Srbija čeka platformu za Kosovo, a platforma Hillary Clinton

Tajna buduće srpske platforme za Kosovo! Ako je suditi po nespremnosti vodećih ljudi u Srbiji, koji su se okupili na sastanku kod predsednika Tomislava Nikolića, da govore o onome što je tom prilikom precizirano – sadržina tog dokumenta još jedno vreme će tajna i ostati.

Pre nego što bude upućen na (kako se očekuje) javnu raspravu, pa i u skupštinsku proceduru, otvaraju se spekulacije u kojoj meri će vladajući savez koalicija oko Vučićevih naprednjaka, Dačićevih socijalista i Dinkićevog URS-a, ostati pri starim koncepcijama, insistirati na podeli Kosova, ili će se upustiti u rasprave o određivanju autonomije za takozvani “sever”.

Uz objašnjenje da je “još rano za priču o tome”, i šef pregovaračkog tima za tehnički dijalog sa Prištinom Dejan Pavićević dočekuje pitanje vezano za tekuće razgovore o platformi za Kosovo. U izjavi za naš Radio on pojašnjava:

“Tehnički dijalog će se svakako nastaviti. Makar u oblasti implementacije svega što je do sada postignuto. Ja se iskreno nadam da će usvajanje Platforme pospeštiti tehnički dijalog i očekujem da će biti tako. Zato što jednostavno neke stvari koje bi možda bilo malo teže rešiti, mogu biti prenete na politički nivo i na taj način da se mnogo lakše razreše.”

Drugim rečima, sve i da buduća platforma od motora postane kočnica dijaloga, on će biti nastavljen makar kako bi se realizovalo ono što je prethodna, administracija Borisa Tadića, dogovorila.

No, sastanku u kabinetu predsednika Nikolića, Pavićević nije prisustvovao. Shodno nastojanju da se dijalog prebaci sa operativaca na političare tu su bili: premijer Ivica Dačić, vicepremijeri Aleksandar Vučić i Suzana Grubješić, šef diplomatije Ivan Mrkić i šef kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.

Kako je otkrio Vučić, papir su svi videli. A ono što je na njemu bilo ispisano verzija je koja će se dalje formulisati na osnovu predloga koji će partije u vlasti proslediti do sledeće nedelje.

“Radi se o mnog konkretnijem nacrtu nego što je ikada do sada bio slučaj”, naglasio je Vučić.

Ovo “ikada do sada” moglo bi se odnositi na svih najmenje pet dokumenata koji su prolazili kroz Parlament i kojima je određivan pravac srpske politike. Poslednja Rezolucija (iz septembra 2010. godine) bila je plod kompromisa između Beograda i Brisela.

U ovom trenutku Beograd dokument priprema sam, pa sradnica Centra za evroatlanske studije Jelena Milić podvlači:

“Ono od čega imam strah jeste da će državni vrh izaći i javnosti reći samo deo onoga što će ostati tajna i da će taj deo zapravo biti novo uslovljavanje o tome kako pregovori treba da izgledaju.”

Da bi ta vrsta rizika mogla biti isključena barem se čini verovatnim posle briselskog susreta Dačića sa Hašimom Tačijem, a u trenutku iščekivanja mogućeg prvog susreta Nikolića sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom (što bi se moglo dogoditi sledeće nedelje na regionalnom skupu u Budvi).

Šteta po poziciju Srba na Kosovu?

Takođe je vrlo je verovatno da će tekst Platforme najpre biti predstavljen američkoj državnoj sekretarki Hilari Klinton, koja u utorak dolazi u Beograd. Dnevnik “Blic”, pozivajući se na svoje izvore, prenosi da će tek nakon njenog susreta sa Nikolićem i Tadićem dokument biti preciziran.

Uključenost međunarodnih autoriteta mogla bi uticati na umanjenje straha od mogućnosti da bi tajnovitost koja prati pripremu nove platforme mogla označiti štetu po poziciju Srba na Kosovu, što će se po oceni tamošnjeg lidera kosovskog Srpskog pokreta obnove Kosova Ranđela Nojkića dogoditi ukoliko se pokaže da dokument formalizuje različiti tretman Srba koncentrisanih u enklavama, od onih u opštinama Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i severna Mitrovica.

“Ideja o podeli je verovatno izumrla. I takva ideja zaista nema prođu ni kod međunarodne zajednice. Međutim, pokušava se pronalaženje rešenja da Srbi severno od Ibra imaju privilegovan odnos. Ako se tako nešto bude rešilo onda će oni Srbi koji žive južno od Ibra biti kolateralna šteta. Slažem se da, s obzirom na celu situaciju, Srbi sa severa treba da imaju neku vrstu autonomije. Međutim, sigurno je da ni Beograd neće doneti rešenje koje bi podrazumevalo da sever funkcioniše van institucija Prištine. Ako u takvoj situaciji Srbi ne mogu zajedno da brane svoje interese, već se posebni mehanizmi koriste za jedne, a posebni za druge, onda je sasvim logično da će ti mehanizmi i te kako naneti štetu Srbima južno od Ibra”, kaže Nojkić.

Može li zaista status srpske zajednice na Kosovu trpeti u slučaju da se Beograd odluči za mutnu, nejasnu, politiku. Jelena Milić upozorava:

“Javnost Srbije treba da zna da mi nemamo mnogo prostora za marifetluke i izmišljanje novih formi pregovora i novih tema u tim pregovorima. Mi to naravno možemo da uradimo, ali onda možeo ozbiljno da rizikujemo evropske integracije Srbije. Ako budemo rizikovali evropske integracije mislim da ćemo provocirati dobru volju međunarodne zapadne zajednice da se pitanje srpske zajednice na Kosovu reši na što bolji način. Pa i pitanje statusa severa u okviru teritorijalnog integriteta Kosova. Dakle, mislim da je jako bitno da javnost shvati da Platforma mora da poštuje okvir koji je postavila Evropska unija za pregovore, a ne da sada mi izlazimo sa nekim svojim uslovima i priznajem da sam skeptična da li će to tako biti.”

Da li će se “jug” dodatno udaljiti od “severa” dobrim delom zavisi i od zalaganja premijera Ivice Dačića za podelu Kosova. Ona su dobro poznata javnosti, te ih ni sada ne bi trebalo isključiti.

Ipak, profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber za Radio Slobodna Evropa konstatuje da je pre za očekivati da će no sto biti stavljeni predlozi za autonomijom “severa”, u granicama države Kosovo.

“Pitanje je da li je Dačić spreman da se spusti na nešto manje od podele. Ja očekujem da će međunarodni signali u tom pogledu biti sasvim jasni, da je podela neprihvatljiva kao rešenje. Ali isto tako mislim da će biti signala da se o svim ostalim stvarima može dogovoriti. Dakle, neke paralelne institucije da mogu da se pretvore u legalne, kao na primer obrazovanje i školstvo, ali ne MUP. Znači teško je za Kosovo da prihvati prisustvo srpske policije ili takve vrste institucija na teritoriji Kosova. Za sve ostale institucije mislim da ima dosta prostora da ih kosovska strana legalizuje”, kaže Biber.

Prisustvo srpskih policajaca na Kosovu ni do sada nije bilo u duhu dogovora postignutih u Kumanovu, verifikovanih u Ujedinjenim nacijama, mada srpska strana tako nešto nikada nije ni potvrdila.

Ako bi sada došlo do legalizacije dela srpskih institucija (ne svih) to ne bi srpske lidere, podvlači Biber, dovelo u poziciju onih koji su popustili ili su se (od čega je strah posebno izražen) predali:

“Naravno to se ne mora nazivati konačnim dogovorom ili dogovorom za sva vremena. Dačić to može da proda kao neku vrstu privremenog dogovora. Ali mislim da takav pravac kao mogućnost postoji. I vidim da je to za obadve strane realno.”