Srbija, Hrvatska, Bugarska i Rumunija: Dunavska turistička veza
Razmenom takozvanih dunavskih pasoša Srbija, Hrvatska, Bugarska i Rumunija pokušavaju da naprave što atraktivniju ponudu za turiste, zasnovanu na tome što sve četiri države izlaze na reku Dunav, koji ih povezuje. Time je proširena saradnja u okviru koje je pažnju do sada privukla tura oblazaka ostataka rimskih utvrđenja i putevi dunavskog vina.
Zanima li vas trasa kojom su rimski carevi na ovim prostorima dopremali vino uz koje su voleli da uživaju u svojim proslavama ili pak, vožnja biciklom duž reke Dunav posle koje biste na teritoriji neke susedne zemlje ručali i popili kafu, kao što to imaju običaj da čine Nemci?
To je samo delić turističkog doživljaja, ili svakodnevne rutine građana nastanjenih u blizini toka Dunava, koji donosi saradnja država kroz koje protiče ta reka.
Ekonomskog značaja, pogotovo za turizam, postala je svesna i Srbija koja poslednjih desetak godina na tom polju sarađuje sa zemljama Dunavske strategije.
Na tom temelju, Srbija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska započele su razgovore o zajedničkom turističkom projektu, koji državni sekretar za turizam Goran Petković, označava kao novi podunavski brend.
„Razgovarali smo o brendiranju puta vinskih careva, brendranju vinskih puteva duž Dunava, projektu aktivnog turizma i razvoju projekata ruralnog turizma. Stvaranju zajedničkog turističkog proizvoda između zemalja učesnica ovog sastanka, pri čemu očekujemo da nam se pridruže i Mađarska, Slovačka i Moldavija. Taj novi turistički proizvod još nije u potpunosti definisan“, kaže Petković.
Optimizam
Može li ovakva saradnja u turizmu dostići nivo koji postoji u razvijenim evropskim državama poput Italije, Švajcarske i Austrije, ponajviše zbog prirodnih bogatstava kojima raspolažu podunavske države regiona – ali skromnih finansijskih mogućnosti? Zamenik bugarskog ministra turizma Ivo Marinov uverava da je za to potrebna politička volja svih država koje svojim tokom spaja Dunav.
Rumunija: Meštani na Dunavu
„Uloga politike je veoma važna. Prošle godine Dunavski centar za kompentenciju je organizovao sastanak na kom su Srbija, Rumunija, Hrvatska i Bugarska dogovorile razvoj turizma i saradnje u regionu. Jedna od tema naših današnjih razgovora upravo je bila važna uloga nacionalnih parlamenata naših država za ojačanje tog procesa“, ističe Marinov.
Pravi primer takve saradnje u današnjem svetu su Nemačka i Austrija koje neguju biciklistički turizam. Tako su, prevazilazeći sva očekivanja, samo na Dunav uspele godišnje da privuku stotine hiljada turista. To je staza kojom bi trebalo da krenu zemlje regiona, uverava Danijela Šili vođa projekta iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.
„Svakog leta samo na reci Dunav imaju više od 300 000 turista – biciklista. Otpočeli smo sličan projekat u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji i od nule samo u Srbiji broj se povećao na 12 000 turista koji dolaze tokom leta. S obzirom na to da su sve dunavske zemlje potvrdile partnerstvo u Dunavskoj strategiji, možemo biti optimisti u verovanju da će to ojačati proces“, kaže Šili.
Ta turistička grana, koja ima i svoje ime – cikloturizam, Nemačkoj godišnje donosi obrt od nekoliko milijardi evra. Iako u Srbiji i regionu još nije dovoljno zaživela, duž Dunava su izgrađene i obeležene staze i poboljšani smeštajni kapaciteti.
Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.
