Optužbe vlasti, targetiranje u medijima, pretnje, a potom i napad nožem - taj put je prešla dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović otkako je javno podržala studentske blokade i proteste.
Uoči jednog od niza protesta studenata i profesora u najvećem gradu na jugu Srbije 30. marta, dekanki je 69-godišnja žena nožem posekla desnu ruku.
Na video snimcima objavljenim na društvenim mrežama, koje su zabeležili okupljeni građani, čuje se da napadačica preti dekanki da "hoće da je ubije" i optužuje je da joj je "upropastila unuku".
Dekanka Jovanović je bila među prvim čelnicima fakulteta u Srbiji koji su podržali studente u blokadi.
Proteklih meseci, studenti blokiraju desetine fakulteta i izlaze na ulice sa zahtevom da se utvrdi krivična i politička odgovornost za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.
Njen Filozofski fakultet je prvi u Nišu, početkom decembra, studentima u blokadi otvorio vrata.
- Uhapšena osumnjičena za napad nožem na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu
- Nove osude od akademske zajednice u Srbiji zbog napada na dekanku fakulteta u Nišu
Od tada je na meti provladinih tabloida, koji su je u tekstovima vređali i optuživali da je "vođa univerzitetskog kartela", "inspiratorka bande siledžija i fašista", te da "huška narod na nerede".
Kad se to zakotrlja, kad se zapale ljudi, kad krene to nasilje, to može zaista da ide kao neka vrsta epidemije, kao požar i nikako to ne smemo dozvolitiProfesor psihologije Žarko Trebješanin
Pojedini tabloidi, poput Infomera, u tekstovima su pozivali i na "odmazdu" protiv dekanke Jovanović i još nekoliko univerzitetskih profesora, uz pretnju da im "Srbija mora biti tesna".
Optužbe su iznosili i najviši državni funkcioneri.
Tri dana pre napada na dekanku u Nišu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za nju rekao da je "kriminalka".
A po izlasku iz bolnice 30. marta, dekanka je izjavila da za napad optužuje upravo predsednika Srbije, uz ocenu da širi tenzije u društvu.
Iz Predsedništva Srbije do objave teksta nije odgovoreno na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o izjavama Vučića i optužbama koje je od početka protesta upućivao političkim neistomišljenicima.
'Lov na veštice'
Profesor psihologije na Beogradskom univerzitetu Žarko Trebješanin kaže za RSE da je predsednik, "potpuno neprimereno svojoj funkciji koja treba da predstavlja i ujedinjuje sve građane", više puta prozivao dekanku Jovanović i druge profesore.
Predstavio ih je, kaže, kao "narodne neprijatelje".
"Progoni i fizički napadi počinju tako što se protivnici obeleže, stigmatizuju, dehumanizuju", dodaje Trebješanin.
"Nije to rekao neko sa ulice ili neko ko nema uticaj, već to dolazi sa visoke pozicije, kao da izdaje naredbu", ukazuje on.
Ponašanje predstavnika vlasti prema neistomišljenicima Trebješanin upoređuje sa "lovom na veštice".
"Kada kažete da neko 'uništava univerzitet' i 'truje omladinu', vi ga pretvarate u legalnu metu. I onda imate ljude koji iz naivnosti, gluposti, zaluđenosti, zatrovanosti - ili psihičkih poremećaja, stupaju u akciju i napadaju. Oni čak to doživljavaju kao patriotski ili herojski čin - da su izvršili neku misiju, nešto bitno za ceo narod", opisuje psiholog.
Naglasio je da se sa zapaljivom retorikom mora prestati odmah, kako se slučajevi nasilja ne bi ponovili.
"Kad se to zakotrlja, kad se zapale ljudi, kad krene to nasilje, to može zaista da ide kao neka vrsta epidemije, kao požar i nikako to ne smemo dozvoliti", ukazuje Trebješanin.
Napad na dekanku Jovanović osudili su studenti u blokadi, profesori i dekani državnih fakulteta u Srbiji, opozicione stranke.
Zaposleni u četiri univerzitetska centra - Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu - protestuju sa porukom "kampanja nasilja mora da stane".
'Višemesečni linč'
Uprava niškog Filozofskog fakulteta, na čijem je čelu Natalija Jovanović, zatražila je da se napad na dekanku procesuira u skladu sa zakonom.
Napadačica je privedena 30. marta, ubrzo posle nasrtaja nožem, uz zadržavanje do 48 sati.
Da je u pitanju nešto što je organizovano, vidimo po tome što se isti tekstovi bukvalno kopiraju i plasiraju na desetak portala u SrbijiIvan Subotić, urednik sajta "Fakenews Tragač"
"Napad na dekanku kvalifikovan je kao krivično delo nasilje na skupu ili priredbi, što nije tačno. Radi se o očiglednom pokušaju ubistva, što i osoba koja je to pokušala nije krila", izjavio je profesor Filozofskog fakulteta Dušan Aleksić na konferenciji za novinare 31. marta.
Uprava je ocenila da je napad na dekanku, "koji samo pukom srećom nije završio kao tragičan", rezultat višemesečnog targetiranja i ponižavanja studentske zajednice.
Ukazali su da "višemesečni linč" trpi i rektor beogradskog Univerziteta Vladan Đokić.
Rektor Đokić je u izjavama pojedinih funkcionera vlasti i tekstovima tabloida, bez dokaza optuživan da je, pored ostalog, "organizator blokada" i "agent stranih službi" i traženo je njegovo hapšenje.
Akademska zajednica, kako su poručili profesori niškog Filozofskog fakulteta u blokadi, od državnog vrha zahteva "momentalni prekid agresivne retorike i podstrekivanja na nasilje".
'Organizovana kampanja'
Ivan Subotić, urednik sajta "Fakenews Tragač" specijalizovanog za analizu dezinformacija u medijima, ukazuje za RSE da je na delu organizovana kampanja protiv studenata i profesora u blokadi, koje vlast smatra političkim neistomišljenicima.
"Izgleda kao i ranije kampanje koje su sprovođene nad opozicijom ili aktivistima koji su kritikovali vlast. Cilj im je da na više različitih načina delegitimišu one koje targetiraju", podseća on.
"Da je u pitanju nešto što je organizovano, vidimo po tome što se isti tekstovi bukvalno kopiraju i plasiraju na desetak portala u Srbiji. Oni imaju iste tekstove u praktično isto vreme", dodaje.
Ovaj portal je počeo sa "blokadnom beležnicom" 24. januara - na dan "generalnog štrajka" koji je organizovan na poziv studenata.
Cilj je bio, kaže Subotić, da pobroje manipulativne vesti koje su objavljivane o studentskim protestima.
"Razdvajamo manipulativne vesti kojima su izvor mediji, i tu vrlo često imamo nepotpisane targetirajuće tekstove, zatim one koje plasiraju političari u svojim izjavama i one koje plasiraju javne ličnosti", dodaje.
U prvoj fazi "blokadne beležnice", od 24. januara do 3. marta, na 15 najčitanijih portala u Srbiji registrovano je 1.386 manipulativnih vesti.
Nakon 3. marta, "Fakenews Tragač" je počeo da na nedeljnom nivou beleži manipulacije na tri portala koji, kako ističe Subotić, prednjače po broju takvih vesti - provladinim tabloidima "Informer", "Alo" i "Večernje novosti".
"Jer smo primetili da ostali uglavnom 'prepisuju' od njih. Od 3. marta smo našem registru dodali još oko 700 manipulacija na ova tri portala. Govorimo, dakle, o stotinama i hiljadama tekstova", dodao je.
Česti su, kaže, primeri kleveta protiv pojedinaca ili određenih institucija i organizacija koje su podržale studentske blokade.
"Jedna od poenti našeg rada je upravo da arhiviramo sve vesti koje dokazuju kršenje zakona od strane medija", dodaje on.
Kako se targetiraju studenti u blokadi?
"Od početka protesta, studenti su etiketirani kao 'nasilnici', ili 'zavedeni' od strane opozicije, iako znamo da studenti imaju snažan otklon prema opozicionim strankama. Neki od njih su bez dokaza optuživani da su eksponenti stranih službi", nabraja Ivan Subotić.
Podsetio je na slučajeve narušavanja privatnosti pojedinih studenata, objavom njihovih ličnih podataka ili fotografija, koje su potom u medijima stavljane u lažni kontekst.
"Imamo i neobičan narativ o 'roleks studentima', uz pokušaj predstavnika vlasti da biračkom telu omraze studente prikazujući ih kao 'bogate pobunjenike', što oni svakako nisu, jer među njima ima i bogatih i siromašnih, kao i u svim drugim društvenim kategorijama", ističe urednik "Fakenews Tragača"".
Podseća i na lažnu vest da se na beogradskim fakultetima u blokadi pojavila šuga, te da je "Fakenews Tragaču" Gradski zavod za javno zdravlje Beograda potvrdio da nema informacije o bilo kakvoj zarazi među studentskom populacijom.
Od pretnji preko zaletanja kolima na učesnike protesta
Studenti od kraja novembra drže u blokadi više desetina državnih fakulteta na pet univerziteta u Srbiji.
Zahtevaju da se utvrdi politička i krivična odgovornost vlasti za pad betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna osoba teško povređena.
Traže i sankcionisanje napadača na studente na protestima koji su usledili nakon nesreće i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih demonstranata.
Vlast tvrdi da su svi zahtevi studenata ispunjeni, pozivajući ih da otvore fakultete.
Akademci, sa druge strane, insistiraju da zahtevi nisu ispunjeni i nastavljaju sa blokadama fakulteta.
Njihov zahteve podržale su organizacije prosvetnih radnika, advokata, profesora univerziteta, poljoprivrednika, glumaca, inženjera.
Protesti predvođeni studentima održani su u više od 300 gradova i mesta u zemlji, uz učešće stotina hiljada ljudi na ulicama.
Svakog dana, širom Srbije, građani zastaju u 11:52 - simbolično, u vreme pada nadstrešnice.
U tišini stoje 16 minuta na raskrsnicama, ulicama, trgovima, studentskim kampusima, odajući poštu žrtvama i zahtevajući ispunjenje zahteva protesta.
Ove akcije, međutim, nisu proticale bez incidenata.
Pored verbalnih okršaja i pretnji, bilo je i fizičkih napada i zaletanja automobilima na učesnike protesta.
Protestnim blokadama saobraćajnica usprotivili su se pojedini građani, kao i maskirani muškarci za koje učesnici protesta sumnjaju da su pristalice vlasti ili članovi vladajuće stranke.
Dve studentkinje su teško povređene u dva odvojena incidenta u Beogradu tokom decembra, a vozači automobila su optuženi za pokušaj ubistva.
Napad bejzbol palicama na studente u Novom Sadu, doveo je do ostavki premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Milana Đurića.
Napadači su, kako je utvrđeno, izašli iz prostorija Srpske napredne stranke.
A okidač za početak studentskih blokada bio je napad na studente i profesore ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Ova ustanova je bila prva koja je 25. novembra obustavila rad.