Pogrešno je uverenje da će pravosnažne presude Tribunala u Hagu definitivno promeniti tumačenje određenih događaja iz perioda ratova devedesetih, ali se ne sme zanemariti uloga Haškog tribunala, izjavio je 26. septembra u Beogradu istoričar Kristijan Nilsen (Christian Axboe Nielsen), predavač na Univerzitetu Arhus u Danskoj.
Nilsen, koji je pred Tribunalom bio ekspert u procesu protiv bivšeg predsednika bh. entiteta Republike Srpske Radovana Karadžića osuđenog na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, bio je gost beogradskog Fonda za humanitarno pravo na javnom razgovoru o tranzicionoj pravdi i zaostavštini Haškog tribunala.
On smatra da ne bi trebalo "redukovati Haški tribunal samo na njegove presude".
"Niko danas nije toliko naivan da misli da samo zbog toga što smo imali Nirnberški proces u svetu nema negiranja holokausta. Ali, moramo da postavimo obrnuto pitanje – kako bi ovaj region izgledao bez suđenja u Hagu. Mnogo ljudi na području bivše Jugoslavije smatra da je najvažnije što je na suđenjima otkrivena ne samo ratna dokumentacija i činjenice, nego i lokacije masovnih grobnica i sada se zna gde su ljudi koji su u ratovima bili ubijeni", kaže Nilsen.
'Nema logike' u Dodikovoj tvrdnji
Nilsen kaže da je problematično što pojedini političari misle da priznavanje zločina svoje zajednice vode gubljenju "nekakvih egzistencijalnih prava i suvereniteta".
"Milorad Dodik (bivši predsednik Republike Srpske) je više puta izjavio da kada bi RS priznala genocid u Srebrenici, onda bismo došli u rizik da gubimo pravo na postojanje Republike Srpske. Nema logike u toj tvrdnji", rekao je Nilsen.
On je dodao da Nemačka priznaje da je počinila genocid tokom Drugog svetskog rata, ali daniko ne zahteva ukidanje Nemačke.
"Nemačka je kao društvo jača zbog suočavanja sa prošlošću", rekao je Nilsen.
Arhiva Tribunala dostupna javnosti
Tribunal u Hagu zvanično je prestao sa radom u decembru 2017. godine, gotovo četvrt veka od osnivanja 1993. Njegovu ulogu u preostalim predmetima preuzeo je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove.
Tribunal je tokom svog mandata optužio 161 osobu, od čega je osuđeno 90 lica. Oslobođeno je 19 osoba, a 13 predmeta prosleđeno je nacionalnim sudovima.
U 37 slučajeva postupak je obustavljen, kako zbog povlačenja optužnica ili smrti optuženog.
Tribunal je za sobom ostavio milione dokumenata iz predmeta koji su pred njim vođeni.
Kristijan Nilsen ističe da je arhivska građa Haškog tribunala digitalizovana i da je velikim delom dostupna javnosti, ali napominje da je pitanje koliko je i na koji način ljudi koriste.
"U svim zemljama bivše Jugoslavije, od Triglava do Kajmakčalana, i dalje vidim neke svoje kolege istoričare koji su proveli čitav radni vek baveći se samo svojim žrtvama, a ne počiniteljima zločina iz svojih redova", kaže Nilsen.
Kristijan Nilsen je kao ekspert Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju svedočio na procesima koji su razmatrali ulogu policijskih struktura u ratnim zločinima.
Njegov istraživački rad fokusiran je na ulogu policije u masovnim zločinima, mehanizme etničkog čišćenja i politike tranzicione pravde.
Službe bezbednosti znale za zločine paravojnih formacija u BiH
Tokom istraživanja dokumentacije u vezi sa radom policije Republike Srpske, Nilsen i njegove kolege došli su do dokumenata tadašnje Službe državne bezbednosti BiH u kojima srpski kadrovi predlažu "decentralizaciju organa unutrašnjih poslova u BiH".
"U jednom od dokumenata se navodi zaključak da se decentralizacija mora sprovoditi, a istovremeno se u istom dokumentu izričito navodi da takav razvitak vodi 'ka bratoubilačkom ratu'. Rezultat je formiranje srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova u Republici Srpskoj krajem februara 1992. godine. Kao što znamo, to ministarstvo je igralo veliku ulogu ne samo u ratu, nego i u ratnim zločinima", rekao je Nilsen.
On je ukazao i na saradnju policije RS-a sa paravojnim formacijama, uprkos tome što su službe bezbednosti imale informacije o zločinima paravojnih formacija u BiH.
"Našli smo dokumente iz 1990 i 1991. godine, u kojima obaveštajci pišu izveštaje o određenim udruženjima i grupacijama koje su spremne da izvrše genocid nad nesrpskim stanovništvom na određenom području. Onda se postavlja pitanje – ako su to znali, zašto to nisu zaustavili ili zašto su sklapali otvorene saveze sa tim akterima", rekao je Nilsen.
U ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. život je izgubilo više od 100.000 ljudi, a 2,2 miliona je napustilo svoje domove.
Genocid u Srebrenici, potvrđen presudama međunarodnih i domaćih sudova, odnio je živote više od 8.300 bošnjačkih muškaraca i dečaka iz Srebrenice i okoline.
- Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u Srebrenici
Za ovaj i druge ratne zločine počinjene u istočnoj Bosni osuđeno je više od 50 osoba na ukupno oko 780 godina zatvora. Među njima su i Radovan Karadžić i Ratko Mladić, najviši politički i vojni lideri Republike Srpske, koji su osuđeni na doživotne kazne zatvora.
Političarima 'najmanje odgovara' da se popišu žrtve
Nataša Kandić, počasna predsednica Fonda za humanitarno pravo, koja je vodila razgovor, podsetila je na inicijativu REKOM-a (mreže nevladinih organizacija za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na teritoriji bivše SFR Jugoslavije), da se napravi zajednička arhiva o civilnim i vojnim žrtvama ratova.
"Političari su podržavali tu ideju, ali se pokazalo da njima najmanje odgovara da se popišu žrtve", rekla je Kandić.
Ona je dodala da je evropska zajednica izgubila interes za tu ideju, "kada je prestala politička podrška u regionu".
Evropska komisija je u poslednjem izveštaju dala lošu ocenu Srbiji po pitanju procesuiranja ratnih zločina.
U dokumentu se ocenjuje da nije došlo do poboljšanja rezultata te da se nastavlja javno veličanje zločinca.
Fond za humanitarno pravo je u više navrata ukazivao na izrazito duge postupke u slučaju procesuiranja ratnih zločina pred sudom u Srbiji, kao i na drastično smanjenje broja podignutih optužnica u ovim slučajevima.
