Srbija beleži nešto više od polovine (50 odsto) vakcinisanog odraslog stanovništva, a evropski prosek je gotovo 20 odsto veći. U Evropskoj uniji je(EU), prema zvaničnim podacima Evropske komisije, 70 odsto odraslog stanovništva primilo obe doze vakcine.
Dok su pojedine evropske države – poput Francuske i Italije, uvele i COVID-19 propusnice kojima se pristup javnim objektima omogućuje vakcinisanima protiv korona virusa ili negativno testiranima, Srbija se još ne odlučuje na takav korak.
Kako je 7. septembra izjavio državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek, COVID-19 propusnice biće tema prve naredne sednice Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje pandemije.
"Samo bi se tražilo ili da ste vakcinisani, ili da ste preležali COVID-19, ili da samo pružite neki dokaz da niste zaraženi, to je sve", rekao je Đerlek za beogradski list Blic.
Prema rečima sekretara Đerleka, očekuje se i smanjenje dozvoljenog broja ljudi na okupljanjima, ali deo građana i stručnih udruženja, poput "Ujedinjenih protiv kovida", upozorava da se ni aktuelne mere ne poštuju i da su kontrole blage.
Dnevna statistika pandemije - svet i Zapadni Balkan
U međuvremenu, broj zaraženih korona virusom u Srbiji raste - dnevno se beleži više od 4.000 novih slučajeva infekcije.
Uz najave da se "pik" ovog pandemijskog talasa očekuje u naredne dve ili tri nedelje, građani se pozivaju da se vakcinišu u većem broju.
Umesto dosadašnjih nešto preko 50, sada nam treba 80 odsto vakcinisanih – procena je koju je izneo državni sekretar Mirsad Đerlek.
Prema izjavama zdravstvenih zvaničnika Srbije, vakcinisani u vrlo malom procentu dobijaju teže oblike korone.
"Najnoviji podaci govore da mi imamo preko 92 odsto hospitalizovanih zbog korona virusa koji su nevakcinisani", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) član Kriznog štaba Srbije, epidemiolog Branislav Tiodorović.
Šta koči COVID-19 propusnice u Srbiji?
Za ulazak na utakmicu, u muzej ili kafić u Francuskoj je građanima potrebna potvrda da su primili obe doze vakcine, negativan test na korona virus ili potvrda da su nedavno preležali COVID-19.
Iako se Francuska suočava sa protestima dela građana zbog uvođenja zdravstvenih propusnica, svetski mediji javljaju da se mere poštuju, a broj vakcinisanih u Francuskoj je porastao.
A Srbija bi, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, trebalo da "razmišlja o poštovanju Ustava" ukoliko se odluči da uvede COVID-19 propusnice.
Odgovarajući na pitanje o propusnicama, predsednik Vučić je sredinom jula rekao da "imamo Ustav koji kaže da su svi građani ravnopravni".
"Kako da kažem jednom građaninu da sme u tržni centar jer je vakcinisan, a drugom da ne sme jer nije? A znate da sam veliki pobornik vakcinacije. Ali kako da odbranim Ustav", izjavio je Vučić.
Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić, međutim, rekla je za RSE da Ustav Srbije dozvoljava uvođenje zdravstvenih propusnica.
"U Srbiji je po Ustavu dopušteno ograničiti ljudska prava ako su ciljevi opravdani. Ustav kao jedan od opravdanih ciljeva navodi sprečavanje širenja zaraznih bolesti. Ograničenje je moguće učiniti zakonom, ne i nižim aktom", rekla je Rakić Vodinelić.
U Srbiji se za uvođenje zdravstvenih propusnica zalaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i epidemiolozi Kriznog štaba. Među njima je doktor Branislav Tiodorović.
"Nisu to samo glasovi Kriznog štaba, nego i u javnosti, od razumnih ljudi koji prate šta se dešava u EU. To (zdravstvena propusnica) važi za veliki broj zemalja u Evropi – uvodi se, već je uvedeno, ili će se uvesti vrlo brzo. Za to apsolutno postoji opravdanje i nije nikakva diskriminacija. Vakcinacija nije problem demokratije, nego civilizacijski problem", rekao je Tiodorović.
Prosvetni radnici – polovina vakcinisana
Uoči 1. septembra i povratka učenika u školske klupe, u javnosti se raspravljalo o epidemiološkom riziku izvođenja nastave uživo.
Ministar prosvete Srbije Branko Ružić je dan pre početka nastave naveo da oko 52 odsto radnika u prosveti vakcinisano.
Prema njegovim rečima, vakcinisani nastavnici ne moraju da nose masku do onog trenutka "kada dođu na metar i po od učenika", nevakcinisani nastavnici moraju da nose maske sve vreme.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek rekao je da ozbiljan problem u sprovođenju nastave može da bude to što je gotovo polovina prosvetnih radnika nevakcinisana.
"Krizni štab treba ozbiljno da razmisli kako će i zdravstveni i prosvetni radnici ući u ustanove gde obavljaju svoj posao, jer bi bila katastrofa i nedopustivo da zdravstveni radnik zarazi pacijenta koji dođe da operiše, recimo, žučnu kesu ili da nastavnik zarazi učenika", naveo je Đerlek 21. avgusta.
A da li roditelj može da traži da dete pohađa nastavu samo kod vakcinisanog nastavnika ili pacijent da ga pregleda samo vakcinisani lekar?
"Zakon koji bi ovlašćivao vas kao roditelja da tako nešto zahtevate i da izdejstvujete to, ne postoji. Kada je u pitanju odlazak kod lekara, nemate nikakvog osnova da pitate da li je lekar vakcinisan protiv COVID-19", odgovara profesorka Rakić Vodinelić.
Šta sa nevakcinisanim lekarima?
Epidemiolog Kriznog štaba Branislav Tiodorović, uz kolege iz tog tela, zalaže se za obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika.
Kako kaže, "čudno mu je" da pojedini zaposleni dovode u pitanje obaveznu vakcinaciju protiv korona virusa, a već godinama unazad je, primera radi, za pojedine zdravstvene radnike obavezna vakcinacija protiv hepatitisa B.
"Ili, šta bi bilo da pedijatar nije vakcinisan protiv morbila ili pulmolog protiv tuberkuloze. I ovde (za obaveznu vakcinaciju protiv COVID-19) je potpuno jasno, samo je to pitanje donošenja odluke", rekao je Tiodorović.
Međutim, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da bi uvođenje obavezne vakcinacije protiv korona virusa za zdravstvene radnike otvorilo druge probleme za Srbiju i eventualno odvelo na Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Na konferenciji za novinare nakon otvaranja nove kovid bolnice u Novom Sadu, Brnabić je kazala da ona ne bi volela da lekarima nameće "tako očigledne stvari" kao obaveze, jer smatra da bi to bilo vređanje.
"Mislim da zdravstveni radnici veruju u nauku i u zdravstvo i da će oni povesti vakcinaciju", rekla je Brnabić, naglašavajući da bi eventualno uvođenje obavezne vakcinacije u zdravstvu dovelo da otpuštanja 20 odsto zdravstvenih radnika koji iz nekog razloga ne žele da se vakcinišu.
Ipak, prema mišljenju profesorke prava Vesne Rakić Vodinelić, "nema ničeg u našem Ustavu što sprečava uvođenje obavezne vakcinacije za određene kategorije stanovništva".
Po zakonu, odluku o uvođenju obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika protiv COVID-19 trebalo bi da donese ministar.
Svaki peti građanin Srbije neće vakcinu protiv korone
A inicijativa da se zdravstveni radnici koji su odbili vakcinaciju protiv korona virusa prebace na administrativne poslove prvo je pokrenuta na jugu Srbije u Nišu. Direktor Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Nišu Zoran Perišić izjavio je to 18. avgusta.
"Procenat vakcinisanih radnika u UKC-u je veliki, ali svi oni koji nisu primili vakcinu više neće biti u direktnom kontaktu sa pacijentima", izjavio je Perišić za Južne vesti, dodajući da je oko 90 odsto lekara u toj ustanovi vakcinisano.
Nakon sastanka direktora bolnica sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom 23. avgusta, ova praksa bi trebalo da zaživi u celoj Srbiji.
Direktorka COVID-19 bolnice u beogradskom naselju Batajnica Tatjana Adžić Vukičević izjavila je da se ministar zdravlja složio da se napravi spisak svih lekara i medicinskog osoblja koji nisu primili vakcinu, a rade u COVID-19 i drugim bolnicama i da oni budu prebačeni na administrativne poslove.
Precizan podatak o broju nevakcinisanih medicinara nije objavljen.
Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je za RSE da se procenjuje da je vakcinisanih lekara u Srbiji oko 78 odsto, a medicinskih sestara oko 69 odsto.
Iz Ministarstva zdravlja Srbije nije odgovoreno na upit RSE da li je bilo prijava pacijenata koji su izrazili sumnju da su se korona virusom zarazili u zdravstvenoj ustanovi i da li je prijavljivano kršenje epidemioloških mera u bolnicama.
Na isti upit nije odgovoreno ni iz Ministarstva rada i socijalne zaštite koje je zaduženo za ustanove socijalne zaštite u Srbiji – gerontološke centre, domove za odrasle i decu.
A šta može da se desi ako pacijenta u bolnici zarazi nevakcinisani lekar?
"Pacijenti, ili njihova rodbina, imaju pravo da pokrenu postupak, kao što se to dešava u Sjedinjenim Državama ili Evropi. Doći ćemo u situaciju da neko od lekara bude tužen", rekao je Tiodorović.
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić je objasnila koje bi bile moguće poteškoće u slučaju sudskog postupka.
Prvo, treba dokazati da je pacijent zaražen korona virusom baš u određenoj zdravstvenoj ustanovi, zato što se određeni zdravstveni radnik nije pridržavao epidemioloških propisa koji su na snazi i da je usled toga došlo do zaraze:
"Ako dokažete da ste se zarazili baš u toj bolnici i zbog toga trpeli fizičke, psihičke bolove ili je nastupila smrt, pravo na naknadu štete teorijski postoji. Praktično ga je teško dokazivati", rekla je Rakić Vodinelić.
U trenutnoj situaciji u Srbiji, sve dok vakcinacija lekara protiv COVID-19 nije obavezna već preporučena, pravno je mišljenje da je "teško reći" da se lekar nije pridržavao epidemioloških propisa.
Prvi zahtev za odštetu u Hrvatskoj
U Hrvatskoj je podnet prvi zahtev za odštetu, odnosno nagodbu s bolnicom zbog smrti 84-godišnjakinje, za koju porodica smatra da se zarazila korona virusom u zdravstvenoj ustanovi.
Kako je pisao zagrebački Jutarnji list 20. avgusta, porodica je od Kliničko-bolničkog centra Zagreb tražila odštetu od 632 hiljade kuna (oko 84 hiljade evra) i plaćene advokatske troškove.
"Bolnica je odbila nagodbu jer nema dokaza da se žena zarazila u bolnici, a mi smo preduzeli sve mjere zaštite od korone koje su u tom trenutku bile moguće", rekao je direktor KBC-a Zagreb Ante Ćorušić, a preneo Jutarnji list.
Nakon toga je u Osijeku uprava Kliničko-bolničkog centra uputila dopis zaposlenima koji nisu vakcinisani. Upozorili su ih na potencijalne tužbe pacijenata ukoliko se zaraze korona virusom u bolnicama i mogućnost plaćanja odštete.
"U slučaju da bolnica mora isplatiti odštetu, taj iznos može potraživati od svog necijepljenog radnika koji je zarazio pacijenta, budući da mu je bolnica omogućila cijepljenje", stoji u dopisu kojeg je Jutarnji list preneo 24. avgusta.
Italija je bila prva evropska zemlja koja je uvela obaveznu vakcinu za medicinsko osoblje. Vakcinacija zaposlenih u zdravstvu obavezna je i u Francuskoj.
Evropski sud odbio tužbu francuskih vatrogasaca
Evropski sud za ljudska prava doneo je u avgustu prvu odluku koja je vezana za vakcinaciju protiv COVID-19.
Sud je odbio tužbu koju su podnela 672 pripadnika vatrogasne službe zbog obavezne vakcinacije protiv korona virusa u Francuskoj, saopšteno je 25. avgusta.
Zaposleni i volonteri u Francuskoj vatrogasnoj i hitnoj službi, među kojima su i oni angažovani u bolnicama, zatražili su od Evropskog suda za ljudska prava da ukine obaveznu vakcinaciju za njih.
Međutim, sud je obrazložio da zahtev koji su uputili francuski vatrogasci izlazi iz okvira postupanja suda. Sud je naveo da takve tužbe "odobrava samo u izuzetnim slučajevima, kada bi se podnosioci u suprotnom suočili sa stvarnim rizikom od nepovratne štete".
U Srbiji najavljuju pojačan nadzor
Pored vakcinacije, u suzbijanju pandemije veliku ulogu igra i poštovanje sanitarnih propisa. Iz Ministarstva zdravlja Srbije, u čijoj je nadležnosti republička sanitarna inspekcija zadužena da nadzire sprovođenje epidemioloških mera, nije odgovoreno na upit RSE – koliko je epidemioloških kontrola izvršeno u avgustu na teritoriji cele Srbije i koliko je kazni napisano.
Pomoćnik u ministarstvu zdravlja zadužen za inspekcijske poslove Goran Stamenković najavio je strožu kontrolu. Između ostalog, u javnom prevozu i ugostiteljskim objektima.
"Mislim da ćemo akcenat ponovo staviti i na tržne centre i velike markete, jer očigledno tu veliki broj zaposlenih nije poštovao svoje obaveze, ne samo građani i korona redari", rekao je Stamenković 31. avgusta za RTS.
Dodao je i da je tokom jula i avgusta napisano oko 300 prekršajnih naloga.
Za građane koji se ne pridržavaju mera lične zaštite, kao što je nošenje maski, propisana je kazna od 5.000 dinara (oko 40 evra).
Kazne za preduzetnike koji krše mere su 150.000 dinara (oko 1.280 evra), a za pravna lica 300.000 (oko 2.500 evra) – na primer, ako ne poštuju ograničenja radnog vremena i broja ljudi koji smeju da borave u objektima, ili ako zaposleni ne koriste zaštitnu opremu i ne dezinfikuju objekte na propisan način.
Kako prijaviti kršenje mera?
Građani Srbije kršenje mera mogu da prijave odeljenjima inspekcija i komunalne milicije u svojim gradovima i opštinama i republičkoj inspekciji – telefonom, mejlom ili direktno.
Prijavljivanje je građanima olakšano kada je uveden jedinstveni Kontakt centar za celu Srbiju – telefonski broj 011/6350-322, ili putem sajta inspektor.gov.rs.
Kontakt centar funkcioniše tako što se predstavke građana koje pristižu iz cele zemlje upućuju onoj inspekciji koja je za njih nadležna.
U Kontakt centru je tokom avgusta 2021. zaprimljeno ukupno 27 prijava, podaci su koje je Radiju Slobodna Evropa dostavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Kako su naveli, građani najviše prijavljuju nenošenje maski, nepoštovanje distance i nekorišćenje dezinfekcionih sredstava.
"Prema podacima kojim raspolažemo, mere se najčešće krše u trgovinskim objektima, zatim slede ugostiteljski objekti, frizerski saloni, javni prevoz itd. Kada su u pitanju gradovi, prijave stižu iz čitave Srbije, a najviše iz Beograda i Novog Sada, ali i iz Priboja, Ćićevca, Čajetine, Uba, Inđije, i drugih mesta", naveli su u Ministarstvu.
Prijave su stizale i za kršenje mera u državnim ustanovama. Od osnivanja Kontakt centra, u oktobru 2020. godine, pristigle su tri prijave za kršenje mera u školama, a kako se navodi u odgovoru, prosvetna inspekcija je sprovela nadzor i nije utvrdila nepravilnosti.
U centru ne raspolažu informacijama koje se odnose na kršenje epidemioloških mera u bolnicama u Srbiji.
Facebook Forum