Dušan, dostavljač iz Beograda, radi između 12 i 15 sati dnevno.
"Nemamo radni staž, nemamo ništa", kaže on za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ovo je realnost stotina radnika u Srbiji koji, bez prava i osiguranja, preživljavaju radeći za digitalne platforme.
Sa njim samo razgovarali ispred poznatog lanca brze hrane u centru glavnog grada Srbije, jednom od brojnih mesta na kojima se okupljaju platformski radnici – ljudi, poput Dušana, koji se posredstvom mobilnih aplikacija povezuju sa mušterijama kojima donose hranu, piće i svakodnevne potrepštine.
Dok povremeno proverava telefon očekujući novu narudžbinu, sagovornik RSE kaže da je poslom dostavljača počeo da se bavi jer je u to vreme bilo isplativo.
"Kada sam počeo ovo da radim, radio osam sati da bih zaradio novac za koji sada radim duplo više", kaže Dušan.
U Srbiji postoji nekoliko kompanija u kojima rade platformski radnici. Neki su registrovani kao preduzetnici i plaćaju paušalni porez, ali većina je zaposlena preko posredničkih agencija kojima mesečno daju deo primanja.
Istovremeno, ugovori koje su potpisali im ne obezbeđuju radna prava, zdravstveno osiguranje niti plaćen godišnji odmor.
U oblasti platformskog rada je takva praksa do sada postojala i u zemljama Evropske unije (EU).
Direktiva Evropske unije
Međutim, Brisel je nedavno usvojio direktivu koja donosi prava za više od 28 miliona radnika na digitalnim platformama. Cilj je da se pruži pravna sigurnost i bolji uslovi rada, uključujući transparentnost algoritama kojima upravlja veštačka inteligencija.
Direktiva je usvojena polovinom oktobra u Evropskom savetu, telu u kojem sede predsednici ili premijeri država EU, i koje definiše sveukupni politički pravac i prioritete Unije.
Tanja Jakobi, izvršna direktorka nevladinog Centra za istraživanje javnih politika iz Beograda, koji se bavio položajem platformskih radnika, kaže za RSE da direktiva Evropske unije predstavlja značajan korak u globalnom regulisanju statusa ovih radnika.
Ona objašnjava da ovaj dokument razbija narativ kompanija koje posluju posredstvom digitalnih platformi da radnici koji rade za njih nisu radnici već su partneri ili preduzetnici.
"Direktiva sama po sebi ne negira da postoje ljudi koji u formi preduzetnika rade preko platformi, ali takođe po prvi put otvara vrata da prava ovih radnika budu prepoznata i kao prava radnika koji su u redovnom radnom odnosu, bez obzira da li su angažovani preko platformi ili preko trećih strana, kao što je u ovom trenutku u Srbiji", kaže Jakobi.
Drugi važan aspekt evropske direktive odnosi se na regulaciju upotrebe veštačke inteligencije u domenu algoritamskog menadžmenta.
U ovom segmentu se naglašava da platformski radnici – bez obzira na to da li rade kao preduzetnici ili posredstvom trećih agencija – treba da dobiju adekvatne informacije o algoritmima koji se koriste za njihovo zapošljavanje, praćenje i disciplinovanje.
"Time se otvara prostor da se u budućnosti zapravo radi i na direktivi koja bi se specifično bavila regulacijom primene veštačke inteligencije u domenu rada, budući da je rad označen kao jedan od rizičnih sektora za primenu veštačke inteligencije", objašnjava Tanja Jakobi.
Direktiva i platformski rad u Srbiji
Nakon što direktivu parafiraju Savet EU i Evropski parlament, ona će stupiti na snagu nakon objavljivanja u Službenom listu Evropske unije. Od tog trenutka države članice će imati rok od dve godine da ugrade odredbe direktive u svoje nacionalno zakonodavstvo.
Prema rečima Tanje Jakobi, pojedine zemlje ovog bloka – poput Španije i Hrvatske – su u svoje nacionalno zakonodavstvo unele odrednice o platformskom radu. U Srbiji ova oblast rada nije zakonski regulisana.
Jakobi kaže da će Centar za istraživanje javnih politika – zajedno sa dva najveća sindikata u Srbiji, digitalnom zajednicom i nevladinim Centrom za radno pravo i socijalno osiguranje – do kraja godine predstaviti resornom Ministarstvu za rad predlog rešenja na osnovu EU direktive koje bi trebalo uključiti u novi Zakon o radu.
Međutim, pošto je u pitanju kompleksna materija, među stručnjacima vlada priličan pesimizam da će se to desiti do kraja mandata ove Vlade.
"Nažalost, imajući u vidu tempo kojim prilagođavamo naše radno zakonodavstvo onome što se dešava u EU, bojim se da će taj put biti veoma dug", kaže Jakobi.
Radio Slobodna Evropa je kontaktirao Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u pokušaju da sazna da li bi EU direktiva mogla da bude usvojena i u Srbiji koja je zamlja-kandidat za članstvo u Uniji, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Šta kažu u kompanijama?
U kompaniji "Wolt", jednoj od dve najveće firme za dostavu posredstvom platformskog rada na tržištu Srbije, za RSE evropsku direktivu vide kao "snažnu podršku vlada EU za zaštitu i jačanje nezavisnog rada putem platformi".
"Kreiranje detaljnijih pravila na nacionalnom nivou omogućava svakoj zemlji da uzme u obzir specifične potrebe i karakteristike svog jedinstvenog tržišta rada. Naš cilj je da nastavimo dijalog sa donosiocima odluka na svim EU tržištima na kojima poslujemo", navode u pisanom odgovoru iz kompanije "Wolt".
Navode i da će prioritet kompanije i dalje biti da "Partneri Dostavljači zadrže fleksibilnost koja im je važna".
"Naše poslovanje i saradnja sa Partnerima Dostavljačima odnosno njihovim poslodavcima u Srbiji, regulisani su zakonodavstvom. Dosledno poštujemo lokalne propise i zakone, i ostajemo posvećeni njihovom poštovanju i ubuduće", kažu u "Woltu".
U ovoj kompaniji napominju da pozdravljaju mere usmerene ka povećanju transparentnosti platformi i algoritama i dodaju da od 2022. redovno objavljuju godišnje izveštaje o funkcionisanju algoritama prilikom korišćenja njihove platforme.
RSE je kontaktirao i drugog velikog igrača na tržištu Srbije, kompaniju "Glovo", ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Nije poznat broj ljudi koji rade na platformskim poslovima u Srbiji.
Prema podacima iz publikacije "Uspon mobilnih aplikacija za dostavu hrane i prevoz putnika", koju je krajem 2020. godine objavio Centar za istraživanje javnih politika, prve domaće aplikacije za platformski rad počele su sa radom pre desetak godina, a nekoliko godina kasnije na tržište su ušle velike strane kompanije "Wolt" i "Glovo".
Na rast tržišta uticala je pandemija kovida-19 koja je proglašena 2020. godine, kada su, pored hrane i pića, korisnici u značajnom broju naručivali proizvode iz samoposluga i farmaceutske proizvode.
Prema pisanju portala Infostud, u Agenciji za privredne registre su 2022. bile prijavljene 634 firme koje u opisu delatnosti imaju reči "dostava" ili "dostava hrane", dok je 2023. bilo 697 preduzeća sa ovakvim odrednicama u nazivu.
Podaci Centra za istraživanje javnih politika pokazuju da jedan broj platformskih radnika na poslu provodi do 70 sati nedeljno, čime ispunjavaju uslov da dobiju status stalno zaposlenih osoba, kaže Tanja Jakobi.
"Takođe, ima i ljudi koji povremeno rade na platformama, za koje ne bi važio takav status, ali je jako važno da i njihov status bude rešen kroz Zakon o radu‚ da bi imali pristup i drugim pravima iz radnog odnosa, što sada nemaju", kaže Jakobi.
Tome svedoči i 40-godišnji Milovan Jelić koji radi za jednu od dve vodeće kompanije u oblasti platformskog rada. Kaže da je postao dostavljač nakon godina rada u privatnom sektoru, te da ga je privukla veća zarada.
"Agenciji preko koje sam zaposlen dajem 10.000 dinara (85 evra), deo novca mi ode na benzin za skuter. Kada odbijem te troškove, mesečno mi ostaje oko 180.000 dinara (1.500 evra)", kaže.
Međutim, kako kaže Jelić, radi se bez ugovora o radu i radnih prava.
Na pitanje da li očekuje da nedavno usvojena direktiva o platformskom radu u EU donese pomak i u Srbiji, koja je kandidat za članstvo, Jelić kaže da se tome nada.
"To bi trebalo da se reguliše. Nije ovo jednostavno raditi, po 10 sati sam na motoru, na ulici, rizik je", kaže.
Za dostavljače poput Dušana i Milovana, svakodnevica je vožnja bez pravila. Dok Evropa definiše nove standarde rada, Srbija još nije načela ovu temu.
