U Manježu kuma Prajda Olivera Kovačević
Nakon otvaranja kapija u Manjež je stigla i kuma ovogodišnjeg Prajda, novinarka Olivera Kovačević.
"Ako kao društvo niste u stanju da zaštitite one koji su u lošijem položaju od vas, nevolja će zakucati i na vaša vrata", rekla je ona u intervjuu za RSE:
Razgovor sa Oliverom Kovačević pročitajte OVDE
Zahtevi Prajda godinama isti
Zahtevi LGBTI+ zajednice su godinama nepromenjeni jer nijedan nije ispunjen.
Prva dva odnose se na usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu.
Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama izrađen je pre više godina, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da "dok je on na toj funkciji, neće biti usvojen".
"Od tada mi više nismo čuli nijednu jedinu reč o usvajanju tog zakona i tu je priča o stala. Što se tiče Zakona o rodnom identitetu, postoje neki predlozi, ali zvaničan nacrt tog Zakona ne postoji i njegovo usvajanje je još manje izvesno. A ljudima prolaze životi i ne mogu da pravno regulišu te svoje živote", kaže za Radio Slobodna Evropa Matija Stefanović iz Beograd Prajda.
Učesnici nose obeležja LGBT+ zajednice
U Manježu je, pred početak šetnje, više stotina učesnika i učesnica, i iz Srbije i iz inostranstva.
Nose LGBT+ zastave, transparente i druga obeležja zajednice.
Bez javne podrške studenata u blokadi
Prajd je ove godine protest i "solidarno stoji uz studente i građane", koji deset meseci na ulicama traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.
Sudenti u blokadi nisu javno uputili podršku Prajdu.
"Možda smatraju da bi povezivanje njihovih studentskih protesta sa Prajdom skrenulo fokus sa primarnih zahteva koji se odnose na borbu protiv sistema i korupcije. Postoji verovatno i strah od reakcija javnosti, s obzirom na veliki stepen homofobije i transfobije", kaže za RSE Matea Stefanović iz organizacije Talas.
On je redovan učesnik antivladinih protesta.
"Ono što sistem radi studentima mesecima, LGBT zajednici radi već godinama. Ali uprkos svemu tome, mnoge LGBT osobe, pa i ja, smo na ulicama".
Matea kaže i da na ovim protestima ne može da bude svoj.
"Nemamo slobodu da nosimo svoja obeležja ili da otvoreno govorimo o našem identitetu. Meni je to vrlo nepravedno, ako se već borimo za neku pravdu. I to mi pokazuje da i unutar tih studenskih pokreta postoji nedostatak prostora i razumevanja za potpuni izraz solidarnosti i inkluzivnosti. To su vrednosti za koje ne bi trebalo selektivno da se zalažemo".