Šta Srbiji donose francuski 'Rafali'?

Strateška promena istorijskog značaja i pokazatelj evropskog duha – tako je predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) opisao sporazum sa Srbijom o kupovini francuskih borbenih aviona.

Srbija sporazumom sa Francuskom o kupovini 12 "Rafala", prvi put dobija zapadne avione u vojnom vazduhoplovstvu.

To je za bivšeg ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca signal da zemlja želi da se standardizuje i u ratnoj avijaciji po NATO standardu.

"Ovo je prekretnica kako za našu avijaciju, tako i politička prekretnica. To je politički očigledno dobro i vojno još bolje", ocenio je Šutanovac.

Srbija od 2006. godine sarađuje sa članicama NATO kroz program Partnerstvo za mir, ali zvaničnici u Beogradu insistiraju na tome da je država vojno neutralna.

Tako je Ministarstvo odbrane Srbije u aprilu povodom pregovora sa Francuskom o kupovini "Rafala" saopštilo da to ne znači promenu vojne orjentacije države.

Šutanovac kaže da su se još od kraja '50-godina, kada su u vreme Josipa Broza Tita Sjedinjene Države isporučile određen broj američkih borbenih aviona, bivša Jugoslavija i kasnije Srbija opredeljivale uglavnom za naoružanje sa Istoka.

"To nije bilo samo pitanje odbrane zemlje već na neki način i politički signal gde se tadašnja Jugoslavija, a kasnije i Srbija, praktično nalazila", dodao je.

Srbija je poslednjih godina u više navrata dobijala kritike iz Brisela i Vašingtona zbog nabavke naoružanja i vojne opreme od Rusije i Kine.

Prema Ministarstvu odbrane, Srbija je proteklih godina od raznih zemalja nabavila savremene letelice, raketne i elektronske sisteme, radare i borbena vozila a ta vojna tehnika stigla je iz Rusije, Kine, Sjedinjenih Država, Španije i Francuske.

Kupovina vredna skoro tri milijarde

Kupovina 12 francuskih aviona i pratećih roba i usluga vredna je 2,7 milijardi evra.

To je, kako je rekao predsednik države, najveće izdvajanje iz vojnog budžeta Srbije.

Dragan Šutanovac, koji je na čelu nevladinog Saveta za strateške politike u Beogradu, smatra da kupovina "Rafala" nije upitna jer bi Srbija "uskoro ostala bez lovačke avijacije ukoliko se ne uđe pravovremeno u kupovinu novih aviona".

Odluka o nabavci francuskih "Rafala" za njega je i politička i odbrambena.

"Politička zato što Francuska u poslednje vreme pokazuje mnogo veće razumevanje za Srbiju i njene interese. S druge strane, ti avioni su takvi da će u narednim decenijama da garantuju bezbednost neba iznad Srbije", naveo je.

Kako je dodao "ukoliko Srbija ne bi imala takve avione u perspektivi, postojala bi mogućnost da naše nebo štiti neko drugi".

Prema navodima proizvođača, "Rafali" mogu da izvedu udare vazduh-zemlja, kao i napade vazduh-vazduh i presretanja tokom istog leta.

Na sajtu proizvođača se navodi i da Rafal može da leti nezapaženo u protivničkom vazdušnom prostoru.

Srbija i Francuska imaju razvijenu saradnju u oblasti odbrane.

Od francuske kompanije Airbus Srbija je kupila helikoptere u vrednosti od 105 miliona evra, dva transportna aviona C-295 po ceni od 66 miliona evra uz još 15 miliona evra za opremu i preobuku pilota, kao i 18 protivvazdušnih (PVO) sistema Mistral sa 50 raketa.

Garancije da neće završiti u 'ruskim rukama'

Predsednici Srbije i Francuske su na zajedničkoj konferenciji za medije podvukli da dogovor o "Rafalima" dolazi uz garancije da zapadna odbrambena tehnologija neće završiti u ruskim rukama.

"Budite sigurni da smo sve radili onako kako treba, kao i sa drugim zemljama što smo radili. Garancije postoje i ja imam poverenje da će ono što smo definisali zajedno tako i biti", poručio je Makron.

Vučić je izneo tvrdnju da "ni za šta na svetu ne bi dali transfer tehnologije".

Srbija je od Rusije intenzivno nabavljala vojnu opremu i naoružanje od 2016. godine.

Međutim, od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, nije bilo sklapanja novih ugovora o nabavci naoružanja, dok deo ranijih isporuka nije stigao zbog rata u Ukrajini.

Ipak je u februaru na Dan državnosti prikazan anti-dron sistem za elektronsko ometanje Repelent iz Rusije, nabavljen za potrebe Vojske.

Taj sistem je prezentovao predsednik države Aleksandar Vučić koji tada nije precizirao kada je uvezen, već je rekao da ga je Srbija "odavno platila".

Srbija se nije pridružila sankcijama Rusiji koje su joj uvele Evropska unija i druge zapadne zemlje zbog invazije na Ukrajinu.

Istovremeno, Srbija je u više navrata osudila rusku agresiju i uputila humanitarnu pomoć Ukrajini.

'Blaga želja' distanciranja od Moskve i približavanja EU

Francuske "Rafale" je pre Srbije kupila susedna Hrvatska, koja je za 12 polovnih aviona izdvojila oko milijardu evra.

Od zemalja u okruženju "Rafale" ima još Grčka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zahvaljujući Makronu rekao "srećni smo što postajemo deo 'Rafal' kluba".

To što Srbija postaje deo "Rafal" kluba za bivšeg ambasadora Srbije u Francuskoj Radomira Diklića je potez koji iskazuje "blagu želju predsednika Vučića da se malo odalji od Rusije i približi Zapadu."

"S druge strane to Francuskoj jako odgovora, ne samo ekonomski nego i politički, jer se ona sada pozicionira kao zemlja koja ima veliki uticaj na Srbiju", naveo je Diklić.

Upitan zašto ocenjuje da je reč o blagoj želji, Diklić kaže da "Vučić nikad do kraja ne formuliše svoj politički stav".

"On uvek ostavi jedan prazan prostor da može kasnije da se vrati, da sa jedne stolice brzo sedne na drugu", ocenio je.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata ponovio da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU, ali i podvlačio da se Srbija ne odriče bliskih veza sa Rusijom i Kinom, kao i Sjedinjenim Američkim Državama.

U godinama pre ruske invazije na Ukrajinu Vučić je održavao bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Nakon sastanka Vučića i Makrona razmenjeni su i potpisani memorandumi i sporazumi o saradnji Srbije i Francuske u oblasti energetike, odbrane, ekologije, kulture.

To je uz nabavku "Rafala" za bivšeg ambasadora Radomira Diklića ipak i približavanje EU a ne samo ekonomska pitanja.

Srbija je pristupe pregovore sa EU otvorila početkom 2014. godine. Međutim, poslednji klaster u pregovorima otvorila je u decembru 2021. pre rata u Ukrajini.

Zastoj u napredovanju je pre svega zbog neusklađivanja sa spoljnom politikom EU, naročito zbog neuvođenja sankcija Rusiji.