovore koji su postignuti u dijalogu, ocenjuje se da povlačenje kosovskih Srba iz institucija Kosova, u novembru 2022. kao i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023, predstavljaju "kršenje obaveze Srbije i ozbiljno nazadovanje".
U odlomku koji se odnosi na formiranje Zajednice, u izveštaju se ocenjuje da nacrt kojeg je 2023. godine predstavio Upravljački tim, "nije bio u skladu sa relevantnim sporazumima o dijalogu".
Stoga je evropski predlog za uspostavljanje Zajednice na Kosovu, predstavljen stranama 21. oktobra 2023.
"Srbija i Kosovo se sada pozivaju da se konstruktivno angažuju na uspostavljanju Zajednice bez daljeg odlaganja", ističe se u ovom dokumentu.
Komisija smatra da pitanje struktura koje podržava Srbija na Kosovu treba da se reši u duhu postignutih sporazuma, a ne kroz jednostrane i nekoordinisane mere.
Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivno angažuju na otvaranju mosta u Mitrovici za saobraćaj vozila.
Putem ovog izveštaja se traži od obeju strana da pronađu održiva rešenja koja omogućavaju učešće Kosova u regionalnim forumima.
EU je pozdravila postepeno ukidanje tablica sa oznakom gradova na Kosovu koje izdaju srpski organi i uzajamno priznavanje registarskih tablica, te traži dodatne korake ka punoj primeni sporazuma o slobodi kretanja.
Evropske integracije
U izveštaju o Srbiji se ističe da je vlada u Beogradu, nastavila da članstvo u EU proglašava svojim strateškim ciljem.
Međutim, od vlasti Srbije se traži da prioritetno preuzmu mnogo više odgovornosti za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o procesu pridruživanja Uniji, koja je daleko glavni politički i ekonomski partner Srbije, kao i za suzbijanje dezinformacija u nacionalnim medijima.
"Interni rok Srbije za potpuno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU ostaje 2025.", ocenjuje se u godišnjem izveštaju Komisije.
Evropska komisija takođe potvrđuje preporuku iz prethodnih godina, da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje trećeg klastera (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.
Demokratija
Evropska komisija ocenjuje da izborni proces zahteva opipljivo poboljšanje i dalju reformu.
Ističe se da je od vitalnog značaja da se sve preporuke OEBS/ODIHR-a i Saveta Evrope u potpunosti sprovedu, "u transparentnom i inkluzivnom procesu i mnogo pre svih novih izbora".
Ocenjuje se takođe da je zastoj u usvajanju zakona, koji je bio povezan sa raspisivanjem vanrednih izbora, doveo do usporavanja procesa reformi.
"Srbija nastavlja da proglašava članstvo u EU kao svoj strateški cilj. Međutim, vlasti tek treba da obezbede proaktivniju i objektivniju komunikaciju o EU i procesu pridruživanja Srbije", poručuje se u izveštaju Evropske komisije.
Rad Skupštine
U novom sastavu Skupštine Srbije je, prema ovom dokumentu, zastupljeniji politički pluralizam, u odnosu na prethodni saziv.
Međutim, spominje se da je debata i dalje obeležena tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije.
Ističe se potreba za revidiranjem skupštinskog poslovnika i primenu kodeksa ponašanja poslanika i kažnjavanje prekršaja.
Smatra se da je potrebno ojačati efikasnost, autonomiju i transparentnost Skupštine, kao i ulogu parlamentarne opozicije, kako bi se osigurala neophodna kontrola i ravnoteža vlasti.
"Efikasno vršenje parlamentarnih ovlašćenja ograničeno je činjenicom da Skupština nema godišnji plan rada, a dnevni red vodi Vlada. Sednice su i dalje bile obeležene tenzijama, uvredljivim rečnikom i povremenim incidentima, na koje je povremeno nedostajala nepristrasna reakcija predsednika. Predloge gotovo svih usvojenih zakona podnela je Vlada", navodi se u dokumentu.
Funkcionisanje pravosuđa
Evropska komisija smatra da je Srbije u ovom polju postigla ograničeni napredak, koji se uglavnom odnosi na donošenje podzakonskih akata uz zakone kojima se sprovode ustavnio amandmani.
Međutim, ocenjuje se da trenutni sistem zapošljavanja, premeštanja i unapređenja sudija i tužilaca nije sveobuhvatno revidiran, kako bi se osiguralo da se unapređenja u potpunosti zasnivaju na zaslugama.
Komisija smatra da neopravdani pritisak na pravosuđe i dalje izaziva zabrinutost.
Borba protiv korupcije
Određeni napredak je postignut oko ovog pitanja, ocenjuje Evropska komisija.
Spominje se usvajanje nove strategije za borbu protiv korupcije, te da zemlja tek treba da usvoji i počne da sprovodi prateći akcioni plan.
Dodaje se da se povećao broj pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou, broj novih istraga i optužnica.
"Korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje zabrinjava. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje korupcije, kao i za snažnim odgovorom pravosuđa na korupciju na visokom nivou", ističe se.
Borba protiv organizovanog kriminala
Srbija je ostvarila je ograničen napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka.
Spominje se da su beogradske vlasti nastavile da aktivno sarađuju sa međunarodnim organizacijama, posebno u borbi protiv trgovine drogom i organizovanih kriminalnih grupa.
Vizna politika
Evropska komisija zaključuje da nacionalni vizni režim još uvek nije u potpunosti usklađen sa Briselom, jer Srbija i dalje ima bezvizni režim sa 16 zemalja koje su na listi EU zemalja sa obaveznom vizom.
Međutim, navodi se da se Srbija obavezala da povuče bezvizne aranžmane sa najmanje tri zemlje do decembra 2024. godine.
Sloboda izražavanja
Srbija nije postigla napredak u preporukama iz prošle godine, ocenjuje Evropska komisija u izveštaju.
Posebno se traži da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare, te da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja prate i, prema potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.
"Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja", upozorava se putem tog dokumenta.
Konstatuje se da napadi na dvoje novinara iz Novog Sada, koji dolaze i od poslanika vladajuće stranke, nisu naišli na odgovarajuću javnu osudu nadležnih organa.
Podseća se da je nakon objave oslobađajuće presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, taj zločin ostao nekažnjen nakon 25 godina.
"Nije postignut napredak u druga dva slučaja ubistva, od kojih je jedan sada isključen iz dalje istrage zbog apsolutne zastare", navodi se.
Od zemlje se traži da primeni nove medijske zakone, što uključuje nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izbor novih članova u Savet tog tela.
Takođe se traži osiguranje transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, te puna transparentnost u vlasništvu i oglašavanju u medijima.
Teško okruženje za civilno društvo
Organizacije civilnog društva u Srbiji rade u teškom okruženju, ocenjuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju.
"Nastavljeni su verbalni napadi i klevećenje protiv nekih organizacija, u čemu su učestvovali i visoki zvaničnici. Kampanje su vodili i tabloidi, uključujući otkrivanje ličnih podataka aktivista", dodaje se.
Organizacije i pojedinci koji kritikuju vlasti i dalje su pod pritiskom, posebno oni koji prate izborni proces, stanje u ekologiji, ili oni koji protestuju zbog veličanja ratnih zločinaca i rudarenja litijuma, ističe se u ovom dokumentu.
Veličanje ratnih zločinaca i procesuiranje ratnih zločina
I ovogodišnji izveštaj zaključuje da je određeni broj srpskih političara i medija nastavio da pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez posledica.
Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina, smatra Evropska komisija.
Primećuje se da je Srbija nastavila da izbegava podizanje optužnica protiv visokorangiranih osumnjičenih, a da je vreme za procesuiranje slučajeva bilo predugo.
Ističe se da 1.700 predmeta za ratne zločine u predistražnom postupku, koji i dalje predstavljaju veoma ozbiljnu zabrinutost.
Spominje se da je nastavljena saradnja sa Tužilaštvom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (IRMCT) i Tužilaštvom za ratne zločine.
Saradnja sa Bosnom i Hercegovinom je nastavljena, ali se konstatuje mali napredak sa Hrvatskom i Kosovom.
"Politika odmeravanja kazni je nedosledna i nije sistematski usklađena sa krivičnim sankcijama za težinu zločina. Pravosuđe Srbije ni u jednom krivičnom postupku nije uključilo novčanu odštetu žrtvama ratnih zločina. Ovaj pristup treba ispraviti", zaključuje se u izveštaju.
Dobrosusednski odnosi i regionalna saradnja
U dokumentu se ocenjuje da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemljama u procesu proširenja, kao i sa susednim državama članicama EU.
Ekonomski kriterijumi
Dobru ocenu Srbija je dobila po pitanju razvoja funkcionalne tržišne ekonomije.
Odgovarajuća monetarna i fiskalna politika pomogle su padu inflacije, dok je ekonomski rast na putu oporavka, ocenjuje se u ovom dokumentu.
Reforma sistema plata u javnom sektoru nastavila je polako da napreduje.
Još uvek postoje strukturni izazovi u državnoj pomoć i javnim nabavkama, a primećuje se da privatni sektor ometaju slabosti u vladavini prava, posebno u borbi protiv korupcije.
Facebook Forum