"Malo je sve ekonomski otišlo na gore, ali guramo", ovako u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) sumira 2023. Rama Kruezi, radnik u Gradskoj čistoći u Beogradu.
Građani Beograda sa kojima je razgovarao RSE godinu će, između ostalog, pamtiti po sve višim cenama hrane i energenata.
Srbija, međutim, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, godinu završava "mnogo bolje nego druge zemlje" - sa ekonomskim rastom od oko 2,5 odsto i rekordnim bruto domaćim proizvodom (BDP) od 69 milijardi evra.
"Srbija je ostala stabilna, jaka i dalje rasla, dok je jedna Nemačka već u recesiji", izjavio je Mali 26. decembra.
Raskorak između izjava zvaničnika i građana o ekonomskoj situaciji u zemlji Milan Ćulibrk, urednik nedeljnika NIN koji prati ekonomske teme, objašnjava "zamagljenom slikom" o tome kakvo je realno stanje.
"Nemamo mnogo razloga da žalimo što je ova godina na isteku", ocenjuje Ćulibrk.
Kako se 2023. odrazila na novčanik građana i državnu kasu i šta se može očekivati od naredne?
Poskupljenje hrane najviše opteretilo kućni budžet
Sa 15,8 odsto koliko je iznosila početkom godine, inflacija je u decembru prema proceni Narodne banke u Srbiji dvostruko manja – osam odsto.
Međutim, hrana koja sa stanovanjem i režijama čini najveći deo potrošačke korpe beležila je rast cena koji je išao i preko 30 odsto.
Najviše se osetilo poskupljenje hrane, odgovor je koji se ponavlja kod svih sagovornika RSE.
"Hrana je drastično poskupela, pre svega meso i jaja", kaže za RSE Beograđanka Milanka Vidojević. To je, dodaje, značajno opteretilo kućni budžet.
Milanka radi kao lekar specijalista u privatnoj klinici. Dodaje da je firma za koju radi usklađivala zarade sa rastom zarada lekara i medicinskog osoblja.
"Ali, proporcionalno nije koliko su bila poskupljenja", kaže Milanka.
Njen sugrađanin Boris radi kao dostavljač. Kaže – radi i po 10 sati dnevno.
"Ko radi mnogo, poput mene, može da zaradi pristojno", kaže on. Dodaje da se rast cena oseća, što njemu za sad ne predstavlja problem.
"Ali, ja živim sam, nemam porodicu, ne znam kako uspevaju ljudi sa decom", kaže Boris za RSE.
Poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su mlečni proizvodi u prvih devet meseci poskupeli preko 33 odsto, povrće preko 32, a meso za više od 16 odsto.
Struja i gas su u 2023. poskupeli tri puta za po osam, odnosno 10 odsto.
Kada se ukrste statistički podaci, da je Srbija članica evrozone, bila bi rekorder po inflaciji.
Javni dug udvostručen u poslednjih 10 godina
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da se javni dug Srbije od 2012. udvostručio, pa je tako u 2023. dostigao 35,5 milijardi evra.
Udeo javnog duga u BDP-u prema poslednjim podacima čini nešto preko 51 odsto.
Kada je reč o javnom dugu, predstavnici vlasti navodili su da se novac koji Srbija pozajmljuje koristi za izgradnju puteva, škola i bolnica, ne za potrošnju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u obraćanju građanima 25. decembra da država "nema nikakvih problema" sa javnim finansijama.
Međutim, dodatno zaduživanje treba da brine građane Srbije, smatra Milan Ćulibrk, urednik nedeljnika NIN.
"I ne treba se oslanjati na izjave zvaničnika da nama udeo duga u BDP-u opada, jer suština problema je da se naša država zadužuje u stranoj valuti, uglavnom u evrima, dok se BDP izračunava u dinarima", kaže Ćulibrk.
Pojašnjava da bi učešće duga u BDP-u bilo mnogo veće da je u Srbiji realan kurs dinara.
Kurs je, inače, prema podacima Narodne banke Srbije od početka godine gotovo nepromenjen.
Godina jednokratne pomoći
Država je pet puta u toku godine davala jednokratnu pomoć različitim kategorijama stanovništva.
Ova davanja najavljivao je lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za to je ukupno iz budžeta izdvojeno više od 420 miliona evra.
Ovakav potez vlasti naišao je na kritiku dela javnosti i stručnjaka koji su ukazivali na to da Srbija nema novca i da se ta pomoć isplaćuje iz kredita.
Deo kritika se odnosio na to što je deo tih davanja - na račune penzionerima i socijalno ugroženima - uplaćen uoči decembarskih izbora.
"To je ceh koji ćemo na kraju svi mi morati da platimo, i to sa kamatom. Moramo da imamo u vidu da se država trenutno zadužuje uz kamatu od čak i do osam, devet odsto ", kaže Ćulibrk.
Objašnjava da to znači će da na svakih 100 evra koje je država isplatila nekome kao jednokratnu pomoć, svi građani Srbije morati da vrate 109 evra.
Ministarstvo finansija Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa kritikama na račun vođenja ekonomske politike.
Očekivanja od 2024.
Građani sa kojima je RSE razgovarao na 2024. gledaju sa nadom.
Rama Kruezi se nada "boljem životu".
Beograđanka Milanka Vidojević kaže da "uvek postoji neka briga". Prema njenim rečima, za ekonomsku stabilnost, kako države tako i kućnog budžeta, najvažniji su zdravlje i politička stabilnost.
Slično mišljenje ima i Boris, takođe iz Beograda.
"Mislim da sve zavisi od političkih prilika, ekonomija nije nezavisna od politike", kaže on.
Aktuelna vlast u Srbiji tvrdi da Srbija u 2024. ulazi finansijski stabilna.
Taj optimizam, međutim, ne deli urednik NIN-a Milan Ćulibrk.
"Ja sam manje optimista od zvaničnika, pre svega zbog toga što su naši glavni spoljnotrgovinski partneri u ozbiljnim problemima. Tu pre svega mislim na Nemačku koja je i tehnički u recesiji, tu mislim na Italiju koji imali mali privredni rast ove godine", kaže Ćulibrk.
Ocenjuje da je Srbiji za značajno povećanje stvarnog životnog standarda neophodan godišnji rast od najmanje pet odsto, što je dva puta više u odnosu na rezultat u 2023. godini.