Uz pritiske zbog Kosova i spoljnopolitičke orijentacije Srbije, ukoliko bude i pritisaka zbog nepravilnosti oko izbora, mislim da će Aleksandar Vučić morati da ostavi mesto za pregovore sa opozicijom - ili za ponavljanje ili za poništenje izbora, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Đorđo Frušone (Giorgio Fruscione), analitičar Italijanskog instituta za međunarodnu politiku iz Milana.
"Može se očekivati da Vučić dopusti ponavljanje izbora. Samo se plašim se da će on biti u mogućnosti da kontroliše i te ponovljene izbore", ocenjuje Frušone.
On smatra da Vučić neće dozvoliti promene koje bi ugrozile njegovu vlast.
"Za razliku od Miloševića, Vučić je okupirao i lokalne medije i ceo javni prostor. Dakle, ne postoji druga opcija osim njegove, i on je jedini branitelj srpskih interesa. Tako da ukoliko se ne promene ti uslovi, ne može doći ni do političkih promena. On to neće nikada dozvoliti, jer je to srž njegove vlasti", smatra Frušone.
Po njegovim rečima, 2024. će biti "mrtva godina" što se tiče promena u spoljnoj politici Srbije.
"Aleksandar Vučić se baš tome nadao i, uostalom, zbog toga je raspisao izbore sada pri kraju godine. Naime, proći će nekoliko meseci do formiranja vlasti, kao što je prošle godine trebalo sedam meseci. Takođe, ukoliko se vrati Donald Tramp u Belu kuću onda će doći do velike promene što se tiče pristupa Amerike kosovskom pitanju", ističe Frušone.
On dodaje da se Vučić nada da će Evropa postati još konzervativnija nakon izbora za Evropski parlament 2024.
"Dakle, ukoliko Evropska komisija bude formirana sa koalicijom više u desno, skeptičnija prema proširenju i evropskom susedstvu – to će biti veliki vremenski razmak koji će predsednik Srbije koristiti da izbegava političku odgovornost za kosovsko pitanje", ističe italijanski ekspert.
Po njegovim rečima, Vučić je Briselskim sporazumom iz 2013. faktički priznao nezavisnost Kosova.
"Zato što ako vi priznajete autonomiju jednog političkog sistema, ako se tu održavaju izbori na kojima učestvujete sa svojim listama, faktički priznajete autonomiju tih institucija i države. Dakle, Srbija je to već uradila pre deset godina. S druge strane, ponavljaće iste priče kako on neće parafirati i zbog toga nije potpisao Ohridski sporazum, da će on i dalje braniti srpske interese na Kosovu i Metohiji", ocenjuje Frušone.
SNS dobio više glasova nego što se očekivalo
RSE: Pristalice opozicije u Srbiji protestuju tražeći poništavanje rezultata izbora zbog, kako tvrde, mnoštva nepravilnosti. U međuvremenu i OEBS i drugi međunarodni zvaničnici ističu da je utvrđeno mnogo neregularnosti.
Nemačka smatra da su navodi o nepravilnostima neprihvatljivi za zemlju koja teži da se pridruži Evropskoj uniji, nekoliko američkih senatora traži delimično ponavljanje izbora. Kako komentarišete generalno ishod izbora i ove optužbe?
Frušone: Što se tiče ishoda iznenadile su me barem tri stvari. Prvo kako je Srpska napredna stranka (SNS) dobila tako veliku podršku s obzirom da su ankete uoči izbora sugerisale da će imati manje glasova – oko 40 odsto.
Međitim, osvojila je oko 46 procenata i to čini veliku razliku što se tiče konačnih brojeva mandata.
Mislio sam da će rezultat SNS biti slabiji s obzirom na situaciju na Kosovu i dva masakra u maju.
Drugo iznenađenje je rezultat opozicije. Nikada za vreme vladavine Aleksandra Vučića jedna opoziciona koalicija ili njen kandidat nisu dobili preko 20 odsto glasova. Dakle, to je ipak dobar rezultat što se tiče proevropske opozicije.
Treće iznenađenje je rezultat stranke Branimira Nestorovića i kako su loše prošli Dveri i Zavetnici. Mislio sam da će oni biti mnogo jači zato što imaju veliku podršku pogotovo u nekim sredinama u Srbiji. Međutim, nisu prošli cenzus od tri odsto.
Veći uticaj nepravilnosti uoči izbora
RSE: Da li je oko 46 odsto glasova Srpske napredne stranke, što joj omogućava da sama formira vladu na republičkom nivou, posledica tih izbornih manipulacija?
Kako na sam dan izbora, a pre svega prednosti koju je imala u medijima sa nacionalnom frekvencijom gde predstavnici opozicije nisu uopšte imali pristup, zatím davanje 20 hiljada dinara penzionerima uoči izbora što za srpske prilike nije mala suma.
Dakle, da li je takav ishod posledica izbornog inženjeringa ili i činjenice da Srpska napredna stranka još uvek uživa poverenje znatnog dela birača, pre svega u unutrašnjosti, manjim sredinama, starije populacije, pomenuo sam penzionere?
Frušone: Mislim da su nepravilnosti na sam dan izbora uticale sa 2-3 odsto glasova.
To je pre svega rezultat manipulacije medija sa nacionalnim frekvencijama, tabolida i apsolutne kontrole koju ima Aleksandar Vučić nad svim medijima u zemlji.
Vladajuća stranka je imala 75 odsto javnog prostora na nacionalnim medijima na raspolaganju, a opozicija tek 25 procenta i toliko je i dobila na izborima.
U ovih 11 godina, koliko vlada, Aleksandar Vučić nije imao nijedan javni duel sa bilo kim iz opozicije. To je temelj demokratije da se glavna vladajuća stranka ili njen lider javno suočava sa liderima opozicije.
Odsustvo takvog javnog sučeljavanja onemogućava da izbori budu fer i korektni.
Mrak i strah u lokalu
RSE: Ako bismo zamislili u osnovi ravnopravne izbore koja je faktički realna podrška koju uživa SNS?
Frušone: Ja mislim da bi oni ipak dobili većinu glasova ali ne bi imali apsolutnu većinu. Verovatno više od 30 odsto, između 30 i 40 odsto zato što u Srbiji još uvek postoji politička kultura u čijem je središtu snažni vođa.
RSE: Mnogi građani na lokalnom nivou imaju neposredni uvid u razne koruptivne radnje, ali i dalje glasaju za SNS? Da li je to samo politička kultura koja podržava jakog vođu ili i strah građana da ako on ode s vlasti biće neizvesna isplata penzija i slično?
Ili je uspeo sebe da predstavi kao zaštitnika nacionalnih interesa na Kosovu i tako dalje?
Frušone: U manjim lokalnim sredinama ljudi jedva da znaju imena opozicionih lidera. Dakle, znaju samo za vladajuću stranku i da njihovi životi zaivse od nje. Znaju da javne firme mogu da ih zaposle ukoliko su bliski stranci.
Tako da mislim da vlada strah, pogotovo van Beograda. Sa jedne strane mrak, a s druge strah. To su glavni elementi za pobedu SNS-a u lokalu.
Uspeh Nestorovića posledica inženjeringa SNS-a
RSE: Pomenuli ste Nestorovića. Ali, na svim dosadašnjim izborima neko je iskakao. Bio je čuveni Preletačević, kao neka vrsta satiričnog kandidata. Pa su na prethodnim izborima Dveri i Zavetnici, kao i SPS ostvarili dobar uspeh.
A onda su pali na ovim izborima i iskočio je Nestorović. Naravno, teško je to dokazati, ali mnogi smatraju da je to zapravio tipičan produkt izbornog inženjeringa vladajuće partije.
Frušone: Slažem se.
RSE: Nestorović je zagovornik teorija zavera i njegov program je prilično blizak vladajućoj partiji.
Frušone: On je čuven i po izjavi o "najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva". Verujem da ne postoji segment u srpskoj politici i društvu koji nije pod kontrolom Aleksandra Vučića.
Tako da se plašim da je i taj projekat oko Nestorovića deo takvih planova da nekako podržava vladajuću stranku. Postoji i druga opcija da bude sistemska opozicija.
Dakle, da faktički bude protiv SNS-a ali da ne vodi pravu kampanju protiv njega. Slično kao Srpska Radikalna stranka i Šešelj.
RSE: Od Nestorovićevih glasova će zavisiti većina u Beogradu, ako ne bude ponavljanja izbora. Nestorović je u nedelju rekao da neće ni sa jednima ni sa drugima, ali je ubrzo precizirao da neće sa opozicijom ali da će podržati neke projekte Srpske napredne stranke.
To znači makar podrška manjinskoj vlasti u Beogradu ako ne i aktivno učešće.
Frušone: U srpskoj politici koliko sam ja video izjave jednog političara traju kraće od jogurta. Sećam se šta je Aleksandar Šapić govorio o SNS-u pa je onda prešao u tu stranku.
Tako da ne bi verovao toliko onome što govori Nestorović, najviše zbog toga što je ljubitelj teorija zavera.
Opozicija bi pobedila na ponovljenim izborima u Beogradu
RSE: Kao što sam pomenuo, i Nemačka je veoma decidirano rekla da su navodi o izbornim neregularnostima neprihvatljivi za zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji a nekoliko američkih senatora traži delimčno ponavljanje izbora. Istovremeno, opozicija protestuje.
Da li će doći do neke varijante ponavljanja scenarija iz 1996-97, kada je nakon višemesečnih protesta opozicije usvojen taj čuveni Lex specialis uz posredovanje bivšeg španskog premijera Felipea Gonzalesa?
Da li je moguća neka varijanta 5. oktobra iz 2000? Da li će SNS pod pritiskom međunarodne zajednice s obzirom da teži Evropskoj uniji, popustiti i prihvatiti neko ponavljanje izbora u Beogradu? Na neki nači prepustiti glavni grad, a zadržati vlast u Srbiji.
Frušone: U slučaju ponavljanja izbora, ako se ne varam, to mora da se učini za dve sedmice.
Dakle, do 31. decembra, do Nove godine, i ne znam da li je opozicija u mogućnosti da vodi tako kratku kampanju. Srpska napredna strana je to u stanju jer ima kontrolu i može lakše da mobiliše pristalice. Srbija je na međunarodnoj sceni već pod nekim pritisicima i mnogo toga će zavisiti od daljih pritisaka Zapada.
Uz pritiske zbog Kosova i spoljnopolitičke orijentacije Srbije, ukoliko bude i pritisaka zbog nepravilnosti oko izbora, mislim da će Aleksandar Vučić i njegova stranka morati da ostave mesto za pregovore sa opozicijom - ili za ponavljanje ili za poništenje izbora.
Može se očekivati da Vučić dopusti ponavljanje izbora. Samo se plašim se da će on biti u mogućnosti da kontroliše i te ponovljene izbore. Pitanje je i da će se glasanje ponoviti na svim biračkim mestima ili samo tamo gde je jak da bi ostvario još bolji rezultat.
RSE: Zamislimo situaciju da se ponove izbori u celom Beogradu. Da li opozicija ima šanse da ostvari bolji rezultat nego sada uz pretpostavku da bi tada bila pojačana kontrola izbora od strane međunarodnih posmatrača?
Frušone: Ukoliko se glasa posle praznika u januaru sa međunarodnim posmatračima, mislim da bi opozicija mnogo bolje prošla.
Vučić čeka na ishod izbora za EP i u SAD
RSE: Pitanje je da li će Vučić na to pristati. Naime, iako je Srbija proklamovala kao cilj ulazak u Evropsku uniju, imajući u vidu zamor od proširenja u Evropskoj uniji i sve probleme sa kojima se ona suočava - rat u Ukrajini, rast populističkih stranaka i desnice, nedavno uspeh Vildersa u Holandiji, zatím predstojeće izbore za Evropski parlament - očito taj pristisak Evropske unije i potreba da Vučić ispuni neka od tih obećanja i obaveza nije tako direktan.
Zato što je pitanje kada će Srbija ući u Evropsku uniju. Dakle, da li Evropska unija ima dovoljno instrumenata da utiče na Srbiju da prihvati evropske norme? Ili Vučić i dalje može da sedi na dve stolice?
Formalno, načelno ide kao Evropskoj uniji, a istovremeno i dalje računa na Rusiju, na Kinu i neke druge vanevropske zemlje.
Frušone: Mislim da 2024. će biti "mrtva godina" što se tiče promena u spoljnoj politici Srbije. Aleksandar Vučić se baš tome nadao i, uostalom, zbog toga je raspisao izbore sada pri kraju godine.
Naime, proći će nekoliko meseci do formiranja vlasti, kao što je prošle godine trebalo sedam meseci, ako se ne varam.
U međuvremenu će biti izbori za Evropski parlament i do kraja godine u SAD. To su najbitniji elementi što se tiče pregovora oko Kosova, koje vodi Evropska unija uz podšku SAD. Dok se ne formira nova Evropska komisija faktički nema ko da ponovo pokrene taj proces.
Takođe ukoliko se vrati Donald Tramp u Belu kuću onda će doći do velike promene što se tiče pristupa Amerike kosovskom pitanju.
Mislim da se Aleksandar Vučić nada svému tome, pogotovo ukoliko Evropa postane još konzervativnija.
Dakle, ukoliko Evropska komisija bude formirana sa koalicijom više u desno, skeptičnija prema proširenju i evropskom susedstvu – to će biti veliki vremenski razmak koji će predsednik Srbije koristiti da izbegava političku odgovornost za kosovsko pitanje.
RSE: Da li u toj situaciji, kako je opisujete, to znači da evropske institucije nemaju baš mnogo instrumenata pritiska na Vučića oko izbora? Da li će on osluškivati reakcije Zapada ili će to jednostavno ignorisati?
Frušone: Mislim da mu je taktika sada da sačeka, kao što je čekao prošle godine kada je bio pod pritiskom da uvede sankcije Rusiji. Sada želi da sačeka formiranje nove vlade i održavanje izbora za Evropski parlament.
Vučić će prihvatiti ponavljanje izbora u Beogradu ako to Zapad zatraži
RSE: Da li će, ako se nastave pritisci iz Evropske unije i SAD, pristani na neku varijantu ponavljanja izbora ili ponovnog prebrojavanja na izborima u Beogradu?
Frušone: Mislim da hoće, zato što je Vučić izložen velikim pritiscima zbog dva pitanja. To je međunarodna istraga oko onoga šta se dešavalo u Banjskoj, na Kosovu, a drugo je implementacija Ohridskog sporazuma.
Dakle, ne može izbegavati i jedno i drugo, a i treće da se ne ponove izbori. Tako da barem to mora da dopusti ukoliko budu jaki pritisci.
Srbija je već priznala nezavisnost Kosova
RSE: Pomenuli ste Ohridski sporazum. Da li će sada Vučić sa ojačanim mandatom biti još manje spreman da ga primeni? Ili, s druge strane, kako tvrde njegovi kritičari, on je u suštini od 2012. kada je došao na vlast prećutno prepustio mnoge prerogative srprske državnosti na Kosovu, iako kritikuje opoziciju za izdaju?
Poslednji slučaj je pre neki dan završena u tišini bez velike medijske pompe preregistracija automobila na severu Kosova sa srpskih tablica u kosovske.
Dakle, da li će biti manje spreman na kompromis ili će zbog ovog pritiska koji pominjete i zato što Ohridski sporazum postaje faktički deo poglavlja 35 u pregovorima sa EU, ipak biti kooperativan?
Frušone: Pa i jedno i drugo. Slažem se da je on Briselskim sporazumom iz 2013. faktički priznao nezavisnost Kosova. Zato što ako vi priznajete autonomiju jednog političkog sistema, ako se tu održavaju izbori na kojima učestvujete sa svojim listama, faktički priznajete autonomiju tih institucija i države.
Dakle, Srbija je to već uradila pre deset godina. S druge strane, ponavljaće iste priče kako on neće parafirati i zbog toga nije potpisao Ohridski sporazum, da će on i dalje braniti srpske interese na Kosovu i Metohiji i tako dalje.
To smo videli i prošle godine sa preregistracijom automobila. On je rekao da je uz Srbe koji ne priznaju te registracije automobila, podržao je čak i barikade. Ali je sa druge strane išao u Brisel da pregovara i pronađe rešenje za to pitanje.
RSE: Koje je pre neki dan završeno.
Frušone: Tako je, ali se nije mnogo o tome govorilo u medijima.
RSE: Zato što je bila izborna kampanja.
Frušone: Pa da. Nije da on to nije znao. Sve je to iskalkulisao unapred i sve kontroliše. Tako da mislim da će nastaviti da priča jedno, a radi drugo.
RSE: Znači, lavirati između jedne i druge strane.
Frušone: Tako je. Pogotovo da zadovoljava nacionalističke birače kod kuće, a da izgleda u Briselu kao faktor mira i stabilnosti.
RSE: I Evropejac.
Frušone: Da.
'Srpski svet' ne postoji
RSE: Kada je reč o odnosima u regionu, u nedelju veče su se u izbornom štabu naprednjaka pojavili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Skupštine Crne Gore Andreja Mandić.
Da li to simbolički pokazuje da Vučić ima ambicije za širenjem regionalnog uticaja Srbije kao najveće zemlje na Zapadnom Balkanu. Na neki način se ponovo pokreće priča o takozvanom srpskom svetu.
Ima mnogo indicija da su birači bili dovoženi iz Bosne i Hercegovine, iz Republike Srpske u čemu je učestvovao i Dodik. Propale su inicijative kao što je Otvoreni Balkan, postoji podozrenje u BiH, na Kosovu i u Hrvatskoj prema politici Beograda.
Frušone: Glavna karakteristika "srpskog světa" je to što ne postoji "srpski svet". To je samo ažurirana verzija Velike Srbije. Međutim, Velika Srbija je bio nacionalistički projekat ali se barem naslanjala, da kažem, na velike teoritičare, dosta veće od Vučića.
A "srpski svet" je čisto njegov projekat koji je propagirao Aleksandar Vulin dok je imao neku moć. To je čisto politički projekat koji se temelji i na onom što radi Rusija sa susedstvom u bivšim sovjetskim republikama.
Tu Srbija ne može mnogo da učini pre svega zato što nema budžet za neku imperijalističku politiku u regionu. Drugo, ne može da interveniše vojskom.
Dakle, jedino što može je da pokuša da ostvari neki politički uticaj. To smo videli u vreme pregovora o formiranju Vlade Crne Gore, zatím pretnji srpskog ministra odbrane zbog priznanja Kosova i tako dalje. Tako da to jeste opasan projekat ali ostaje na nivou politike, bez neke veće neposredne intervencije.
Vučić će nastaviti da sedi na dve stolice
RSE: Srbija je, s jedne strane, proklamovala kao cilj ulazak u Evropsku uniju. Aleksandar Vučić često naglašava da Srbija ostvaruje više od 70 odsto trgovine Srbije sa evropskim blokom?
Da li je taj cilj, ulazak u Evropsku uniju, samo iz pragmatničnih, ekonomskih razloga, zbog novca ili ima tu i neke vrednosne orijentacije, imajući u vidu sve ove pritužbe na kršenje demokratskih normi i tako dalje?
Dakle, da li je to samo taktički cilj ulazak u Evropsku Uniju, kao što Viktor Orban koristi njene fondove, a s druge strane nastoji da održava što bliskije odnose sa Rusijom i da "sedi na dve stolice"? Da li će u jednom trenutku Vučić biti isteran na čistac, da će ipak morati da se opredeli?
Frušone: Mislio sam prošle godine da se plašito toga, sada više ne. Dakle, mislim da će nastaviti da sedi na dve fotelje i da od integracije u Evropsku uniju može da ima korist ukoliko se taj proces ne završava.
U tom slučaju Srbija će nastavljati da dobija IPA fondove što to znači da će biti u mogućnosti da ima neke konkretne projekte - putevi, bolnice, škole - čime se on ponosi kada priča o svojim rezultatima.
Znači, dobiće značajna sredstva iz fondova Evropske unije ali se taj proces neće završtiti.
Evropska Unija je saopštila pre pet-šest godina da je Srbija zajedno sa Crnom Gorom predvodnik u regionu u evropskim integracijama. Međutim, još nema termina kada će se taj proces završiti.
RSE: Najranije u sledećoj deceniji.
Frušone: Pa da. Dakle, koliko god traje taj proces to ide njemu u korist. Tako da on će nastaviti tu svoju politiku sedenja u dve fotelje i to mu najbolje ide.
Veštačko jedinstvo između Srbije i Rusije
RSE: Kada je reč o odnosima sa Moskvom, da li činjenica da Srbija, s jedne stane, nije uvela sankcije, ali opet je podržala neke rezolucije u Ujedinjenim nacijama u kojima se kritikuje ruska agresija na Ukrajinu, da li to izaziva izvesno podozrenje Kremlja prema Vučiću?
U kojoj meri njegova politika i dalje omogućava uticaj Rusije, pa i Kine u Srbiji, koja je njen sve veći kreditor?
Frušone: Ja mislim da su Evropska unija ili uglavnom Zapad odustali od pritiska na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Mislim da nije više cilj da Srbija uvede sankcije Moskvi pre svega zato što to ne bi bile neke značajne sankcije, jer ekonomski odnosi između Srbije i Rusije nisu toliko snažni.
Ako gledamo energiju doći će do neke promene zbog zabrane uvoza nafte koja stiže preko Mađarske.
RSE: Važno je simbolički.
Frušone: Ješte važno simbolički, ali i neke druge stvari su važne. Na primer, oružje poreklom iz Srbije koje stiže na ukrajinski front. Tako da je možda Zapad zadovoljan time i ne vrši neki veći pritisak što se tiče sankcija.
Drugo, ja uvek volim da napomenem kako je to bratstvo između Rusije i Srbije nekako veštačko. Na primer, tokom 1990-ih Rusija je glasala za sve sankcije i međunarodne rezolucije koje su bile protiv srpskih interesa.
RSE: Ali u Beogradu će reći da je zapravo u to vreme bila "izdajnička vlast" u Rusiji, dok je sada reč o autentičnoj vlasti u Moskvi.
Frušone: Uvek će neko imati argument. Taj pravi nacionalni ponos Rusije, dakle Vladimir Putin, odlikovao je hrvatske državnike 2005, pa, eto, šta će reći o tome! Tako da to bratstvo između Srbije i Rusije ne postoji.
To je jedna lepa fasada da bi se opravdali odnosi i savez oko kosovskog pitanja, tačnije podrška Moskve da Kosovo ne dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.
Vučić će nastaviti pritisak na protivnike
RSE: Vučić je rekao u nedelju nakon glasanja da posle nekoliko prevremeih izbora u Srbiji da sada – neće biti više izbora do 2027. Šta je time faktički poručio?
Da li će on sada pojačati pritisak ne samo na političke protivnike nego i druge ljude u raznim strukovnim institucijama koji nisu lojalni njegovoj politici?
Ili će pokušati da iskoristi taj mandat da zaista sprovede reforme koje najavljuje kako bi približio Srbiju Evropskoj uniji i na taj način razuveri one koji ga kritikuju da nije demokrata, već da je autoritarni lider?
Frušone: Mislim da ćemo imati precizniji odgovor na ovo pitanje kada se obelodani sastav Vlade Srbije. Ukoliko budu socijalisti deo te vlade, to će iskazivati srž bliskijih odnosa sa Rusijom.
Ako Srpska napredna stranka bude vladala bez socijalista, uz učešće neke druge partije, to može ukazivati da je Vlada više orijentisana ka Evropi.
Mislim da će se Vučić više baviti spoljnom politikom nego prethodnih godina. Nastaviće, kao i ranije, pritisak protiv neistomišljenika. Uglavnom, protivnici neće imati pristup javnom prostoru.
Opet prevremeni izbori ako se Vučić oseti ugroženim
RSE: S obizrom na probleme sa kojima se Srbija suočava – unutrašnje, ekonomske, spoljnopolitičke pritiske i situaciju oko Kosova - da li je realno da Srbija očuva političku stabilnost do 2027, ili će zapravo izbiti nove krize koje će iziskivati prevremene izbore?
Frušone: Pa, sigurno. U Srbiji su izbori raspisivani maksimum svake druge godine. Vučić je uvek koristio zastoj oko Kosova za izazivanje nacionalne panike. Tako da očekujemo neku novu krizu što se tiče Kosova i srpske spoljne politike.
Dakle, ukoliko on oseti da je u nekoj opasnosti onda će doći do novih izbora, kao što je do sada bio slučaj.
RSE: Opozicija je ostvarila relativan uspeh sa 23 odsto glasova na republičkom nivou i skoro je izjednačena sa SNS-om u Beogradu. Da li će se opozicija rasuti ili će ta energija nezadovoljstva zbog ovih navoda o izbornoj krađi i, generalno, svega što se dešava u Srbiji – dovesti do jačanja pritiska na vlasti i još veće polarizacije srpskog društva?
Frušone: Apsolutno. Kao što sam rekao na početku nijedna opoziciona politička stranka nije imala u poslednjih 12 godina tako veliku podršku.
Imaće 65 poslanika u Skupštini Srbije. A ukoliko se ponove izbori u Beogradu i opozicija pobedi, to će biti politički eksperiment za sledeći cilj – obaranje Vučićeve vlade na republičkom nivou.
U čemu je razlika između Miloševića i Vučića?
RSE: Imajući u vidu način na koji su održani ovi izbori, to po mnogim mišljenjima sugeriše da Vučić nije spreman da prepusti vlast na izborima. Dakle da li će se promena vlasti u Srbiji ipak desiti na izborima, što je standard u demokratskim državama, ili su neizbežni scenariji nalik 1996-7. i 5. oktobra 2000?
Frušone: Ti scenariji su bili mnogi gori tada nego sada zato što je bila mnogo teža ekonomska situacija. Srbija je bila u mnogo mračnijem periodu nego sada. Ali, to ne znači da sada ne zabrinjava Vučićeva autokratija. Mislim da bi došlo do političkih promena na izborima treba prvo da se menjaju neki uslovi, pre svega da se osigura sloboda medija.
RSE: Da li će Vučić pristati da se jednoga dana on i njegova partija na nekim regularnim izborima povuku sa vlasti?
Frušone: Definitivno ne. Velika razlika između Miloševića i Vučića je u tome što Milošević je uglavnom okupirao nacionalne medije, a ignorisao lokalne. Pa su ti lokalni mediji podsticali građane da dođe do političkih promena na izborima i na ulicama.
Vučić je okupirao i lokalne medije i ceo javni prostor. Dakle, ne postoji druga opcija osim njegove, i on je jedini branitelj srpskih interesa.
Tako da ukoliko se ne promene ti uslovi, ne može doći ni do političkih promena. On to neće nikada dozvoliti, jer je to srž njegove vlasti.
Facebook Forum