Sve je preskupo, odgovara Violeta Grčak iz Kragujevca u centralnoj Srbiji na pitanje kako se nosi sa inflacijom, koja je u junu dostigla 11, 9 odsto.

Ona sa mužem i troje odrasle dece živi u prigradskom naselju Grošnica, gde ima malu baštu i voćnjak. Muž joj je penzioner, ona je nezaposlena, a dva sina i ćerka su zaposleni.

Za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je poskupljenja i povremene nestašice pojedinih prehrambenih proizvoda shvatila kao neku vrstu upozorenja da je prošlo vreme jeftine hrane.

"Jako teško izlazim na kraj sa poskupljenjima, jako teško. Sve je preskupo. Koliko god da imamo para, a u današnje vreme ih i nemamo mnogo, sve potrošimo", kaže ona.

Prema zvaničnoj statistici, potrošačke cene u junu ove godine u odnosu na jun 2021. godine povećane su u proseku za 11,9 odsto.

Samo je hrana u tom periodu poskupela za 19,3 odsto.

Vlasti u Srbiji ograničile su maksimalnu cenu pojedinih namirnica. Tako je 14. jula Vlada Srbije dopunila odluku o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica i to u delu koji se odnosi na cene svinjskog mesa, kao i na ograničenje marže pri prodaji pilećeg mesa.

U isto vreme, gas je u Srbiji od 1. avgusta skuplji za devet odsto, dok će struja, prema zvaničnim najavama i kada se uračuna porez, poskupeti za 8,3 odsto od 1. septembra.

Violeta Grčak kaže da je sa porodicom odlučila da podigne svoj voćnjak i sopstvenu baštu.

"Deo velikog placa pretvorili smo u baštu, a u njivi pored kuće zasadili šljive i drugo voće", kaže Grčak.

Ona dodaje da sada imaju svoje voće i povrće, a na pijaci kupuju samo ono što ne proizvode sami. I pored toga, ova porodica i dalje dosta novca izdvaja za hranu.

"Cene u marketima su već probile plafon. Danas sam bila u prodavnici i kupila sam dva litra maslinovog ulja koje je bilo na sniženju, kilogram viršli i nekoliko kesica kvasca u prahu. To je koštalo skoro 4.000 dinara (oko 34 evra). Sve je užasno poskupelo", kaže Grčak.

Sagovornica RSE prati cene i kad god je u prilici, kupuje na akcijama i rasprodajama, ali kaže da je i to sve teže jer su količine robe koja je na popustu ograničene i brzo se razgrabe. Zbog skupoće su redukovali i porodični meni.

"Nekih omiljenih jela smo se već odrekli. Za kilogram kvalitetnije morske ribe treba izdvojiti više od 1.000 dinara (oko 8,5 evra). Orada, brancin ili zubatac su postale preskupe za naš budžet, kao i morski plodovi. Sada kupujemo oslića i to retko", kaže Grčak.

Ona strahuje da bi, ako cene nastave ovako da rastu, još neka jela postala pravi luksuz.

"Kilogram junetine već košta više od 1.100 dinara (oko 9 evra), brzo rastu i cene svinjskog mesa, i ako ovaj cenovni cunami potraje, svi su izgledi da ćemo morati da pređemo na piletinu", kaže Violeta Grčak.

Njena sugrađanka, Roza Stevanović, kaže da kupuje znatno manje nego ranije.

"Nažalost, moja penzija je mala i ne može da zadovolji osnovne potrebe, jer kad platim račune za struju i grejanje i kupim lekove, ne ostaje mnogo za hranu", kaže za RSE Roza Stevanović.

Ona živi sama i ne troši mnogo na ishranu koja je, kako kaže, bazirana na povrću i voću, koje kupuje na pijaci u svom naselju.

"Na pijaci se za nekoliko stotina dinara još uvek mogu nabaviti namirnice za pristojan ručak, naravno bez mesa. Kupim malo blitve, šargarepe, tikvica i krompira, malo paprike, paradajza i krastavaca, nekoliko jaja i to je dovoljno za ukusan i zdrav obrok – čorbu, sataraš, pohovane tikvice, pečeni krompir".

Povrće za pripremu takvog obroka za pet osoba, kada joj u goste dolaze deca, prema aktuelnim cenama povrća, košta 300 do 400 (oko 3 evra) dinara, odnosno duplo manje od kilograma krmenadli koje kupuje za tu priliku.

Prema njenim rečima, za razliku od pijace na kojoj se cene menjaju uglavnom sezonski, u prodavnicama je to svakodnevna pojava.

"I ranije je bilo poskupljenja, ali se ne sećam da su bila ovolika i ovako česta. To na zelenoj pijaci i nije tako drastično kao u prodavnicama, u kojima vas svako jutro bombarduju novim poskupljenjima".

"Vidim na TV da cene hrane rastu u celom svetu, ali ne znam zbog čega je u Srbiji ovakav pritisak na potrošače. Pa Srbija bar hrane ima dovoljno i niko ne bi smeo da bude gladan, a gladnih je sve više", kaže Stevanović.

Centralne banke u SAD-u, Evropi, Kanadi i delovima Azije ubrzano podižu kamatne stope pokušavajući da obuzdaju brzi rast cena roba i usluga. Tako bi globalna ekonomija mogla ući u fazu skupljih kredita i mogućeg naglog pada ekonomske aktivnosti, a pojedine zemlje i u recesiju, pišu svjetski mediji.

Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatne stope po prvi put u 11 godina dok pokušava da kontroliše rastuću inflaciju u evrozoni. ECB je povećala svoju ključnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena i planira dalje povećanje ove godine.

Potrošačke cene porasle su za rekordnih 8,6 posto u 12 meseci do juna, jer su troškovi hrane, goriva i energije porasli.

Kragujevačka pijaca u naselju "Aerodrom", izgrađena 2008. godine, je savremeni zatvoreni pijačni objekat površine 3.450 kvadratnih metara, sa 100 pijačnih tezgi, 37 lokala i odvojenim mlečnim paviljonom sa rashladnim vitrinama za sir, kajmak i ostale mlečne proizvode.

Sve tezge su izdate u zakup i pune su različitog voća i povrća, jaja, lubenica i drugih poljoprivrednih proizvoda, ali je utisak da je u njoj više prodavaca nego kupaca. Neki od prodavaca kažu da je to najbolji barometar kupovne moći građana, koja je sve slabija.

Kragujevčanka Milka Jakovetić kaže za RSE da se trudi da se ne obazire na inflaciju, kako se ne bi nervirala "zbog nečeg na šta ne može da utiče".

"Pravo da vam kažem, ja o tome i ne razmišljam previše. Kupujem manje nego ranije, jer je hrana veoma skupa i bila bi šteta da pretekne i da se baca. Moja penzija nije velika, ali ako se troši racionalno može da se pregura ceo mesec. Bar za sada. Videćemo kako će biti na jesen i zimus", kaže Jakovetić.

Pod pojmom "racionalno trošenje penzije" podrazumeva prioritetnu kupovinu artikala koji su na akciji.

"U blizini moga stana, pored pijace, nalaze se velike samousluge dva strana trgovinska lanca i jednog domaćeg, tako da redovno uzimam njihove kataloge pratim rasprodaje i tada kupujem. Recimo, deterdžent stalno kupujem kada je na akciji i tada može da se ostvari baš dobra ušteda. Slično je i sa tabletama za sudo-mašinu", kaže Jakovetić.

Ona dodaje da su pijace, i pored toga što je i na njima sve poskupelo, i dalje jeftinije od supermarketa.

Prema poslednje dostupnim podacima, prosečna penzija u Srbiji u maju 2022. godine iznosila je oko 264 evra.

Da li pomogli građanima da se izbore sa rastućim cenama, vlasti u Srbiji u nekoliko navrata delile su novčanu pomoć sa određene kategorije stanovništva, među njima i penzionerima.

"Sa inflacijom se nosim kao i svi pošteni građani, osećam je, ali je ne priznajem. Ipak za svaki slučaj smanjujem potrošnju, odnosno kupujem manje količine nego pre pandemije i ove krize izazvane ratom u Ukrajini", kaže za RSE privatnik Zoran Radović.

Radović, koji se bavi privatnim poslom, takođe primećuje da su poskupljenja "postala normalna pojava" i da građane posebno pogađa rast cena hrane. On se nada da će država intervenisati puštanjem robe iz rezervi ili ograničenjem cena pojedinih proizvoda.

"Naravno da građanima svako poskupljenje predstavlja dodatno opterećenje za kućni budžet i veliko je pitanje da li su sva ta poskupljenja opravdana, ali mislim da ovo što se sada dešava nije smak sveta", kaže Radović.

On smatra da su poskupljenja hrane najmanja i najređa na pijacama i to najviše zaslugom proizvođača koji, kako kaže, i u ovoj krizi uspevaju da obezbede dovoljne količine hrane.

"Cene na pijaci su još uvek koliko-toliko prihvatljive i imam utisak da su se proizvođači svesno uzdržali od većih poskupljenja, kako bi prodali ono što su proizveli", kaže Radović.

Aca Nedeljković iz Jovanovca kod Kragujevca, koji godinama prodaje povrće iz svoje bašte na pijaci u naselju "Aerodrom", kaže za Radio Slobodna Evropa da je prodaja povrća znatno slabija nego prethodnih godina, jer kupci imaju sve manje novca.

"Kupci su znatno smanjili kupovinu. Ima ljudi koji kupuju na komad, jedan paradajz, jednu glavicu crnog luka, dve šargarepe, tri paprike... To zaista nikada ranije nije bilo", kaže Nedeljković.

On priznaje da je povrće ove godine skuplje nego ranijih godina, ali kaže da proizvođači nisu krivi za to.

"Poskupljenje naših proizvoda prouzrokovano je skupim gorivom i mineralnim đubrivom. Da smo u cenu naših poizvoda ukalkulisali sve troškove, kupcima bi i paradajz bio ljut", kaže Nedeljković.

Dodaje da su morali da se prilagođavaju kupovnoj moći građana, kako bi mogli da prodaju ono što su proizveli.

"Kupci se žale da im je i ovako sve preskupo, a mi sa ovim cenama jedva pokrivamo svoje troškove", objašnjava Nedeljković.

Ekonomska kriza dovela je i do političkih nemira u pojedinim delovima sveta. Tako je u julu u Šri Lanki proglašeno vanredno stanje u nastojanju da se uguše socijalni nemiri nastali usled ekonomske krize.

Ulični protesti protiv ekonomske krize na Šri Lanki tinjali su mesecima, da bi u julu stotine hiljada ljudi preuzele vladine zgrade u Colombu. Demonstranti su optužili vlasti za neverovatnu inflaciju, nestašicu osnovnih dobara i korupciju.

I Kina je u julu izvestila o svom najgorem ekonomskom učinku u poslednje dve godine što je dodatno povećalo brige zbog mogućnosti globalne recesije, napisao je Vašington post.

Od aprila do juna ove godine rast je usporio na 0,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije, saopštio je kineski Nacionalni biro za statistiku. Bio je to, ističe list, najgori kvartalni izveštaj o BDP-u od početka 2020, kada je Kina prijavila pad od 6,8 odsto nakon što je počela da se bori s pandemijom COVID-19.

Inflacija u Britaniji je dostigla 40-godišnji maksimum od 9,1 posto, a Banka Engleske predviđa da će premašiti 11 posto u oktobru kada se povećaju regulirane tarife energije za domaćinstva.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva upozorila je sredinom jula da se svetske ekonomske prognoze se "pogoršavaju". Ona je, kao glavne razloge, navela rat u Ukrajini i inflaciju koju je izazvao, preteći široko rasprostranjenom glađu i siromaštvom.

"Biće to teška 2022. – a možda i još teža 2023, sa povećanim rizikom od recesije," napisala je ona.

Direktorka MMF-a rekla je da je inflacija viša od očekivane i da se proširila dalje od cena hrane i energenata. Među glavnim razlozima za zabrinutost MMF je takođe naveo prehrambenu nesigurnost koja se "rapidno pogoršava", a najviše utiče na najsiromašnije stanovništvo.