Šesnaest minuta tišine na blokiranoj raskrsnici kod zgrade Vlade Srbije, za šesnaestoro poginulih u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

"Da se ne zaboravi kako je sve počelo", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ksenija Aksentijević, profesorka Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu i članica Pobunjenog Univerziteta, inicijative koju je pokrenula akademska zajednica.

Ona je sedamnaest dana sa kolegama i koleginicama iz inicijative na raskrsnici kod zgrade Vlade Srbije, akciji na koju su se odlučili kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve.

"Ja ovo radim zato što to moram. Ne mogu da budem nezainteresovana, moram da budem aktivna, jer ništa drugo nije opcija, jer neće niko to da uradi", opisuje za RSE Aksentijević proteklih sedamnaest dana.

U nastavi i nauci je, kako kaže, 20 godina.

"Oduvek sam znala da ću da budem veterinar i da ću vrlo verovatno biti i naučnik u tom prostoru i nikada ne bih menjala to ni za šta na svetu", dodaje.

Nakon sedamnaest dana blokade, "Pobunjeni Univerzitet" doneo je odluku da obustavi blokadu kod zgrade Vlade. U saopštenju na Instagramu naveli su da nastavljaju borbu "drugim sredstvima" i "na drugim mestima" jer, kako su naveli, "institucije ponovo nisu uradile svoj posao".

Dokle se stiglo sa ispunjavanjem zahteva?

Tri su ključna zahteva sa kojim je "Pobunjeni Univerzitet" izašao pred Vladu – rasformiranje Radne grupe za izradu nacrta Zakona o visokom obrazovanju i javna rasprava o tom zakonu, usvajanje budžetskih kvota za upis nove generacije studenata i ukidanje izmena Uredbe o standardima rada univerziteta, na osnovu kojih im je, umesto dosadašnjih 20 radnih sati nedeljno za nauku smanjeno na pet.

Po osnovu tih izmena, zaposlenima na fakultetima na kojima se ne odvija nastava, značajno su umanjene zarade.

Pregovori premijera Đura Macuta i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića traju više od mesec dana.

"Mi se u toj komunikaciji Vlade i Univerziteta stalno nalazimo u situaciji da nas neko uslovljava za nešto što nama po zakonu pripada", ocenjuje Aksentijević.

Za sada, Vlada na sednici 11. juna rasformirala je Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o visokom obrazovanju.

"Specifično je to što se prvi zahtev, odnosno rasformiranje Radne grupe, desio baš prvog dana kada smo izašli na raskrsnicu, iako moram da kažem da se nama iz Vlade nije obratio, iako smo mi zvanično podneli svoje zahteve", kaže Aksentijević za RSE.

Oko kvota za upis nove generacije studenata postoji samo usmeni dogovor, bez potpisa i pečata na zvaničnom dokumentu.

"Ostaćemo na onome što je dogovoreno ranije i kakav je bio plan prošle godine. Neće biti dva upisna roka, već jedan, jedinstveni. O načinu realizacije upisa ćemo razgovarati u odnosu na dinamiku realizacije nastave", izjavio je premijer Đuro Macut za Radio-televiziju Srbije (RTS) 13. juna.

Šta je suštinski zahtev 'Pobunjenog Univerziteta'?

Zahtev koji se tiče standarda rada na univerzitetima i posredno, zarade nastavno-naučnog osoblja, na čekanju je.

Za profesorku Fakulteta veterinarske medicine Kseniju Aksentijević, taj zahtev je "suštinski".

"Svako od nas je akreditovan da 20 sati nedeljno drži nastavu i da se 20 sati nedeljno bavi naukom. Ako taj odnos poremetite, nama po akreditaciji mogu da propadnu doktorske studije, jer vi ne možete da izvedete doktoranta sa jednim satom dnevno bavljenja naukom, ni vaše ni njegove", kaže ona.

Uredbom je deo radnog angažmana profesora na fakultetima predviđen za nauku smanjen na pet sati nedeljno, a deo predviđen za nastavu uvećan na 35 sati.

Na taj način, Aksentijević smatra da je država ugrozila naučno-istraživački rad, koji se najvećim delom odvija pri univerzitetima.

"Naše napredovanje je zasnovano ogromnim procentom, više od 80 odsto, na našim naučnim rezultatima. To je ono što nam omogućava da pređemo iz asistenta u docenta, iz docenta u vanrednog, iz vanrednog u redovnog prosfora", pojašnjava Aksentijević.

Nekoliko metara dalje od mesta na kojem smo razgovarali sa Aksentijević, za drugim štandom je Lidija Radulović sa Filozofskog fakulteta.

Za RSE kaže da postoji izvesna doza optimizma, ali i da za ispunjenje zahteva koji se tiče kvota za upis naredne generacije studenata i dalje nedostaje zvanična odluka.

"Te kvote je trebalo da budu odavno određene, odnosno prihvaćene od strane Vlade, zato što je to jako važno za novu generaciju srednjoškolaca. Da li je uopšte bilo potrebe za tim da se stavljaju u taj položaj mladi ljudi, srednjoškolci i njihovi roditelji u strahu da li će uopšte biti i kada će biti", pita Radulović.

Kaže da su fakulteti bili spremni, da je odluka o kvotama doneta ranije, da prijemne ispite organizuju u redovnim rokovima.

Uprkos odluci "Pobunjenog Univerziteta" da od 26. juna obustavi blokadu raskrsnice kod Vlade, Radulović kaže da se "borba za ispunjenje zahteva nastavlja".

"Mi smo svesni da je ovo jedan dug proces i da treba ostati u tome istrajan, ali iskreno rečeno ne da nemamo više nade da će se nešto promeniti, mora da se promeni, ali nemamo nade da će se to desiti što pre", kaže ona.

Kakav je odgovor vlasti?

Dok se premijer Macut u izjavama ograničavao na tok pregovora sa rektorom Univerziteta u Beogradu, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je u izjavama za provladine medije profesore optuživao da zloupotrebljavaju univerzitete.

"Hoće da koriste univerzitete kao platforme za političko delovanje i za širu mobilizaciju i pravljenje haosa po Beogradu“, rekao je Stanković za TV Pink 3. juna.

Otpočinjanje sa nastavom na fakultetima nazvao je u istom gostovanju "čamcem za spasavanje", uz ocenu da će "oni fakulteti koji ne uđu u taj čamac polako i sigurno sebe izbrisati sa akademske mape".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić članovima "Pobunjenog Univerziteta" koji protestuju pred zgradom Vlade poručio je "da njihov posao nije da sprovode radikalizacije i spavaju pod šatorima, već da uče decu".

To je izjavio 12. juna tokom službene posete Pragu.

U više navrata je iznosio kritike na račun rektora Vladana Đokića, optuživši ga za, kako je izjavio 20. juna na TV Prva, "najveći egzodus" na beogradskom univerzitetu.

Kakva je situacija na fakultetima?

Blokadu raskrsnice članovi akademske zajednice počeli su u jeku protesta studenata koji sedam meseci blokiraju rad fakulteta, insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice.

U međuvremenu, kada je reč o nastavi, situacija se razlikuje od fakulteta do fakulteta.
Na Fakultetu Veterinarske medicine, kako objašnjava profesorka Ksenija Aksentijević, nastava se odvija "u svim mogućim ponuđenim modelima" - od konsultativne nastave do postavljanja materijala na različite onlajn platforme.

"Dobra stvar je što je odluka o tome doneta u saglasju i razgovoru sa našim studentima. Oni su pristali na to da bi izašli u susret svojim profesorima, koji su se u poslednjih par meseci osetili i egzistencijalno i profesionalno ugroženi", pojašnjava.

Ispitnih rokova, kaže – nema do daljeg.

Trenutnu situaciju na fakultetu opisuje kao "simuliranje realnosti".

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu – nema nastave, a zaposleni koji su članovi sindikata odlučili su se za štrajk u zakonskim okvirima, koji podrazumeva minimum procesa rada.
Održavaju se konsultacije sa studentima svih godina, a organizuju se i ispiti za studente osnovnih, master i doktorskih studija kojima preti gubitak statusa studenta zbog predugog studiranja.

Profesorka Lidija Radulović kaže da su studenti i profesori na tom fakultetu jedinstveni i da se odluke o tome kako će se odvijati rad na fakultetu donose u dogovoru uprave, nastavnika i studenata.

"Mi jesmo jedinstveni i mnogo mi je žao što nismo uspeli da održimo to jedinstvo na celom univerzitetu", kaže Radulović.