Američkog liberalnog milijardera i filantropa Džordža Soroša (George Soros) visoki zvaničnici Vlade Srbije označili su kao finansijera ekoloških protesta, usmerenih protiv vlasti.
Ranijim tvrdnjama tabloida i medija naklonjenih vlasti da Soroš finansiranjem protesta i opozicije želi da sruši vlast Aleksandra Vučića pridružila se i premijerka Srbije Ana Brnabić.
Soroš je pre Srbije bio na udaru vlasti i u Mađarskoj zbog čega su pre nekoliko godina njegov Fond za otvoreno društvo i Centralnoevropski univerzitet, čiji je Soroš osnivač, morali da se povuku iz te zemlje.
U Srbiji se danas pojedinci proglašavaju "Soroševim plaćenicima" u negativnom kontekstu, iako ta sredstva, pored nevladinih organizacija, koristi i država.
Violeta Beširević, članica Upravnog odbora Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji, ocenila je za RSE da je aktuelna retorika protiv Soroša deo predizborne kampanje u Srbiji pred aprilske predsedničke i parlamentarne izbore.
"Svaka asocijacija na Džordža Soroša i Fondaciju, nažalost, u Srbiji kod većine budi negativne reakcije zato što je to stanje nasleđeno još od Miloševićevog vremena", rekla je Beširević.
Termin "Soroševi plaćenici" nastao je tokom 90-godina u vreme režima Slobodana Miloševića. Tada su tako označavani oni koji su sarađivali sa Fondom za otvoreno društvo, kao i protivnici Miloševićeve politike.
"To je bio Miloševićev sistem i to se u narodu, nažalost, održalo uprkos tome što Fondacija ulaže ogromna sredstva u projekte koji su bitni za svakodnevni život građana, a to su pre svega ekologija i zdravstvo" napominje Beširević.
Šta kažu učesnici ekoloških protesta?
Poslednji koji su se našli na Soroševom "platnom spisku" prema navodima vlasti su ekološki aktivisti i građani koji prethodnih meseci organizuju proteste protiv otvaranja rudnika litijuma strahujući zbog njegovog uticaja na životnu sredinu
Međunarodna rudarska kompanija Rio Tinto planirala je da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra na zapadu Srbije. Rio Tinto je ranije saopštio da će projekat "Jadar" biti izveden prema najvišim ekološkim standardima
Vladan Jakovljević, pčelar iz okoline Loznice u zapadnoj Srbiji, kaže za RSE da ide na proteste iz svojih ličnih ubeđenja i razloga.
"Ako bi se ja sad osvrtao na to ko šta priča za mene ili za grupaciju kojoj pripadam, pa ne znam gde bi došao tad", rekao je Jakovljević.
On dodaje da ne zna ko može verovati tvrdnjama da ih Soroš finansira.
"Je'l možete da zamislite Soroš (smeh)", naveo je Jakovljević.
Dragan Karajčić, predsednik Mesne zajednice Gornje Nedeljice u dolini Jadra, navodi da se udruženje "Ne damo Jadar" i meštani finansiraju sami.
"Skupimo pare za transparente, bedževe, za odlazak na proteste, za bilo šta", rekao je Karajčić.
On dodaje da im navodi o tome ko ih finansira ne predstavljaju problem.
"Mi se borimo, mi ne rušimo vlast da bi srušili Aleksandra Vučića, mi se samo borimo za opstanak sela i naroda na ovim prostorima, da ne budemo okupirani od kojekakvih kompanija kao što je kineska, ili ova engleska, australijske, bilo kakve, razumete", poručio je Karajčić.
Marijana Petković, nastavnica iz Gornjih Nedeljica, kaže da su premijerki dostavili račun udruženja "Ne damo Jadar" preko koga, kako tvrde, nikada nije prešao nijedan dinar.
"Mi samo znamo da nećemo rudnik i da nećemo dozvoliti bilo kome da ovde dolazi i da priča o rudniku, a oni mogu da nam lepe šta god hoće. Što bi nas Soroš finansirao, kad je Rio Tinto mogao da nam da šta god smo mi hteli", poručuje Petković.
Zašto je Soroš kriv vlastima u Srbiji?
Vlada Srbije, suočena sa višemesečnim ekološkim protestima i blokadama saobraćajnica, odlučila je u januaru da prekine saradnju sa međunarodnom rudarskom kompanijom Rio Tinto koja je nameravala da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Tada je premijerka Ana Branbić optužila desetak međunarodnih organizacija da finansiraju ekološke proteste u Srbiji kako bi se “slomila kičma” predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ona je između ostalih navela Sorošev Fond za otvoreno društvo, Rokfeler fondaciju, USAID…
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je nastavljajući tim tonom ocenio da je poslednji protest ekoloških aktivista, održan na Dan državnosti 15. februara, organizovan kako bi se opravdao novac dobijen od stranih organizacija.
On je tada optužio Savu Manojlovića iz inicijative Kreni-promeni da je nekoliko dana pre protesta dobio milion od Soroša.
Inicijativa Kreni-promeni i Savez ekoloških organizacija Srbije blokirali su 15. februara saobraćajnice oko Palate Srbija dok je predsednik Aleksandar Vučić dodeljivao odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom državnog praznika.
Ekološki aktivisti nisu zadovoljni samo prekidom saradnje sa Rio Tintom već zahtevaju da se zakonom trajno zabrani iskopavanje bora i litijuma.
Uoči protesta na Dan državnosti premijerka Brnabić je rekla da dolaze izbori i da narod treba da zna ko kog finansira.
"Ti koje oni finansiraju moraće i sutra da ih slušaju", rekla je Brnabić 15. februara na TV Hepi dodajući da je tako i sa pokretom Kreni Promeni "ako vas finansira Rokfeler, Soroš".
Predsednik Srbije je sa iste televizije u februaru poručio "razmislite samo zašto Rokfeler plaća ekološke proteste u Srbiji".
U decembru 2021. Vučić je novinarima tokom obilaska Loznice, kraja u kojem je Rio Tinto nameravao da otvori rudnik litijuma, rekao da neće Srbiju "voditi ni Rokfeler ni Manojlović, osim ako ne pobede na izborima“.
Iz Vlade Srbije i Predsedništva nije odgovoreno na upit RSE o kritikama na račun međunarodnih organizacija za finansiranje ekoloških protesta u Srbiji.
Mediji naklonjeni vlasti takođe Soroša predstavljaju kao nekoga ko hoće da sruši vlast u Srbiji. Tako ovih dana pišu o navodnim saznanjima koliko je para Savo Manojlović dobio od Soroša, Rokfelera i drugih nevladinih organizacija.
Naslovi poput "Gde je haos tu je Soroš!" i "Rokfeler i Soroš finansiraju haos u Srbiji!" su među onima koje tabloidi objavljuju godinama unazad.
Šta kažu u Soroševoj fondaciji?
Fondacija za otvoreno društvo u Srbiji saopštila je 17. februara da su navodi o tome da imaju bilo kakve veze sa organizacijom protesta netačni.
"Fondacija do sada nije finansijski podržavala aktivnosti pokreta Kreni-promeni ili gospodina Manojlovića", stoji u saopštenju kojim je Fondacija reagovala na navode ministra u Vladi Srbije Aleksandra Vulina.
Fondacija za otvoreno društvo je navela da je u proteklih godinu dana odobrila sredstva organizacijama građanskog društva u Srbiji i lokalnim samoupravama u vrednosti od oko 500.000 evra za unapređenje životne sredine.
Dodaje se da je obezbedila i sredstva za nabavku solarnih panela za škole u dve jedinice lokalne samouprave u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.
"Fondacija ostaje otvorena za saradnju sa organizacijama građanskog društva, organima javne vlasti i poslovnim sektorom na unapređenju životne sredine i tranziciji ka ekološki održivom društvu u Srbiji", dodaje se u saopštenju Soroševe fondacije u Srbiji.
Iz Rokfeler fondacije nisu odgovorili na pitanja RSE.
Ostale međunarodne organizacije su ranije odbacile optužbe srpskih vlasti da finansiraju ekološke proteste.
Soroš ipak sagovornik za vlasti u Srbiji
I pored etiketiranja kojima su Soroš i njegova fondacija izloženi u Srbiji, Soroš mlađi je čest sagovornik vlastima u Beogradu.
Naime, Aleksandar Soroš (Aleksader Soros), zamenik predsednika Upravnog odbora Fondacije za otvoreno društvo, relativno se često sreće sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Poslednji put su se sreli u decembru 2021. u Tirani tokom sastanka inicijative Otvoreni Balkan o slobodnom protoku ljudi, robe i kapitala koju su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija.
U maju 2021. Vučić je prisustvovao otvaranju Prvog predstavništva Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu (ERIAC Srbija), zajedničke inicijative Saveta Evrope, Fondacije za otvoreno društvo i Alijanse za evropski romski institut.
Vučić je sa Sorošem razgovorao i 2018. godine o toku pregovora između Beograda i Prištine, podršci Fondacije evropskim integracijama Srbije, reformama u oblasti medija i vladavine prava, kao i kako pomoći u rešavanju problema pripadnika romske manjine u Srbiji.
Vučić i Soroš su razgovarali i u novembru 2017. o regionalnoj saradnji i podršci Fondacije za otvoreno društvo evropskim integracijama Srbije, reformama u oblasti medija i vladavine prava.
Aleksandar Soroš je na Tviteru objavio fotografiju svog susreta sa premijerkom Srbije Anom Brnabić u decembru 2018.
Tada je napisao da je uvek lepo biti u Beogradu i sresti se sa premijerkom kako bi razgovarali o evropskim integracijama i novim idejama za poboljšanje uslova za romsku manjinu u Srbiji.
Upitana kako vidi poruke zvaničnika Srbije prema Soroševoj fondaciji i istovremenu saradnju sa njom, Violeta Beširević iz Upravnog odbora Fondacije za otvoreno društvo kaže da je to pitanje za predstavnike vlasti.
"Oni treba da objasne građanima ove protivrečne poruke koje šalju", navela je Beširević.
Šta radi Soroševa fondacija?
Fondacija za otvoreno društvo, Srbija osnovana je još 1991. godine.
Najpre je radila pod nazivom Soros fond Jugoslavija, pa kao Fond za otvoreno društvo, Jugoslavija, da bi 2012. dobila današnji naziv.
Fondacija u Srbiji podržava aktivnosti organizacija i institucija građanskog društva, državnih i lokalnih organa vlasti, nezavisnih državnih organa i drugih javnih institucija. Projekte realizuje u oblastima socijalne i ekonomske pravde, životne sredine i klimatske pravde i digitalne straže.
Fondacija je deo mreže Fondacija za otvoreno društvo (Open Society Foundations) sa sedištem u Njujorku, jedne od najvećih filantropskih organizacija u svetu.
Mađarska iskustva
Državni zvaničnici često optužuju Džorža Soroša kako navodno pokušava da destabilizuje njihove zemlje, a neretko to rade pred izbore.
Tako je u Soroševoj rodnoj Mađarskoj autokratski premijer Viktor Orban godinama Soroša predstavljao kao glavnog neprijatelja.
Sukob između Orbana sa Sorošem potiče iz 2015. kada je izbila migrantska kriza. Orban, žestoki protivnik imigracije, optuživao je Soroša da podržavanjem migracija želi da uništi evropski kulturni identitet.
Mađarska Vlada je čak na bilbordima poručivala "Ne dopustimo da se Soroš poslednji smeje".
Orban je odbacio tvrdnje da je poster, na kome je prikazan Džordž Soroš, antisemitskog karaktera, te da "ne može ništa da učini oko činjenice da je Džordž Soroš Mađar jevrejskog porekla". Soroš je preživeo Holokaust u Mađarskoj tokom nemačke nacističke okupacije.
Zatim je mađarski parlament u junu 2018. usvojio paket-zakon pod nazivom "Stop Sorošu" koji je omogućio krivično gonjenje nevladinih organizacija ako pomažu migrantima. Te godine je Fond za otvoreno društvo zatvorio kancelariju u Mađarskoj i premestio je u Berlin.
Takođe 2018. godine provladin magazin Figyelo objavio je listu 200 ljudi koje je mađarski premijer nazvao "Soroševim plaćenicima" čiji je zadatak, prema Viktoru Orbanu, "bio da sruše njegovu vladu i otvore zemlju migrantima".
Već sledeće godine Centralnoevropski univerzitet (CEU), koji je osnovao Soroš, bio je primoran da većinu svojih aktivnosti iz Budimpešte, gde je radio od početka 1990-ih, prebaci u Beč.
Prethodno je donet amandman na Akt o visokom obrazovanju kojim CEU de facto je stavljen van zakona.
Po tom dokumentu univerzitetima je onemogućeno da legalno rade u Mađarskoj ukoliko ne postoji međunarodni sporazum između institucija u Mađarskoj i zemlje u kojoj je univerzitet registrovan. Matična zemlja CEU su Sjedinjene Američke Države.
Violeta Beširević, profesorka na Pravnom fakultetu Union univerziteta u Beogradu i pridružena naučna saradnica na CEU, kaže za RSE da je ono što se dešavalo Sorošu u Mađarskoj daleko od ovoga sada u Srbiji.
"U Mađarskoj je gospodin Džordž Soroš bio izložen otvorenim rasističkim napadima. Koristio se takođe kao unutrašnji neprijatelj da bi se dobili politički poeni, ali nije se prezalo od vrlo uvredljivih rasističkih napada i govora mržnje. To u Srbiji u ovom trenutku nije na sceni", navela je Beširević.
Dodala je da Fondacija u Srbiji sarađuje sa svima i da nema nikakvih problema u radu.
Za šta je Soroš optuživan u svetu?
Džordž Soroš je tokom godina bio u središtu mnogih teorija zavera. Vašington Post (The Washington Post) je nedavno pobrojao stvari za koje protivnici optužuju Soroša.
Na tom spisku su razbijanje Sovjetskog Saveza, pokretanje državnih udara u četiri istočnoevropske zemlje i revolucije u petoj.
Zatim je optuživan da je uništio malezijsku ekonomiju, da je prouzrokovao globalnu finansijsku krizu iz 2008. godine, da ulaže napore za razbijanje evro zone, smenu turskog predsednika i uništavanje Facebooka.
Takođe je bio optuživan i da pokušava da smeni bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Facebook Forum