Zajedno smo jači, poručili su šefovi diplomatije BiH i Srbije Zlatko Lagundžija i Ivica Dačić, posle susreta u Beogradu. Lagumdžija je istakao da Srbija i BiH predstavljaju uzor za regionalnu saradnju i da je na sastanku bilo reči o unapređenju odnosa dve zemlje:
„Ali i davanje pozivitne poruke kada su u pitanju Bosna i Hercegovina i Srbija kao dve zemlje koje praktično daju ton pozitivnoj saradnji u čitavom regionu. U meri u kojoj Srbija i BiH imaju saradnju koja je za uzor, u odnosu na to kakva smo imali vremena iza nas u toj meri i regionalna saradnja može imati i veće efekte“.
Ivica Dačić je konstatovao da su dve države međusobno povezane, te da su zajedno jače nego pojedinačno. Kao dobar primer takve saradnje Dačić je naveo donatorsku konferenciju za ugrožene od poplava u Srbiji i BiH.
„Naša zajednička ocena je da smo držali odvojeno, verovatno bismo skupili manje sredstava nego što smo to uspeli da uradimo zajedno. Međunarodna zajednica je veoma pozitivno ocenila naš zajednički nastup kada je reč o poplavama i mislim da bi zaista bio red da nas ne ujedinjuju samo prirodne katastrofe nego da postoji i razum i racionalnost i politička volja da se naši odnosi razvijaju u pozitivnom smeru“, rekao je Dačić.
Dačić je najavio i da će se 22. avgusta u Berlinu sastati sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Frankom Valterom Štajnmajerom i da će tom prilikom biti reči o bilateralnim odnosima Srbije i Nemačke, konsultacijama o srpskom predsedavanju OEBS ali i o konferenciji o zapadnom Balkanu u Berlinu 28. avgusta, kojoj će prisustvovati premijeri, ministri spoljnih poslova i ekonomija zemalja regiona.
Ministri inostranih poslova dveju zemalja razgovarali su i o načinu suzbijanja odlaska državljana Srbije i BiH na krizna ratišta u svetu. Navodeći da je nužno utvrditi zakonsku regulativu koja bi tako nešto sprećavala, Lagumdžija podvlači.
„Ljudi s ovih prostora idu na ratišta širom svijeta, kao rezultat onoga što nam se događalo posljednjih 20 i kusur godina. To je atmosfera u kojoj se ratovalo i u kojoj su različite podjele i segregacije dovodile do toga da se ljudi uključuju u neke djelove svijeta jer misle da tamo pripadaju više nego ovim prostorima“, kaže Lagumdžija.
Lagumdžija je nastavio da bi se trebalo osloniti na iskustva suživota od pre rata iz devedesetih, vremena koja su bila inspiracija i za mnoge u Evropi.
Dačić je napomenuo da nije dobro za interese Srbije da njeni državljani budu prisutni na svetskim ratištima, te da se traže zakonska rešenja koja bi to sankcionisala.
„Nije samo Ukrajina u pitanju, gde ima naših ljudi koji se bore sa obe strane; u pitanju su i učešća nekih naših državljana – kad to govorim uključujem i Kosovo – u Siriji, na Bliskom istoku, Iraku... Govorim o islamskim ekstremističkim grupacijama koje prave probleme širom sveta. Mislim da treba da nađemo zajednički odgovor zajedno sa EU“, rekao je Dačić.
