Odluku Apelacionog suda da Ivana Ivanovića, čelnika desničarskog pokreta "SNP Naši" pravosnažno oslobodi optužbi što je 30 javnih ličnosti Srbije uvrstio u spisak "srbomrzaca" i "izdajnika" sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE), i oni sa tog spiska i pravnici, ocenjuju kao lišenu dodira sa političkim ambijentom Srbije.
"To je skandalozna odluka jer se, naravno, radilo o proganjanju, odnosno, da budem mnogo specifičniji, o crtanju meta na naše čelo", za RSE Žarko Korać, samostalni poslanik Skupštine Srbije, komentariše odluku Apelacionog suda u Beogradu.
Ivanović, predsednik neregistrovane organizacije "SNP Naši", bio je optužen da je objavljivanjem spiska "30 najvećih srbomrzaca izdajnika" među javnim ličnostima na svom sajtu 2014. godine izvršio krivično delo proganjanja pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
Ovom odlukom odbijena je kao neosnovana žalba tužilaštva i potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu iz novembra prošle godine koji je Ivanovića oslobodio optužbi za krivično delo rasna i druga diskriminacija, iz člana 387, stava 2, Krivičnog zakona.
U obrazloženju odluke Apelacioni sud je naveo da je prvostepeni sud pravilno zaključio da tokom postupka nije priložen nijedan dokaz da je Ivanović pratio, uhodio ili kontaktirao protivno volji oštećenih - bilo koga od njih, niti da je zloupotrebljavao podatke oštećenih preko društvenih mreža i u tom smislu ugrožavao njihovu sigurnost, pa da shodno tome nema dokaza da je okrivljeni preduzimao bilo koju radnju koja bi se mogla podvesti pod proganjanje.
Da ih Ivanović nije proganjao ili kontaktirao, potvrdili su i oštećeni saslušani tokom postupka, podsetio je Apelacioni sud.
"Kako se u konkretnom slučaju putem medijskih sredstava, uključujući i portal 'SNP Naši' iznošenje stavova u tekstu, odnosno objavljivanje autorskog teksta ne može podvesti pod radnju proganjanja organizacija ili pojedinaca, to je po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud pravilno primenio načelo 'in dubio pro reo' - u korist okrivljenog", navodi se u pravosnažnoj presudi.
Korać, koji je i sam na Ivanovićevom spisku najvećih 'srbomrzaca' i 'izdajnika', kaže da je Ivanović vrlo dobro zna šta je uradio, a to je ukazivanje na to koga treba napasti, prebiti, možda i ubiti. Srbija je, kaže, puna teških nacionalista, nervno labilnih ljudi, ratnih zločinaca, neprocesuiranih, pa čak i procesuiranih, što sud uopšte nije uzeo u obzir:
"Sud se pravi kao da je to pokriveno Prvim amandmanom na Ustav Sjedinjenih Američkih Država, a to je sloboda govora, ali sloboda govora ne može ići na uštrb slobode drugog čoveka. A ovo nikakve veze nema sa slobodom govora i političkim govorom. Naprotiv, ovo je vrlo jasno crtanje meta, ukazivanje nervno labilnima ko su pravi 'neprijatelji Srbije' ", kaže Korać.
Apelacioni sud ukazuje da, u tehničkom smislu, nije bilo proganjanja ljudi sa Ivanovićevog spiska, a njegove kvalifikacije "srbomrsci" i "izdajnici" označava kao vrednosne sudove i ocene.
"To nije vrednosni sud jer on nije rekao da smo mi glupi ili pametni ili lepi ili ružni. To bi bio vrednosni sud. A označiti nekoga kao neprijatelja srpskog naroda je činjenični sud. Dakle, moram da kažem da je to pogrešna sudska procena činjenica", kaže Žarko Korać, ističući da je sud Ivanovićevu demonizaciju ljudi sa spiska kao "srbomrzaca" i "izdajnika" koji rade protiv Srbije, indirektno hteo da pročita kao puki politički govor ili legitimnu kritiku.
"To da nekog označite kao neprijatelja srpskog naroda nijedan sud na ovom svetu ne bi nazvao vrednosnim nego činjeničnim sudovima, koji bi, onda, morali biti vrlo detaljno obrazloženi i dokazani, a teško da bi to obrazloženje moglo biti prihvatljivo jer to nije politički govor, što oni pokušavaju indirektno da u ovom slučaju presude, već se radi o govoru mržnje, ugrožavanju slobode i, ja bih rekao vrlo jasno, ugrožavanju bezbednosti nas koji smo na spisku", kaže Korać.
Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava u penziji, uz ogradu da nije imala uvid u predmet, za RSE kaže da se postavlja pitanje da li je optužnica radnju Ivana Ivanovića kvalifikovala na ispravan način, tretirajući je kao "proganjanje" osoba sa spiska "srbomrzaca".
"Mogla su postojati neka druga krivična dela, kao što je, recimo, ugrožavanje sigurnosti na osnovu same činjenice objavljivanja spiska ljudi koji su nazvani izdajnicima, a ono što je, takođe, moglo da dođe u obzir jeste izazivanje mržnje. U Krivičnom zakoniku se navodi 'nacionalne', 'verske', 'etničke', ali i druge mržnje koja bi bila zasnovana na njihovim ličnim svojstvima, u ovom slučaju – na njihovom pogledu na svet, tako da je ta optužnica išla na ono krivično delo koje nije moglo ni da se dokaže", navodi Rakić-Vodinelić.
Međutim, advokat Slobodan Beljanski smatra da se pogled na svet ili politički stav pojedinca ne može podvesti pod njegova "lična svojstva". Smatra da je sud mogao da dokaže čin proganjanja lica sa Ivanovićevog spiska.
"Meni se čini da u ovom predmetu nije u našem socijalnom kontekstu dobro shvaćen i protumačen izraz 'proganjanje'. Trebalo je upustiti se u analizu toga kakvu konotaciju ima kod nas izraz 'srbomrzac' i šta je do sad snalazilo ne ove konkretno ličnosti nego neke druge ljude koji su na taj način stigmatizovane. Ako se to ima u vidu, onda nema sumnje da u jednom istorijskom i socijalnom, ako hoćete i u kulturnom kontekstu, obeležiti nekog kao 'srbomrsca' već sadrži u sebi elemente proganjanja. Ja bih to tako tumačio i mislim da je ovo tumačenje suda dosta nerealno, da nije vezano za naš društveni ambijent", kaže Beljanski.
Reći da je neko antinacionalno opredeljen u jednoj zemlji razvijene demokratije, dodaje Beljanski, ne mora da bude problem ako zbog toga tamo nije bio niko progonjen ili nije stradao.
"Međutim, u zemlji koja ne može da se okvalifikuje kao zemlja razvijene demokratije, a to je Srbija, i u zemlji u kojoj je izraz 'srbomrzac' osvedočen izraz za stigmatizaciju i izlaganje ljudi nizu neprijatnosti – to je sasvim nešto drugo. U tom smislu, trebalo je to tako tumačiti – dakle, ne apstraktno nego konkretno – u odnosu na državu u kojoj se to događa", smatra Slobodan Beljanski.
- Beograd, stecište međunarodne desnice?
- Umivena balkanska desnica
- Desni ekstremizam u Srbiji: Sve snažnije društveno zlo
Na Ivanovićevom "spisku srbomrzaca" našli su se, pored ostalih, istoričarka Latinka Perović, predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać, glumci Mirjana Karanović i Nikola Đuričko, direktor B92 Veran Matić, urednica Peščanika Svetlana Lukić, pevačica Jelena Karleuša, novinar Nenad Lj. Stefanović, reditelji Goran Marković i Gorčin Stojanović, medijski stručnjak Nebojša Krstić, profesorka u penziji Srbijanka Turajlić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić i čelnica Helsinškog odbora Sonja Biserko, komentator RSE Teofil Pančić i druge javne ličnosti.