Poseta crnogorskog vicepremijera Igora Lukšića Beogradu, osim njegovih razgovora sa gotovo celokupnim državnim vrhom Srbije, bila je i prilika da mu se uruči deo prevoda Aki kominutera - pravnih tekovina Evropske unije. Takav postupak srpskih vlasti, tumači se kao pokazatelj trenutnih dobrih odnosa dve države, ali i šansa za boljom saradnjom na njihovom putu ka EU.
Dokumenti predati crnogorskom vicepremijeru Igoru Lukšiću broje čak 50 000 stranica, ali predstavljaju svega trećinu pravnih tekovina koje bi države na putu prema EU trebalo da sprovedu da bi svoje zakonodavstvo uskladili sa principima na kojima funkcioniše Unija.
Ovo nije prvi put da države regiona u njihovim evropskim aspiracijama pomažu jedna drugu, a jedan od pozitivnih primera dala je Hrvatska koja je svojevremeno deo Aki komunitera ustupila i Srbiji.
Postupkom Srbije sada se nastavlja sličan trend, pošto kako objašnjava potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić prevod će biti na raspolaganju državama koje imaju sličan jezik.
„Naša je želja i želja Vlade Srbije da ono što uradimo u procesu evropskih integracija podelimo našim susedima i u najboljoj praksi buduće i sadašnje između Srbije i Crne Gore. Inače Srbija je 2010. godine od Hrvatske dobila takođe oko 8000 stranica prevoda i u tom pravcu ćemo i nastaviti i stavićemo na raspolaganje svim našim susedima s kojima postoje jezičke sličnosti ono što mi do sada uradimo“, objašnjava Suzana Grubješić.
Posle zaoštravanja u odnosima dve države, koji su kulminirali nezadovoljstvom Srbije zbog crnogorskog priznanja nezavisnosti Kosova što je kao rezultat imalo čak i označavanje ambasadora te zemlje u Srbiji personom non grata, odnosi Srbije i Crne Gore su u poslednje vreme u usponu.
U tom svetlu i crnogorski vicepremijer Igor Lukšić sagledava svoj boravak u Beogradu. Lukšić smatra da Srbija i Crna Gora jedna drugoj mogu mnogo pomoći na putu ka EU, dok se, kako kaže, intenzivnijom saradnjom svih država regiona efikasnije može dopreti i do sagovornika u EU.
„Što je čini mi se jedan od najboljih primera i pokazatelja kako možemo kombinovati regionalne resurse, a u interesu u ovom slučaju obe zemlje i Srbije i Crne Gore. I na taj način pomognemo jedni drugima kada je u pitanju naša ambicija, a to je uspešan završetak evropskih integracija i konačno članstvo naših zemalja u EU. Ono što zaista želim da istaknem jeste naša najbolja nada i želja da Srbija krajem juna dobije datum za pregovore i pridruži se Crnoj Gori, kako bi nastavili put evropskih integracija u regionu još snažnijim zamahom“, kaže Lukšić.
Uprkos tome, odnosi među državama u regionu koji su još u senci sukoba koji su se dogodili na prostoru bivše SFRJ, i dalje se tumače kao deklarativni, a ne suštinski. Pogotovo što je državama poput Srbije i dalje potrebno vremena da se suoče sa ratnom prošlošću i svojim delom odgovornosti.
Ipak, potezi - poput razmene dokumenata mogu se tumačiti kao iskorak u saradnji zemalja regiona. Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku smatra da tu šansu treba iskoristiti zbog ne tako drastičnih jezičkih barijera nekih država bivše Jugoslavije.
„Poenta regionalne saradnje između ostalog i jeste u tome da se međusobno podržavamo na putu ka Evropskoj uniji, a jedan od vidova te podrške je i ovakva vrsta, ako tako mogu da kažem tehničke podrške u olakšavanju prevoda aki komunitera. Mnogo toga je u okviru regiona prevaziđeno, a sasvim sigurno je i da Evropska unija predstavlja nekakav kohezioni faktor koji omogućava svim zemljama u regionu da se krećući ka istom cilju međusobno sarađuju bolje i otvorenije“, zaključuje Aleksandra Joksimović.
Dokumenti predati crnogorskom vicepremijeru Igoru Lukšiću broje čak 50 000 stranica, ali predstavljaju svega trećinu pravnih tekovina koje bi države na putu prema EU trebalo da sprovedu da bi svoje zakonodavstvo uskladili sa principima na kojima funkcioniše Unija.
Ovo nije prvi put da države regiona u njihovim evropskim aspiracijama pomažu jedna drugu, a jedan od pozitivnih primera dala je Hrvatska koja je svojevremeno deo Aki komunitera ustupila i Srbiji.
Postupkom Srbije sada se nastavlja sličan trend, pošto kako objašnjava potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić prevod će biti na raspolaganju državama koje imaju sličan jezik.
„Naša je želja i želja Vlade Srbije da ono što uradimo u procesu evropskih integracija podelimo našim susedima i u najboljoj praksi buduće i sadašnje između Srbije i Crne Gore. Inače Srbija je 2010. godine od Hrvatske dobila takođe oko 8000 stranica prevoda i u tom pravcu ćemo i nastaviti i stavićemo na raspolaganje svim našim susedima s kojima postoje jezičke sličnosti ono što mi do sada uradimo“, objašnjava Suzana Grubješić.
Posle zaoštravanja u odnosima dve države, koji su kulminirali nezadovoljstvom Srbije zbog crnogorskog priznanja nezavisnosti Kosova što je kao rezultat imalo čak i označavanje ambasadora te zemlje u Srbiji personom non grata, odnosi Srbije i Crne Gore su u poslednje vreme u usponu.
U tom svetlu i crnogorski vicepremijer Igor Lukšić sagledava svoj boravak u Beogradu. Lukšić smatra da Srbija i Crna Gora jedna drugoj mogu mnogo pomoći na putu ka EU, dok se, kako kaže, intenzivnijom saradnjom svih država regiona efikasnije može dopreti i do sagovornika u EU.
„Što je čini mi se jedan od najboljih primera i pokazatelja kako možemo kombinovati regionalne resurse, a u interesu u ovom slučaju obe zemlje i Srbije i Crne Gore. I na taj način pomognemo jedni drugima kada je u pitanju naša ambicija, a to je uspešan završetak evropskih integracija i konačno članstvo naših zemalja u EU. Ono što zaista želim da istaknem jeste naša najbolja nada i želja da Srbija krajem juna dobije datum za pregovore i pridruži se Crnoj Gori, kako bi nastavili put evropskih integracija u regionu još snažnijim zamahom“, kaže Lukšić.
Uprkos tome, odnosi među državama u regionu koji su još u senci sukoba koji su se dogodili na prostoru bivše SFRJ, i dalje se tumače kao deklarativni, a ne suštinski. Pogotovo što je državama poput Srbije i dalje potrebno vremena da se suoče sa ratnom prošlošću i svojim delom odgovornosti.
Ipak, potezi - poput razmene dokumenata mogu se tumačiti kao iskorak u saradnji zemalja regiona. Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku smatra da tu šansu treba iskoristiti zbog ne tako drastičnih jezičkih barijera nekih država bivše Jugoslavije.
„Poenta regionalne saradnje između ostalog i jeste u tome da se međusobno podržavamo na putu ka Evropskoj uniji, a jedan od vidova te podrške je i ovakva vrsta, ako tako mogu da kažem tehničke podrške u olakšavanju prevoda aki komunitera. Mnogo toga je u okviru regiona prevaziđeno, a sasvim sigurno je i da Evropska unija predstavlja nekakav kohezioni faktor koji omogućava svim zemljama u regionu da se krećući ka istom cilju međusobno sarađuju bolje i otvorenije“, zaključuje Aleksandra Joksimović.
