Poruka "Kosovo je srce Srbije" ispisana je na fasadi zgrade u centralnoj pešačkoj zoni Beograda kroz koju dnevno prolazi na hiljade turista.

Ovaj nacionalistički slogan, koji negira nezavisnost nekadašnje srpske pokrajine, zamenio je grafit koji negira genocid nad Bošnjacima u Srebrenici.

Potonji je na tom mestu bio od juna 2024, a kao autor je bila potpisana ultradesničarska grupa "Narodna patrola".

Aktivisti, okupljeni oko nevladinog udruženja KROKODIL, više puta su ga krečili, ali su nacionalističke poruke vrlo brzo vraćane.

"Oni te grafite prave sa ciljem da šire propagandu, strah, mržnju, nacionalizam i slično", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Jovanović aktivista koji je učestvovao u dvadesetak akcija krečenja.

Nakon poslednjeg krečenja aktivista na fasadi je osvanula poruka o Kosovu, a ovog puta nijedna organizacija se nije potpisala kao autor.

RSE nije dobio odgovor od Uprave Grada Beograda, kao ni od Komunalne inspekcije Opštine Stari grad, na čijoj teritoriji je sporni grafit ispisan.

Šta kažu građani?

Marko, 26-godišnji Beograđanin, kaže da ne vidi ništa sporno u grafitima poput onog koji se trenutno nalazi na fasadi Robne kuće "Beograd" u centru grada.

"To je naša istorija i turisti koji šetaju centrom grada treba to da vide. Mislim da bi trebalo da bude još takvih murala", kaže.

Sa druge strane, Beograđanka Ljubica (43) smatra da ovakvim porukama nije mesto u centru grada.

"Ovo je ipak gradsko jezgro i bilo bi najbolje da nema nikakvih grafita. A, ako bi baš moralo da bude nešto, onda bi bilo dobro da bude vezano za naš folklor, kao na primer šara sa pirotskog ćilima", kaže.

Iako se nalazi u centralnoj pešačkoj zoni, grafit nije zapao za oko Nenadu.

"Nisam ni video taj grafit dok mi niste pokazali. Nemam ništa protiv državne politike, ali mislim da bi bilo lepše da je samo beli zid", kaže.

Iz gradske Uprave i Komunalne inspekcije Starog grada nisu odgovorili na pitanja RSE zbog čega grafit koji negira nezavisnost Kosova nije prekrečen.

Slogan "Kosovo je srce Srbije" postao je rasprostranjen tokom uspona srpske nacionalne politike krajem osamdesetih i kasnije tokom rata na Kosovu od 1998. i 1999. godine.

Koristili su ga političari, organizacije, navijačke grupe i deo Srpske pravoslavne crkve.

U upotrebu se vraća nakon 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, koju vlast u Srbiji do danas ne priznaje.

Bodljikava žica za aktiviste

Aktivisti KROKODIL-a su sa fasade bivše Robne kuće "Beograd" više puta uklanjali grafit sa porukom na engleskom jeziku "Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima".

Ova poruka prvi put se pojavila na tom mestu početkom juna 2024, a kao autor je potpisana neregistrovana ultradesničarska grupa "Narodna patrola", poznata po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama.

Grafit se pojavio nekoliko dana nakon što je u Ujedinjenim nacijama usvojena Rezolucija kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Tada su, tokom rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine, snage bosanskih Srba pod komandom Ratka Mladića ubile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

"Poslednji put kada smo bili (16. maja), namazali su pod nekakvim mašinskim uljem i ostavili komade bodljikave žice, sa idejom da se neko od nas oklizne i poseče. Tako da smo morali pažljivo da radimo zbog toga", priča Filip Jovanović.

Ovaj 23-godišnji student psihologije živi u Valjevu, 100 km jugozapadno od Beograda. U glavni grad dolazi kada god KROKODIL organizuje uklanjanje grafita. Kaže da je do sada učestvovao na dvadesetak akcija.

Uprkos tome što se nacionalističke poruke brzo vraćaju, entuzijazam ga ne napušta.

"Svako od nas mora da opere zube svako jutro i svako veče. Slično je i sa ovim što mi radimo, to je redovno održavanje higijene grada", kaže Jovanović.

Pretnje povratkom vojske na Kosovo

Aktivisti KROKODIL-a upravo belom farbom vraćaju u prvobitno stanje fasade na kojima su ispisane šovinističke parole.

Stotinak metara od grafita "Kosovo je srce Srbije", u Sremskoj ulici, aktivisti su polovinom maja prekrečili grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati".

Vojska i policija Srbije povukle su se sa Kosova 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije pokrenuto zbog zločina srpskih snaga nad albanskim civilima.

Ovaj nacionalistički slogan ispisan je širom Srbije, a civilni aktivisti su ga i prethodnih godina uklanjali, uz poruku da širi netoleranciju i poziva na sukobe.

Međutim, u roku od nekoliko dana, zid u Sremskoj ulici ponovo je dobio trobojku i stih iz prepeva narodne pesme "Ječam žela Kosovka devojka". Kako je utvrdio antropolog Ivan Čolović, ovaj stih se ne nalazi u izvornom obliku ove pesme i prvi put se pojavljuje 2011. godine u knjizi tadašnjeg mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića.

Murali "Kad se vojska na Kosovo vrati" pojavili su se širom Srbije pre više od tri godine. Danima su je ispisivali nepoznati muškarci na javnim i privatnim fasadama, kao i na potpornim zidovima duž autoputeva.

Murali nisu potpisani, ali na jednom portalu, za koji je navedeno da je nezvanični informativni portal navijača Crvene zvezde, piše da su oni na više mesta u Beogradu oslikali taj stih na zidovima.

Filip Jovanović smatra da se nacionalistički grafiti brzo vraćaju, jer njihovo ispisivanje podržava vlast.

"Oni koji ih ispisuju imaju zaštitu policije, u smislu da neće biti kažnjeni što pišu te grafite usred dana, iako je to protivzakonito", kaže.

Predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), poput njenog predsednika i bivšeg premijera Miloša Vučevića, kritikovali su aktiviste koji uklanjaju nacionalističke grafite, optužujući ih da "mrze sve što je srpsko".

Šta kaže zakon?

Za iscrtavanje murala na stambenim zgradama neophodna je saglasnost stanara koji u njoj žive, a ukoliko je objekat pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Nema javnih podataka da je bilo ko od muškaraca koji su ispisivali ove grafite kažnjen.

RSE nije dobio odgovor iz beogradske Komunalne milicije koliko je prekršajnih prijava napisano protiv ljudi koji su pisali nacionalističke grafite u poslednjih pet godina.

Sa druge strane, komunalna policija je u nekoliko navrata napisala pokretala prekršajne postupke protiv aktivista KROKODIL-a koji su, zajedno sa još nekoliko organizacija civilnog društva, krečenjem grafita vraćali zidove u prvobitno stanje.

Međutim, Prekršajni sud u Beogradu je doneo više oslobađajućih presuda u postupcima protiv aktivista, uz ocenu da nije dokazano da su okrivljeni počinili prekršaj.

Kaznu od 25 evra morao je da plati opozicioni aktivista i učitelj Dejan Petrović iz Niša, zbog toga što je prekrečio mural "Kad se vojska na Kosovo vrati" koji je bio ispisan u dvorištu škole u kojoj je zaposlen.

'Neki misle da smo komunalna služba'

Filip Jovanović kaže da sve vreme koliko se priključio akcijama nije dobio prijavu od Komunalne policije.

"Dešavalo se u nekoliko navrata da nas pripadnici Komunalne policije hvale što uklanjamo grafite. To je dosta neobično", kaže.

Akcije čišćenja uglavnom organizuju tokom dana, a prolaznici, kaže Jovanović, uglavnom imaju pozitivno mišljenje o tome.

"Poneki čak misle da smo gradska komunalna služba koja to vraća u prvobitno stanje. Desilo nam se i da misle da smo moleri, pa pitaju da li možemo stan da im okrečimo", kaže Filip Jovanović.

Nada se, kaže, da će njihovo delanje podstaknuti druge pojedince liberalnih i proevropskih stavova da se uključe u dekontaminaciju javnog prostora.

Ratni zločinci na zidovima

Nakon što je u polovinom 2021. pred Međunarodnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina, u Beogradu i širom Srbije iscrtani su murali i grafiti u čast Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske.

Jedan od najpoznatijih osvanuo je u Njegoševoj ulici u centru Beograda. Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone nisu uspevali jer su ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje.

Nakon što su ga aktivisti prekrečili u maju 2023, više nije "prepravljan".

Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava je iste godine podnela više od 300 prijava komunalnim službama u deset gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Mladića.