Neće samo političke teme poput srpskih evrointegracija ili namera Srbije za nabavku francuskih vojnih aviona biti na dnevnom redu posete Srbiji francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) već i veštačka inteligencija (artificial intelligence - AI).
Srbija traži svoje mesto u rastućoj AI industriji, čiji brzi razvoj prevazilazi kapacitete država za njeno stavljanje u zakonske okvire.
To je otvorilo pitanje o ulozi koju će Srbija imati u narednoj godini unutar međunarodne inicijative čiji je cilj odgovoran i bezbedan razvoj i upotreba AI.
"Međunarodni kredibilitet Srbije u oblasti AI prepoznat je kroz uspešnu kandidaturu za predsedavanje Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju 2025", navela je za RSE Ambasada Francuske.
Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju (GPAI) je međunarodna inicijativa osnovana 2020.
U odgovoru ambasade se dodaje da je Francuska podržala ovu kandidaturu jer želi da podrži Srbiju u ovoj ambiciji, "u par excellence sektoru budućosti".
Prethodno je kancelarija francuskog predsednika saopštila da će Makron tokom posete 29. i 30. avgusta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarati i o veštačkoj inteligenciji.
U odgovoru francuske ambasade se navodi da "Srbija već ima zapaženih dostignuća u oblasti AI, kao što je Data centar u Kragujevcu" za čuvanje i upravljanje podacima.
"Dijalog sa Srbijom takođe treba da nam omogući da radimo zajedno na jačanju evropske digitalne strategije", navela je za RSE Ambasada Francuske.
Najavljeno je da će predsednici Srbije i Francuske razgovarati o budućnosti AI sa srpskim studentima i članovima francuske poslovne delegacije u Šnajder (Schneider) inovacionom centru (InGrid) u Novom Sadu.
Francuska kompanija Šnajder elektrik, koja je u junu 2023. otvorila svoj novi IT centar InGrid, važi za lidera u digitalnoj transformaciji upravljanja energijom i automatizaciji.
Vlada Srbije je kao jedan od svojih prioriteta postavila razvoj veštačke inteligencije.
Veštačka inteligencija predstavlja korišćenje velike količine podataka na osnovu kojih se "treniraju" algoritmi koji kasnije samostalno donose odluke.
Iako olakšava i unapređuje život ljudi u različitim oblastima, ubrzani razvoj i primena AI otvaraju mnogobrojna pitanja iz sfere bezbednosti i etike.
Šta je GPAI?
Upravo na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona i kanadskog premijera Džastina Trudoa (Justin Trudeau) osnovano je Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju (GPAI).
Cilj ove inicijative je da osigura razvoj i primenu tehnologija AI, ali i da istovremeno upravlja njenim rizicima i izazovima.
Među 29 članica su i Kanada, Francuska, Nemačka, Sjedinjene Države, Indija, Japan, Italija, Velika Britanija, Sjedinjene Države, kao i Evropska unija.
Srbija je primljena u članstvo 2022. godine.
U Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vlade Srbije kažu za RSE da GPAI spaja predstavnike država članica i renomirane eksperte u oblasti AI.
"Ovo nam daje priliku da sarađujemo na više nivoa i da se upoznamo sa iskustvima drugih zemalja u razvoju i primeni AI", navedeno je u odgovoru.
Na julskom samitu u Nju Delhiju dogovoreno je partnerstvo GPAI sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja radi na izgradnji boljih politika za bolje živote.
Novo partnerstvo okuplja članice GPAI i OECD - 44 zemlje.
Prvi samit GPAI nakon promena i proširenja sastava biće organizovan u Beogradu početkom septembra, dok će Francuska sledeće godine biti domaćin samita o AI.
Kako veštačka inteligencija može biti i korisna i opasna u isto vreme potrebna je standardizacija i globalni konsenzus oko ključnih tačaka.
Na to ukazuje za RSE Ljubiša Bojić iz Laboratorije za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu upitan šta Srbija dobija članstvom u GPAI.
"Male zemlje poput Srbije imaju priliku da ostvare značajan uticaj na etičke aspekte veštačke inteligencije, kao i da doprinesu globalnim sporazumima i zakonima koji ne mogu biti ograničeni samo na jednu državu", naveo je Bojić.
U kojim oblastima se razvija i primenjuje AI?
Zdravstvo i biotehnologija, energetika, transport, bezbednost i poljoprivreda su oblasti koje Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije navodi kao plan za razvoj AI.
"To su oblasti gde i druge države pokušavaju da naprave značajne korake te postoje mogućnosti međudržavne saradnje i saradnje između stručnjaka što omogućava brže postizanje rezultata", navedeno je.
Ministarstvo je za RSE navelo da su državna administracija i obrazovanje značajne oblasti u kojima se primenjuje AI.
"U ovim oblastima potreban je temeljniji razvoj jezičkih tehnologija za srpski jezik što zahteva više vremena", dodaje se.
U Ministarstvu kažu da javni sektor počinje da razvija rešenja koja uključuju veštačku inteligenciju.
Kao primer navode GovTek, program organizovan prošle godine koji je povezao nešto manje od trideset subjekata javnog sektora sa razvojnim kompanijama iz kojih će izaći rešenja.
Ljubiša Bojić iz Laboratorije za digitalno društvo kaže da većina tehnoloških kompanija razvija sopstvena rešenja ili kupuje licence od vodećih svetskih igrača.
"Sada se većina kompanija preorijentisala na kreiranje novih proizvoda na bazi veštačke inteligencije, jer je razvoj alata poput ChatGPT-a to olakšao. Tako nastaju mnoge startap kompanije", naveo je.
Kakvi su kapaciteti Srbije?
Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa kanadskim International Development Research Center-om, Srbija je na 57. mestu od 193 zemlje.
Od zemalja u okruženju iza Srbije su, na primer, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, dok su ispred Slovenija, Mađarska i Bugarska.
Listu predvode Sjedinjene Države, Singapur, Velika Britanija, Finska, Kanada i Francuska.
Kao najznačajniji projekat Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije navodi nacionalnu platforma za AI – super računar u Državnom data centru u Kragujevcu, koja je pokrenuta krajem 2021.
"Ova platforma omogućava univerzitetima, institutima i razvojnim kompanijama da razvijaju rešenja koja uključuju veštačku inteligenciju potpuno besplatno", navelo je za RSE Ministarstvo.
U Srbiji takođe postoje Institut za veštačku inteligenciju i četiri naučno-tehnološka parka - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, koji sprovode istraživanja i razvijaju rešenja koja primenjuju AI.
Projekti Instituta za veštačku inteligenciju
Jedan od projekata na kojima radi Institut za veštačku inteligenciju Srbije je razvoj modela za predviđanje krivine kičme na osnovu 3D skenova leđa kao alternative metodama tradicionalnih rendgenskih snimaka bez izlaganja zračenju.
Na sajtu Instituta se među projektima navodi i unapređenje rada korisničke službe kompanije Telekom primenom veštačke inteligencije
Takođe i humanitarni projekat predviđanja potrošnje lekova u Obali Slonovače, a platforma će upravljati i zdravstvenim lancem snabdevanja u Obali Slonovače.
Na sajtu Instituta je navedeno da postoji 16 aktuelnih projekata.
Među završenim projektima je utvrđivanje razloga oklevanja vakcinacije protiv virusa COVID-19 kod mladih u Srbiji kako bi se povećala stopa vakcinacije. Koristeći skup podataka koji se sastojao od tvitova na temu vakcinacije protiv virusa COVID-19 izdvojeno je nekoliko grupa razloga za oklevanje.
Zvaničnici u Beogradu ističu da je Srbija prva država u regionu Jugoistočne Evrope koja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije 2019. godine.
U predlogu nove Strategije od 2024. do 2030. godine piše da je opšti cilj ubrzati razvoj nacionalnih resursa za razvoj AI u privredi i obrazovanju.
Kao prioritetne oblasti označene su medicina, transportni sistemi, auto industrija i zeleni razvoj zasnovan na IT.
Među ciljevima Strategije, čije se usvajanje očekuje do oktobra, navedeni su i stvaranje i usklađivanje pravnog okvira i institucija za bezbednu primenu AI.
Međutim, prema podacima Eurostata u 2023. godini je samo 1,8 odsto preduzeća u Srbiji koristilo veštačku inteligenciju u odnosu na najbolje rangirane Finsku i Dansku sa oko 15 odsto.
Koliko se ulaže u AI?
Prema podacima iz 2021. godine Vlada Srbije uložila je, kako je navelo Ministarstvo, preko 30 miliona evra u razvoj infrastrukture i projekata vezanih za veštačku inteligenciju.
Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija finansira veliki broj projekata iz oblasti veštačke inteligencije vrednosti preko 2,2 miliona evra.
U njihovom odgovoru je navedeno i da je Ministarstvo zdravlja finansiralo rešenja koja treba da primene veštačku inteligenciju u sektoru radiologije.
Takođe i da je Ministarstvo privede finansiralo razvoj i primenu rešenja koja primenjuju veštačku inteligenciju.
Dodaje se i da javna preduzeća imaju svoje budžete ili samostalno pronalaze projekte gde se primenjuje veštačka inteligencija.
Ljubiša Bojić iz Laboratorije za digitalno društvo kaže da postoje i mnogi naučni projekti koje finansiraju Fond za nauku i Evropska unija.
"Mi smo u Horizont konzorcijumu koji radi na kreiranju simulacije društvene mreže kojom upravlja veštačka inteligencija, a čiji učesnici su AI agenti, čime želimo da predvidimo uticaj različitih podešavanja onlajn platformi na društvo", naveo je.
CERN za AI?
Sa razvojem veštačke inteligencije stižu i upozorenja da njeni alati predstavljaju "duboke rizike za društvo i čovečanstvo".
Tako je više od 1.000 tehnoloških lidera i istraživača pre godinu dana pozvalo kompanije kao što su OpenAI, Gugl (Google) i Majkrosoft (Microsoft) da pauziraju razvoj najnaprednijih sistema AI.
Ljubiša Bojić objašnjava za RSE da takozvani dipfejk (deepfake) predstavlja "najuočljiviju zloupotrebu modela za kreiranje sadržaja".
Dipfejkom se naziva manipulacija, uglavnom, video snimcima.
Primeri dipfejka su, navodi Bojić, bili vidljivi u domaćem političkom diskursu sa ciljem da "unesu pometnju, ismeju političkog protivnika i utiču na birače. "
"Međutim, to je samo vrh ledenog brega. Opasnije su same onlajn platforme, jer će se većom primenom veštačke inteligencije u serviranju sadržaja samo pospešiti njihovi efekti polarizacije društva ukoliko se ova oblast zakonski ne reguliše", naveo je.
Bojić ukazuje da se najveća opasnost odnosi na generalne sisteme veštačke inteligencije koji u kombinaciji sa superinteligencijom mogu da vode ka nepredviđenim ishodima.
Zato je potrebno, kaže, da se iznađe način kontrole i stalne analize ovih sistema, ali i globalni dogovor.
"Jedan od naših predloga je CERN za AI", naveo je.
To podrazumeva, kako je objasnio, osnivanje međunarodne naučne agencije slične CERN-u, najvećem centru za istraživanje elementarnih čestica.
"Ta agencija (CERN za AI) bi testirala i prilagođavala AI sisteme simulacije u virtuelnoj realnosti", dodao je Bojić.
Šta je urađeno na zakonskoj regulativi?
U Srbiji su donete Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne AI, ali usklađenost sa ovim smernicama u ovom trenutku nije obavezna.
Radi se i na izradi nacrta zakona o veštačkoj inteligenciji čije se usvajanje očekuje do kraja 2025.
"Najvažnije je ostvariti balans između podsticaja za privredu i zaštite prava građana. Imamo priliku da ponudimo jedinstvena zakonodavna rešenja, ali ona moraju biti usklađena sa onim što radi Evropska unija“, naveo je Ljubiša Bojić.
Evropska unija je u maju usvojila Zakon o veštačkoj inteligenciji, kako bi se obezbedili pouzdani sistemi AI na tržištu EU.
Takođe i da bi se osiguralo poštovanje osnovnih prava građana EU i podstakla ulaganja i inovacije na području veštačke inteligencije.
Facebook Forum