"Sama se borim kako mogu, to je moj princip. Ali kad treba, ćerka pošalje novac", objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vesna Maksimović iz Kragujevca u centralnoj Srbiji.
Zaposlena je u biblioteci Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Sa svojom platom, kaže, kad odbije rate kredita i račune, ostaje tek za hranu. U pomoć joj uskače ćerka koja živi u Francuskoj.
"Šalje mi za godišnji odmor, odlazak na more ili za put kod nje u Francusku. Bude negde oko hiljadu evra mesečno", ilustruje Maksimović.
U gradu u kom živi, prosečna neto plata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 88.700 dinara, što je oko 750 evra. To je ispod republičkog proseka.
"Kad sam pre šest-sedam godina uzela kredite za stan, oba kredita su mi iznosila trećinu plate, sada je to izašlo na polovinu plate, tako da ćerka mora da interveniše", objašnjava Maksimović.
Ona je među hiljadama građana u Srbiji kojima stižu doznake iz inostranstva. Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost tih doznaka je u 2023. premašila ukupnu vrednost stranih investicija.
Najviše doznaka iz Nemačke
Zoran Milovanović, vlasnik jedne kragujevačke menjačnice, koja je umrežena u sistem za međunarodni transfer novca, kaže za RSE da dnevno obradi pet do deset uplata iz inostranstva.
"Stižu iz celog sveta, a najviše iz Nemačke, Austrije, Amerike i Italije. Transferi se kreću od 100-200 evra do hiljadu", kaže Milovanović.
Dodaje da su ljudi koji primaju novac uglavnom starije dobi.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode na upit RSE da "tradicionalno, najveći prilivi doznaka dolaze iz zemalja sa najvećom dijasporom".
"To su Nemačka, Švajcarska, Austrija, Francuska i Sjedinjene Američke Države", navode u NBS.
U proteklih deset godina na ovaj način u Srbiju se slilo 34,9 milijardi evra. Od 2014. zaključno sa 2023. prema podacima NBS, strane investicije u Srbiji bile su veće od doznaka iz inostranstva samo 2019. i 2021. godine.
Propisima u Srbiji nisu predviđeni limiti u iznosima koje građani Srbije mogu da primaju od rodbine i prijatelja iz inostranstva.
Međutim, kako navode u Narodnoj banci Srbije, ukoliko je reč o sredstvima preko 10.000 evra mesečno, "ona se mogu preneti po osnovu ugovora o poklonu ili nasledstva, uz posebne procedure".
Pomoć iz inostranstva neophodna zbog rastućih troškova
Doznake iz inostranstva, navode u NBS, čine oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda.
Za ekonomistu i urednika publikacije "Strateo" Sašu Đogovića, to je "izuzetno visok udeo".
"Od svega što mi proizvedemo u našoj zemlji osam odsto dolazi negde spolja, znači onoga što mi nismo proizveli, nego nam je došlo kao poklon, iz onih zemalja u kojima su naši ljudi, rodbina, prijatelji", objašnjava Đogović u razgovoru za RSE.
Ukazuje da razlog za finansijskom pomoći iz inostranstva leži u visokoj inflaciji i smanjenoj kupovnoj moći građana u Srbiji.
"To je bila neophodnost dodatnih izvora finansiranja preko gastarbajtera, koji onda dopunjuju naše prihode, koji se nalaze pod udarom naraslih potrošačkih cena", kaže Đogović.
To da su doznake iz inostranstva veće od stranih investicija, prema Đogoviću, govori o tome kakve su investicije u Srbiji.
"Struktura investicija nije baš povoljna. Veći deo tih investicija traži jeftiniju radnu snagu", navodi Đogović.
Objašnjava da ako se kroz investicije proizvode jeftiniji proizvodi, onda i troškovi za radnu snagu treba da budu niži. To dovodi do toga da, kako kaže, investicije ne omogućavaju ili su dosta ograničene u stvaranju prostora za dodatno povećavanje zarada, samim tim i životnog standarda stanovništva.
Potrošačka korpa 'jača' od plate
Đogović navodi da su hrana i režije "dve udarne tačke" po kućni budžet.
"Preko 50 odsto kućnog prihoda prosečnog domaćinstva odlazi upravo na zadovoljavanje tih potreba. A tu su i bili najveći udari na cene u ovom nekom proteklom periodu, posebno 2022. i 2023. godine", kaže Đogović.
Srbija je 2023. počela sa zvaničnom stopom inflacije od 15,8 odsto a završila sa upola manje, odnosno osam odsto.
Međutim, hrana koja sa stanovanjem i režijama čini najveći deo potrošačke korpe beležila je rast cena koji je bio i preko 30 odsto.
Od prosečne neto plate u decembru 2023, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nije se mogla pokriti vrednost prosečne potrošačke korpe gotovo u svim gradovima osim u Beogradu.
Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske banke, Srbiju je u protekle dve decenije napustilo 14 odsto stanovništva.
Prema popisu iz 2022. u njoj živi 6,6 miliona stanovnika.
Među glavnim faktorima koji utiču na migracije sa Zapadnog Balkana su ekonomske prilike, politička nestabilnost, sukobi, diskriminacija, težnja za boljim obrazovnim i profesionalnim mogućnostima.
* Saradnja na tekstu: Branko Vučković
