Napad je zabeležen, napadači su pronađeni, ali krivičnog dela, prema oceni tužilaštva, nema.
Slučaj napada na pisca Vladimira Arsenijevića pet dana posle se seli iz krivične u prekršajnu sferu, dok njegovi zastupnici tvrde da je reč o pokušaju zataškavanja.
Tužilaštvo je identifikovalo dve osobe koje su 11. jula napale Arsenijevića, ali su konstatovali da to nije krivično delo. Protiv njih će biti podnete prekršajne prijave.
RSE nije dobio odgovor iz policije za šta se tačno terete dvojica učesnika napada.
Arsenijevićev advokat Miloš Janković smatra da je reč o "planiranom svođenju na prekršajni postupak".
"Društvu se ovim šalje poruka da ljudi treba da budu u mišjoj rupi, u strahu i da mnogo ne 'talasaju'", kazao je.
Arsenijević je prijavio da ga je na dan obeležavanja genocida u Srebrenici pretukla grupa mladića.
Napad se desio u centru Beograda na mestu gde je nekoliko sati kasnije trebalo da se održi komemorativni skup žrtvama. Događaj je organizovalo udruženje Krokodil čiji je Arsenijević osnivač.
"U ovom napadu je bitno kada, kako i gde se dogodio. I to je ono što ovaj napad ne može da liši kvalifikacije da je u pitanju krivično delo, jer se desio zbog slobode izražavanja u vezi suočavanjem sa prošlošću", ukazuje Katarina Golubović iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
Dodaje da u Srbiji "postoji zid odbrane napadača koji čuvaju politiku poricanja genocida u Srebrenici".
Pripadnici Vojske Republike Srpske počinili su genocid nad više od 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici.
Zvanični Beograd ne priznaje da se u tom gradiću na istoku Bosne i Hercegovine dogodio genocid, već govore o "strašnom zločinu" i "masakru".
Uprkos presudama međunarodnih sudova.
'Ovo delo ima i obeležja zlostavljanja'
Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, kako je ispričao Arsenijević, sačekala ga je grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu.
Advokat Miloš Janković kaže da, prema njegovom mišljenju, ovde "postoje elementi krivičnog dela nasilničkog ponašanja koje je izvršeno u grupi gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora".
"Smatram i da ovo delo ima obeležje zlostavljanja – nanošenja fizičke i psihičke boli u cilju zastrašivanja, a očigledno je da je ovo što se dešava želja za zastrašivanjem", kazao je.
Piscu su napadači tog dana oduzeli i telefon.
"Tužilaštvo potpuno eliminiše činjenicu da je nekom otet telefon, da su sa telefona skidani podaci i fotografije i da je time narušena njegov privatnost", ističe Janković.
Na prostoru gde je trebalo da se održi komemoracija, pored ostalog, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", a ispod pojedinih grafita potpisana je ultradesna organizacija "Klub 451".
Organizatori su zbog čitavog incidenta otkazali događaj.
"Ovaj napad uznemirava i remeti spokojstvo svakog ko se usudi da govori o suočavanju sa prošlošću", ističe Katarina Golubović iz YUCOM-a.
Dodaje da otkazivanje skupa govori o tome "koji je intezitet opasnosti", te da je pozornost policije "morala da bude na najvišem nivou".
"Sama činjenica da se sve desilo u okviru organizacije visokorizičnog skupa podrazumeva pojačanu aktivnost policije. Incidenti koji se dešavaju godinama unazad dokazuju da policija nema jasnu naredbu da ljude koji se okupljaju 11. jula zaštiti".
"Naprotiv", zaključuje Golubović.
Kako je tužilaštvo obrazložilo odluku?
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je za RSE saopštilo da su na osnovu prikupljenih dokaza zaključili da u napadu nema elemenata za krivično gonjenje osumnjičenih.
"Nakon što je utvrđen identitet dva lica koja su se odvojila od grupe lica koja su bila prisutna, i koja su ušla u sukob, tužilaštvu su predočeni prikupljeni dokazi", navode.
Dodali su da je nakon toga "utvrđeno da se u radnjama lica ne stiču bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje", kao ni "bilo kog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti".
Arsenijevićev advokat konstatuje "sve ide ka tome da se minimizira značaj napada".
"Dežurni tužilac koji je rekao da ovo nije krivično delo, ukoliko bi njega presrela dvojica koji su se izdvojili iz neke grupe koja je prethodno pretila preko Telegrama, udarili mu šamare, zadali par udaraca pesnicom i oteli mu telefon, da li bi imao satisfakciju da se ti ljudi prekršajno gone", upitao je.
Šta se može očekivati u nastavku postupka?
Prema rečima advokata Miloša Jankovića, slučaj bi trebalo da bude vođen kao prekršaj za vređanje, nasilje ili pretnje kojima se narušava javni red i mir.
Zakon o javnom redu i miru za to propisuje novčanu kaznu od 20 hiljada dinara (oko 170 evra) do 100 hiljada dinara (oko 850 evra), ili kaznu zatvora od 10 do 30 dana.
"Dakle, oni mogu da se izvuku sa 20.000 dinara", kaže Janković.
Ukazuje i na to da ukoliko se pokrene i sprovede prekršajni postupak protiv dvojice osumnjičenog, vođenje krivičnog postupka neće biti moguće.
"Problem je u tome što žrtva, a time i njen punomoćnik nemaju nikakve metode kojima bi prinudili tužilaštvo da započne svoj rad. Sve što mi sada činimo je jedan krik i jedan vapaj, kako bismo skrenuli pažnju na ono što bi trebalo da čine", kaže.
Grafiti i plakati podrške ratnom zločincu Ratku Mladiću u Beogradu i Novom Sadu
Napominje da bi pokretanje krivičnog postupka bilo važno ne samo zbog adekvatnog sankcionisanja napadača, nego i da bi se utvrdilo ko su "saizvršioci i organizatori napada".
"A ima osnova da se istraže eventualni organizatori napada, s obzirom na dugogodišnju istoriju napada i pritisaka na Arsenijevića i udruženje Krokodil", dodaje.
Udruženje "Krokodil" bavi se kreiranjem književnih, kulturnih i društveno-političkih programa.
I ranije su bili meta krajnje desničarskih grupa. Između ostalog, i zbog podrške Ukrajini.
"Bilo je više napada na njihove prostorije, zastrašivanja, a plasira se i govor mržnje i etiketiranje putem medija. Upućuju im se pretnje putem Telegrama i raznih objava desničarskih grupa", podseća Janković.
'Ovo je borba za sve nas'
Katarina Golubović iz YUCOMA Katarina podvlači da je ovaj slučaj od značaja za javnost i da zaslužuje dalji epilog.
"Ovo će postati politički slučaj koji ukazuje na stanje vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji. Samo jedan u nizu u kojima će se tvrditi da nije bilo efikasne istrage napada na aktivistu", dodaje.
"Ovo nije borba za Vladimira Arsenijevića ovo je borba za sve nas, jer svi mi možemo biti sledeća meta", zaključio je advokat Janković.
Brojne međunarodne organizacije u svojim izveštajima godinama ukazuju na česte i nekažnjene napade na aktiviste, članove nevladinog sektora, novinare i neistomišljenike vlasti.
Rezolucijom o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) 23. juna ukazano je da se suočavaju sa zastrašivanjima, praćenjima, fizičkim napadima, pretnjama smrću i kampanjama blaćenja.