Ugovorno obavezivanje o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, koje su kao uslov za dobijanje datuma početka pregovora sa EU u Beogradu izneli nemački parlamentarci “samo je jedno mišljenje”, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. Ipak, ne treba ga zanemariti jer je uticaj nemačke Hrišćanske demokratske unije veoma snažan, navodi i sam potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.
Nakon što je predsednik Evropskog parlamenta poručio da će Srbija na kraju puta ka članstvu u EU morati da prizna Kosovo, parlamentarni predstavnici vladajuće nemačke Hrišćanske demokratske unije izašli su sa uslovom koji se odnosi na znatno bližu budućnost – dobijanje datuma početka pristupnih pregovora.
Vensan Dežer, međutim, dematuje da je ispunjenje sedam tačaka, među kojima je nova ona kojom se od Beograda traži potpisivanje obavezujućeg ugovora o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa Prištinom, zvaničan uslov Brisela.
„Mi kao, što znate imamo 27 država članica i isto toliko parlamenata i mnogo poslaničkih klubova, koji razmatraju ovo pitanje i daju svoje mišeljenje. Mi smo smo čuli mišeljenje jedne od vodećih pratija u nemačkom parlamentu i, naravno, važno je šta oni imaju da kažu. Ali, konačnu odluku o pristupnim pregovorima donose šefovi država i vlada EU. Ono što je sirugno je da moramo gledati na različite korake koji moraju biti načinjeni sada, ali prvenstevno Beograd i Priština treba da se dogovore kakav dogovor žele da postignu i da li će biti potreban još neki sporazum dve strane“, rekao je Dežer.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji se nedavno vratio iz Berlina, kaže da su Vladi poznati svi uslovi za dalje evrointegracije, osim sedmog, koji se tiče ugovora o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom.
„Mi se držimo onoga što smo dobili u decembru od Evropske unije, to je ono što je za nas važno i to su uslovi koje imamo. Ali, naravno, ne treba zatvarati oči i ne treba reći da je to izneo neko ko nije dovoljno važan. Značaj grupacije nemačke partije SDU/CSU je ogoroman“, podvlači Vučić.
Neodrživost politike 'i Kosovo i EU'
Podsećamo, pored poznatih uslova među kojima su, uz ostalo, primena do sada postignutih dogovora sa Prištinom, nastavak započetih reformi i ispunjavanje akcionog plana, te pomirenje u regionu, Andreas Šokenhof, visoki predstavnik partije nemačke kancelarke Angele Merkel izneo je pred Beograd konkretan zahtev koji se tiče odnosa sa Kosovom, a koji bi trebalo da bude ispunjen pre početka pregovora o prijemu Srbije u članstvo EU.
„Želimo pismenu i pravno obavezujuću izjavu, sporazum, dogovor, na primer u obliku nekog ugovora o dobrosusedskim odnosima. Nama je važno da se radi o zajedničkoj pismenoj izjavi, deklaraciji, da dogovori iz te izjave uslede pre započinjanja pregovora, a da se realizacija te izjave okonča do oknčanja pregovora o pristupanju“, naveo je nemački političar.
Ovo je, po mišljenju analitičara, jasan signal da će Srbija vrlo brzo morati da formalizuje odnose sa Kosovom i još jedna potvrda da politika “i Kosovo i EU”, više nije održiva. Zahtev nemačkih paralamentaraca bio je, kako navodi nekadašnji diplomata Vartoslav Vekarić, očekivan.
“Tu se ne govori o de jure priznanju Kosova. U suštini, traži se samo ozbiljniji pristup, normalizacija i de facto priznanje, a ono je zapravo već davno obavljeno samim ulaženjem u pregovore između Beograda i Prištine. Tako da ja ne vidim u tome neku iznenađujuću novost i to je nešto što je normalno da se očekuje”, kaže Vekarić.
Iako je sve uslove, osim ugovora sa Kosovom, tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću još prošle godine iznela nemačka kancelarka Angela Merkel, zahtevi Evropske unije konkretizovani su i pojačani nakon dolaska novih vlasti u Srbiji.
Uprkos tumačenjima da se od njih očekuje rešavanje svih otvorenih pitanja, te konstruktivniji pristup, Vatroslav Vekarić navodi da je teško proceniti kako će odgovoriti na nemački zahtev.
“Posebno u kontekstu ovog vidljivog približavanja Moskvi. Međutim, takođe je sigurno da pojačan pritisak i naglašavanje svih uslova od strane Nemačke, stavljaju ovu vlast u jednu neugodnu poziciju na unutrašnjoj političkoj sceni. Imajući u vidu poslednje Vučićeve izjave u Nemačkoj, možda bi se moglo očekivati da će se nastaviti linijom napredovanja, uz minimiziranje problema na domaćoj sceni i ostavljanje da se u budućnosti vidi kako će se rešiti stvari”, zaključuje Vatroslav Vekarić.
Nakon što je predsednik Evropskog parlamenta poručio da će Srbija na kraju puta ka članstvu u EU morati da prizna Kosovo, parlamentarni predstavnici vladajuće nemačke Hrišćanske demokratske unije izašli su sa uslovom koji se odnosi na znatno bližu budućnost – dobijanje datuma početka pristupnih pregovora.
Vensan Dežer, međutim, dematuje da je ispunjenje sedam tačaka, među kojima je nova ona kojom se od Beograda traži potpisivanje obavezujućeg ugovora o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa Prištinom, zvaničan uslov Brisela.
„Mi kao, što znate imamo 27 država članica i isto toliko parlamenata i mnogo poslaničkih klubova, koji razmatraju ovo pitanje i daju svoje mišeljenje. Mi smo smo čuli mišeljenje jedne od vodećih pratija u nemačkom parlamentu i, naravno, važno je šta oni imaju da kažu. Ali, konačnu odluku o pristupnim pregovorima donose šefovi država i vlada EU. Ono što je sirugno je da moramo gledati na različite korake koji moraju biti načinjeni sada, ali prvenstevno Beograd i Priština treba da se dogovore kakav dogovor žele da postignu i da li će biti potreban još neki sporazum dve strane“, rekao je Dežer.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji se nedavno vratio iz Berlina, kaže da su Vladi poznati svi uslovi za dalje evrointegracije, osim sedmog, koji se tiče ugovora o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom.
„Mi se držimo onoga što smo dobili u decembru od Evropske unije, to je ono što je za nas važno i to su uslovi koje imamo. Ali, naravno, ne treba zatvarati oči i ne treba reći da je to izneo neko ko nije dovoljno važan. Značaj grupacije nemačke partije SDU/CSU je ogoroman“, podvlači Vučić.
Neodrživost politike 'i Kosovo i EU'
Podsećamo, pored poznatih uslova među kojima su, uz ostalo, primena do sada postignutih dogovora sa Prištinom, nastavak započetih reformi i ispunjavanje akcionog plana, te pomirenje u regionu, Andreas Šokenhof, visoki predstavnik partije nemačke kancelarke Angele Merkel izneo je pred Beograd konkretan zahtev koji se tiče odnosa sa Kosovom, a koji bi trebalo da bude ispunjen pre početka pregovora o prijemu Srbije u članstvo EU.
„Želimo pismenu i pravno obavezujuću izjavu, sporazum, dogovor, na primer u obliku nekog ugovora o dobrosusedskim odnosima. Nama je važno da se radi o zajedničkoj pismenoj izjavi, deklaraciji, da dogovori iz te izjave uslede pre započinjanja pregovora, a da se realizacija te izjave okonča do oknčanja pregovora o pristupanju“, naveo je nemački političar.
Ovo je, po mišljenju analitičara, jasan signal da će Srbija vrlo brzo morati da formalizuje odnose sa Kosovom i još jedna potvrda da politika “i Kosovo i EU”, više nije održiva. Zahtev nemačkih paralamentaraca bio je, kako navodi nekadašnji diplomata Vartoslav Vekarić, očekivan.
“Tu se ne govori o de jure priznanju Kosova. U suštini, traži se samo ozbiljniji pristup, normalizacija i de facto priznanje, a ono je zapravo već davno obavljeno samim ulaženjem u pregovore između Beograda i Prištine. Tako da ja ne vidim u tome neku iznenađujuću novost i to je nešto što je normalno da se očekuje”, kaže Vekarić.
Iako je sve uslove, osim ugovora sa Kosovom, tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću još prošle godine iznela nemačka kancelarka Angela Merkel, zahtevi Evropske unije konkretizovani su i pojačani nakon dolaska novih vlasti u Srbiji.
Uprkos tumačenjima da se od njih očekuje rešavanje svih otvorenih pitanja, te konstruktivniji pristup, Vatroslav Vekarić navodi da je teško proceniti kako će odgovoriti na nemački zahtev.
“Posebno u kontekstu ovog vidljivog približavanja Moskvi. Međutim, takođe je sigurno da pojačan pritisak i naglašavanje svih uslova od strane Nemačke, stavljaju ovu vlast u jednu neugodnu poziciju na unutrašnjoj političkoj sceni. Imajući u vidu poslednje Vučićeve izjave u Nemačkoj, možda bi se moglo očekivati da će se nastaviti linijom napredovanja, uz minimiziranje problema na domaćoj sceni i ostavljanje da se u budućnosti vidi kako će se rešiti stvari”, zaključuje Vatroslav Vekarić.
