Ukoliko srpska opozicija nastavi da se bavi svojim internim problemima, sopstvenim likom u ogledalu po principu „ogledalce, ogledalce moje... “, aktuelnoj srpskoj vlasti više niko neće moći da postavlja bilo kakve granice, niti da kontroliše njene poteze. S obzirom na ocene da stožerna opoziciona partija, Demokratska stranka, ni godinu dana od gubitka izbora još nije konsolidovala svoje redove, jasno je da bi najveća odgovornost za to bila na njoj, mada se udela u toj raspodeli odgovornosti ne može poštedeti ni Liberalno-demokratska partija, niti Liga socijaldemokrata Vojvodine.
Borislav Stefanović, šef parlamentarne grupe Demokratske stranke, za Radio Slobodna Evropa, uprkos svemu, tvrdi da je stranka sada u mnogo boljoj situaciji nego pre šest meseci.
„Stranka je prošla kroz težak period, to je činjenica. Neki su otišli kad su izgubili pozicije dok je stranka bila na vlasti, a neki zbog neslaganja sa radom novog rukovodstva Demokratske stranke, zbog toga što su verovatno shvatili da u podeli budućih nosilaca svih aktivnosti DS-a i novih lica u njoj nema mesta za njihovu istaknutiju ulogu. Iz tog razloga se pojavilo nezadovoljstvo kod pojedinaca koji su loše reagovali preko medija, čime su naneli štetu Demokratskoj stranci. Ono, međutim, što je činjenica jeste da je stranka sada u mnogo boljoj situaciji nego pre šest meseci, da uživa sve snažniju podršku jer je Demokratska stranka jedina alternativa ovoj vlasti koja može da zaustavi klizanje Srbije u katastrofalnu ekonomsku situaciju, ali i na ivicu diktature i jednoumlja“, kaže Stefanović.
I Liberalno-demokratsku partiju, apsolutnu predvodnicu proevropske opcije, već dugo muči problem osipanja članstva i odlaska mnogih vidjenih intelektualaca iz njenih redova.
Mnogi su kao razloge za oproštaj od stranke navodili autoritarizam i netransparentne puteve bogaćenja lidera Čedomira Jovanovića, koji često nisu daleko od ukrštanja poslovnih veza sa tajkunima, zbog čega se i u delu javnosti doskora sklonoj ovoj opciji stvorila predstava da je LDP privatna firma porodice Jovanović.
Miljenko Dereta, poslanik ove opcije, smatra, međutim, da su takvi prigovori neosnovani.
„Ja mislim da je gospodin Čedomir Jovanović trenutno najzreliji politčar u Srbiji, a to što je uspešan i u drugim oblastima ljudima smeta. Navodno, to nije transparentno. Izvinite, molim vas, da li je transparentna diploma našeg Predsednika? Nije. Da li je transparentna činjenica da mi imamo četiri ministra sa Megatrend univerziteta u vladi i ni sa jednog drugog privatnog univerziteta? Nije. Da je gospodin Jovanović neko ko apsolutno polarizuje stavove – to je jasno. Svako ko se na bilo koji način izdvaja iz naše prosečnosti trpi pritiske. Ja vas podsećam da je gospodin Đinđić imao isti odnos javnosti kao što ima gospodin Jovanović“, ističe Dereta.
Ovaj naš sagovornik ocenjuje da je slabost opozicije pre svega posledica onoga što zove velikom kradjom programa:
„Ja mislim da je skandalozno da vi pobedite na izborima sa programom koji je apsolutno, u svim elementima, suprotan onome što vodite kao svoju politiku“.
RSE: Valjda je po ovu zemlju dobro što se dogodila ta, prema vama, „krađa programa“?
Dereta: Po ovu zemlju je, naravno, dobro, ali da li se o tome na pravi način razgovara u ovom društvu?
Dobar deo priče o snazi aktuelne vlasti može se, prema Dereti, objasniti i opredeljivanjem građana i institucija zasnovanom na strahu od vlasti jednog čoveka, a velika odgovornost leži i na medijima, koji prenose samo glas vlasti:
Miljenko Dereta
„Sve što govori opozicija se, najblaže rečeno, minimalizuje i predstavlja kao nevažno.LDP je bio ne glasan nego preglasan u parlamentu. Podneli smo brdo amandmana kojima smo pokušali da koliko-toliko ispravimo zakone – od poreskih zakona, do budžeta, od javnih preduzeća, javnih nabavki itd. Neki od tih amandmana su čak i usvojeni, ali se sada ne poštuju – recimo pitanje raspisivanja konkursa za direktore javnih preduzeća. Dakle, moram da kažem da mislim da glasnije opozicije od LDP-a u ovom trenutku u Srbiji nema“, kaže Dereta, a na pitanje da li nema baš nikakvu zamerku na račun svoje partije kad je reč o njenoj podršci u biračkom telu, kaže:
„Zamerku na podršku u biračkom telu ne mogu da imam zato što je biračko telo slobodno telo koje bira“.
RSE: Ali ga, valjda, treba i osvajati?
"Treba ga osvajati, ali ga treba osvajati u medijskim uslovima koji ovde ne postoje. Mediji ovde u velikoj meri doprinose stvaranju jednoumlja, jednoglasja, maltene jednopartijskog sistema, uporno svodeći političku scenu da dve stranke. I parlament je takođe pod tim pritiskom obračuna dve velike stranke – jedne koja je sada postala velika i jedne koja više nije velika. A ono što su neke druge opcije i njihovi jasno definisani programi – to je uvek gurnuto u stranu“, ocenjuje Dereta.
I Borislav Stefanović smatra da mediji tendenciozno prenaglašavaju, kako kaže, svaki šapat i svako mikronezadovoljstvo u Demokatskoj stranci. A na pitanje kako se slaže njegova izjava o konsolidaciji partije sa poslednjim izveštajima o padu rejtinga partije i lošim rezultatima na lokalnim izborima Stefanović odgovara tvrdnjom da nije došlo do drastičnog pada rejtinga Demokratske stranke:
„Iako su rezultati izbora u Zaječaru bili užasno loši, a loši su bili i u Zemunu, oni ne mogu biti ogledalo rezultata na nacionalnom nivou. Postoji zaista medijska haranga i pokušaj da se Demokratska stranka maksimalno odvoji od birača i to, očigledno, daje rezultata kod nekih ljudi, koji iz straha ili iz razočaranja ostaju kod kuće umesto da izađu na izbore. Mislim da nas čeka veliki posao i da će stranka za to biti spremna do vanrednih parlamentarnih izbora. A ono što je sigurno, mislim, ako neko meri na osnovu izbora u Zaječaru, ako Demokratska stranka ima 3,6%, onda pretpostavljam da sa jednakom sigurnošću mogu da kažu da, recimo, Ujedinjeni regioni Srbije imaju 35% u Srbiji – a svako zna da je to besmisleno. Isto tako, ako neko kaže da Srpska napredna stranka ima 39% podrške na nacionalnom nivou, zašto onda negira da po istom istraživanju Demokratska stranka ima 17,5 odsto? Posle gubitka vlasti, to je jedan neminovan period u kojem pada podrška, to se desilo Demokratskoj stranci, kao što bi se desilo i svakoj drugoj, zato što mnogi građani otvorenije i izraženije podržavaju vlast. To, međutim, ne znači da Demokratska stranka namerava da prestane da se bori za svoje ciljeve i za Srbiju koja će biti bolja od ove kakva je sada“, uverava Stefanović.
Da stvari sa Demokratskom strankom ne stoje baš kao u iskazu njenih funkcionera ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković. Partija, koja bi trebalo da predstavlja stožer gradjanske parlamentarne opozicije, prema njegovim rečima, još nije završila svoj slobodni pad. Razlozi za to su višestruki, a jedan od njih je, navodi ovaj naš sagovornik, činjenica da aktuelna garnitura te partije, za razliku od one iz devedesetih godina, ne zna šta je plodno opoziciono delovanje jer takvo iskustvo i nema. Ta okolnost, ukazuje Stanković, može bitno ugroziti politički život Srbije:
„Bez političke alternative politički život je mnogo siromašan, podložan korupciji, samovolji vlastodržaca i bremenit mogućnošću da neke osnovne slobode i prava budu ugroženi. Lokalni izbori pokazuju da Demokratska stranka gubi svoje glasače, dakle – nije izvesno da je trend pada zaustavljen – a razlozi za to su barem u dve stvari: ne tako malo nezadovoljstvo javnosti njihovom politikom u proteklom periodu, dakle, sada je došlo vreme za polaganje računa za sve promašaje koje je Demokratska stranka imala dok je bila na vlasti i, očigledno, ne baš veliki liderski kapacitet novog rukovodstva na čelu sa Draganom Đilasom da izgradi političku agendu i politički nastup koji bi uspeo da motiviše birače da stanu iza stranke. Uz to, treba imati u vidu i činjenicu da ova sadašnja garnitura u Demokratskoj stranci nije naročito navikla na opozicioni rad. Ta garnitura prosto nije nalik onoj koja je devedesetih godina vodila stranku i ona se teško prilagođava uslovima opozicionog delovanja“, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.
