"Prokuvaš kada treba da pređeš neku distancu na Novom Beogradu. Tu nema toliko zelenila, više je betona".

Ovako Beograđanka Marija opisuje svoj put do posla.

Ona radi na Novom Beogradu, a živi u opštini Vračar u glavnom gradu Srbije.

Ove dve opštine se nalaze na vrhovima "toplotnog ostrva" u prestonici, gde je temperatura nekoliko stepeni viša u odnosu na rubne delove grada.

Kako bi izbegla vrućinu i stalni boravak pod klima uređajem, Marija sa svojom ćerkom svakodnevno odlazi u obližnji park.

"Mi se trudimo da svaki deo slobodnog vremena provedemo u parku, pa se iskreno slabo šetamo po gradu kad je prevruće. Odemo u park i tu nađemo mira i malo bude prijatnije", kaže Marija.

U Beogradu zastupljen fenomen 'toplotno ostrvo'

Zbog velike razlike u temperaturama u centralnim gradskim jezgrima i neposrednom okruženju u kom ima više zelenila, nastaje fenomen toplotno ostrvo.

Ovaj fenomen se meri u broju tropskih noći, tokom kojih se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni. Broj ovako toplih noći je znatno veći u urbanim sredinama u odnosu na periferiju.

Istraživanje profesora Fizičkog fakulteta Vladimira Đurđevića i docenta Arhitektonskog fakulteta Ivana Simića pokazuje da je veliki deo Beograda zahvaćen ovim fenomenom.

"Najveći uzročnik toplotnog ostrva je intenzivna izgradnja i upotreba veštačkih građevinskih materijala, kao što je beton, asfalt, staklo, lim. Takođe, gusta izgradnja automatski povlači i manje zelenila, koje je jako važno", objašnjava Ivan Simić.

Vrhovi toplotnog ostrva su izrazitiji u delovima Beograda u kojima je broj tropskih noći veći od 50 godišnje.

"Pošto su podaci uzimani od 2008. do 2017. godine, možemo da kažemo da je u poslednjih sedam godina taj efekat toplotnog ostrva sigurno postao još izraženiji", ističe Simić.

Proteklih godina došlo je do porasta letnjih temperatura pa je, kako Simić objašnjava, broj tropskih noći zapravo još veći.

U Srbiji je tokom jula bio na snazi crveni meteoalarm, a temperature su prelazile 40 stepeni.

Simić naglašava da samo delovi Beograda koji su pokriveni šumama ili većim parkovima mogu da filtriraju i ohlade vazduh i okolna naselja.

"Međutim, to je nedovoljno. Treba da se radi dosta na proširenju zelenih koridora, na povezivanju tih šuma i na stvaranju novih šuma i na povećavanju kvaliteta postojećih", kaže on.

Značaj zelenila za smanjenje razlike u temperaturama ističe i osnivačica kolektiva Ministarstvo prostora Iva Čukić.

Ona kaže da ta razlika u ulicama sa drvoredima i onih bez njih, u istom delu Beograda, ide i do 10 stepeni.

Čukić smatra da do ovoga dolazi isključivo zbog prekomerne izgradnje, a kao najslikovitiji primer izdvaja novoizgrađeno naselje Beograd na vodi.

Kaže da je izgradnjom nebodera blokirano strujanje vazduha sa reke Sava ka gornjem delu grada.

"Mi smo kao grad imali sreće da smo na dve reke koje su služile kao neki klima uređaj za grad. Sad se temperatura u gornjem delu grada povećala, zato što se izgradio zid na savskom priobalju, a dodatnim širenjem Beograda na vodi može samo da se povećava dalje", ističe Čukić.

Najugorženiji stari i hronični bolesnici

Zbog visokih temperatura u stanovima mnogi Beograđani žalili su da ne mogu da spavaju.

"Organizam jednostavno ne može da se obnovi, zato što ne spava i to se gomila. Ljudi koji imaju problema sa zdravljem to veoma brze osete. Ako se spoji nedelju dana tropskih noći, počinju problemi sa zdravljem", kaže Ivan Simić.

Dodaje da je druga posledica toplotnog ostrva povećanje zagađenja vazduha, koji ostaje na teritoriji grada.

"Ta razlika između dnevne i noćne temperature u gradu nije toliko velika, i onda se ne prave te temperaturne razlike i nema strujanja vazduha. Intenzivna izgradnja prekida neke vazdušne koridore gde bi bio vetar i to onda ometa rashlađivanje", objašnjava Simić.

Stručnjaci: Povećati procenat zelenila u novogradnji

Grad Beograd usvojio je 2019. Plan generalne regulacije sistema zelenih površina, koji je pokazao da je tada glavni grad Srbije raspolagao sa 12 odsto zelenih površina, a cilj je bio udvostručiti ovaj procenat.

"U tih 12 procenata, to je desetak procenata po šumama na obodu grada, a svega 2,8 su u stvari zelene površine u samom centru grada, što je izuzetno nizak procenat zelenila", kaže Iva Čukić iz Ministarstva prostora.

Ona ocenjuje da je plan analitički dobro urađen sa vrlo jasnim merama, preporukama i parametrima za izgradnju u kontekstu održavanja zelene infrastrukture i zelenih površina.

"Međutim, kad je usvajan, njemu je u skupštini grada amandmanom promenjena karakteristika i on je postao opcioni umesto obavezujući. Tako je prepušten slobodnoj volji investitora da sami odlučuju da li će poštovati mere iz tog plana ili ne", objašnjava Čukić.

Dodaje da je potom 2022. godine predstavljen koncept generalnog urbanističkog plana, krovnog dokumenta za Beograd, u kome stoji da se procenat zelenih površina u međuvremenu smanjio sa 12 na devet odsto.

Ministarstvo prostora je pokrenulo peticiju "Bolji gradovi, zdraviji ljudi" zahtevajući od vlasti da Plan generalne regulacije sistema zelenih površina postane obavezujući za investitore, kako bi se povećao procenat zelenila u gradu.

"Cilj je da ne bude više situacija gde investitor odlučuje koliko će da povećava građevinske parametre nauštrb zelenila, već da moraju da se poštuju parametri ključni da se postigne jedna vrsta ekološkog procenta na parceli, pa samim tim i u naselju", objašnjava Čukić.

Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanja RSE o kritikama stručnjaka i aktivista, kao i zahtevima za povećanje zelenih površina u Beogradu.

Kao primer dobre prakse u Evropi, Čukić izdvaja Beč, čiju skoro polovinu površine zauzima zelenilo.

Na dobrom putu je i Barselona, koja planira da uz pomoć više zelenila smanji zagađenje vazduha.

S druge strane, kaže da se na teritoriji Beograda vrlo često zelene površine tretiraju kao "neizgrađeno građevinsko zemljište", što znači da se gradnja na tom zemljištu planira u narednim godinama.

"U nekim situacijama plan zauzima čak 96 odsto zelenih površina koje se planiraju za izgradnju", kaže Čukić.

Kako bi onemogućili smanjenje zelenila, u raznim delovima Beograda građani organizovano brane drveće, kako investitori ili gradska preduzeća ne bi uspeli da ih iseku.

*Ovaj tekst je ažuriran 1. avgusta dopunom odgovora grada Beograda.

Saradnja na tekstu: Miljana Miletić