Predsednik Skupštine opštine Bujanovac na jugu Srbije Enver Ramadani tražio je i zvanično od centralnih vlasti podatke o etičkoj strukturi zaposlenih na lokalnom nivou.
Ramadani je, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražio podatke o broju zaposlenih Albanaca, ali i Srba, kako bi pokazao diskriminaciju.
„Mi nemamo zvanične i istinite podatke o tome, iako su oni ključni za procenu uspeha ili neuspeha procesa integracije Albanaca u državne institucije u proteklih 20 godina”, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ramadani.
U Bujanovcu, gradu na jugu Srbije udaljenom 300 kilometara od Beograda, prema poslednjim podacima albanska zajednica čini 65 odsto stanovništva.
Jedan od glavnih apela predstavnika Albanaca na jugu Srbije jeste integracija Albanaca u državne organe.
'Ni čistača, ni lekara'
Prema proceni predsednika Skupštine u Bujanovcu, tokom protekle dve decenije, od kada se govori o integraciji Albanaca u sistem državnih institucija, nije se odmaklo daleko od početka.
“Od tada do danas učinjeno je veoma malo na tom planu i veoma mali broj Albanaca je uključen u rad državnih institucija i organa”, objasnio je Enver Ramadani.
Zbog toga, dodao je, predstavnici Albanaca zahtevaju da u svim institucijama u Pčinjskom okrugu Albanci budu zastupljeni sa 30 odsto, srazmerno njihovom broju u tom području.
Kao primer, Ramadani navodi Zdravstveni centar u Vranju u kome se leči oko 40 odsto pripadnika albanske nacionalne manjine. Prema njegovim navodima, u toj zdravstvenoj ustanovi nema nijednog zaposlenog Albanca, bilo da je čistač ili lekar. Ista situacija je, dodaje, i u Bujanovačkoj banji u kojoj takođe nema zaposlenih Albanaca ni na pozicijama portira.
Ramadani je objasnio da je namera predstavnika Albanaca da se vidi da li se stanje može popraviti nabolje, jer po Ustavu Srbije, podsetio je, Albanci imaju pravo da traže zastupljenost u državnim institucijama srazmernu broju albanskog stanovništva u tom delu Srbije.
“Zbog toga smo informacije zatražili od svih državnih institucija u Bujanovcu, počevši od Osnovnog suda, Tužilaštva, Bujanovačke banje, Doma zdravlja, Crvenog krsta, PIO, Veterinarske stanice, Službe za katastar...”, objasnio je on.
Istinom protiv manipulacija
Ramadani je podvukao i da zahtev za podatke nije uperen ni protiv koga i nije motivisan nikakvim lošim namerama.
“Jednostavno, lokalna samouprava u Bujanovcu traži zvanične i tačne podatke jer se tim brojevima veoma često manipuliše”.
Ramadani kaže da lokalna samouprava u Bujanovcu očekuje da se u rešavanje problema integracije Albanaca uključe Vlada Srbije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i druga ministarstva, Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Ćutanje nadležnih institucija
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije odgovorilo na pisani upit RSE sa pitanjima u vezi sa procesom integracije Albanaca sa juga Srbije u državne institucije.
U Koordinacionom telu Vlade Republike Srbije nisu želeli da komentarišu zahtev predsednika Skupštine opštine Bujanovac uz obrazloženje da je to „pitanje u nadležnosti ministarstava i lokalnih samouprava”.
SNS: Opasno dizanje tenzija
Narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) iz Bujanovca Nenad Mitrović kaže za Radio Slobodna Evropa da je integracija Albanaca u državni sistem proces koji ne može da se završi preko noći i da je za njega potrebno više godina.
SNS je glavna stranka u vladajućoj koaliciji, a njen lider je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić.
Mitrović je podsetio da je integracija Albanaca u državni sistem Srbije započeta 2001. godine kada su, pod pokroviteljstvom OEBS-a, formirane multietničke policijske snage. Tada je 360 pripadnika albanske narodnosti zaposleno u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
„Od tada do danas, gde god se ukazala prilika za zapošljavanje Albanaca, u tužilaštvu, policiji, sudovima, domovima zdravlja i drugim državnim institucijama, gde god je bilo šanse da se zaposli Albanac, to je i učinjeno”, rekao je Mitrović.
On je dodao i da su sva mesta u državnim institucijama popunjavali Albanci kako bi se popravila nacionalna struktura zaposlenih.
On je, međutim, ocenio da je zahtev Envera Ramadanija, predsednika Skupštine opštine Bujanovac da državne institucije dostave spiskove zaposlenih Albanaca i njihove pozicije političko, a ne egzistencijalno pitanje.
„Svakako da je cilj da se podignu tenzije na jugu Srbije a ja se plašim da bi mogle da prerastu u neku vrstu sukoba na međuetničkoj osnovi. Jer, ako vi svakodnevno pričate kako je albanska zajednica ugrožena, na jednoj strani izazivate gnev te zajednice, a na drugoj strani opravdano izazivate srdžbu Srba koji znaju da to nije tako”, kaže Mitrović.
Mitrović je pozvao Ramadanija da i Opština Bujanovac podnese izveštaje o zapošljavanju Srba u organima i institucijama lokalne samouprave u proteklih godinu dana, iz kojih bi se, kako tvrdi, videlo kako se albanska koalicija odnosi prema Srbima na lokalnom nivou.
„Pa da vidimo ko vrši diskriminaciju – državni organi i država Srbija ili albanska nacionalna manjina koja čini većinu u opštini Bujanovac”, naveo je.
Mitrović je ocenio i da vladajuća koalicija u Bujanovcu svoj zahtev nije uputila zbog brige za Albance, već da bi sebe sačuvali na vlasti u Bujanovcu.
„Oni nemaju šta da pokažu građanima da su uradili, naročito za Albance ali i za nas Srbe. Ova svealbanska većina ništa nije uradila po pitanju ekonomskog razvoja u Bujanovcu, novih radnih mesta, izgradnje infrastrukture i jedini način je da podizanjem političkih tenzija opravdaju svoj nerad i neuspeh od 2020. godine od kada vrše vlast u Bujanovcu”, smatra Mitrović.
Položaj manjina u Srbiji
I u susednom Preševu misle isto o zapošljavanju Albanaca
Zamenik predsednika susedne opštine – Preševo Ragmi Mustafa slaže se sa Enverom Ramadanijem.
„U državnim institucijama poput Uprave Carina nema mesta za Albance, čak ni u carinskoj ispostavi na graničnom prelazu sa Severnom Makedonijom, iako se ona nalazi na teritoriji opštine Preševo u kojoj živi 95 odsto Albanaca i manje od pet odsto Srba”, rekao je za RSE Mustafa.
Ista situacija, dodaje, je i u državnim javnim predzećima koje imaju svoje filijale u lokalnim sredinama.
U Preševu na krajnjem jugu Srbije, 70 odsto radno sposobnog stanovništva je nezaposleno, što je pet puta više od proseka na republičkom nivou.
Sagovornik RSE nema dileme da je u pitanju sistemska diskriminacija Albanaca po nacionalnoj osnovi.
„To je moderan pritisak na Albance. Devedesetih godina pritisci su vršeni automatskim puškama, blindiranim vozilima, hapšenjima i ubistvima. Sada toga nema, ali se primenjuju novi metodi, poput nepriznavanja diploma koje se izdaju na fakultetima na Kosovu”, kaže Mustafa.
Kako je objasnio, i tamo gde su zaposleni, Albanci su i dalje diskriminisani, jer ih je vrlo malo na rukovodećim položajima.
“Nedavno je smenjen jedini Albanac direktor Doma zdravlja u Preševu i na njegovo mesto postavljen lekar srpske nacionalnosti”, dodao je Mustafa.
Zamenik predsednika Opštine Preševo tvrdi da se nešto slično događa i u multietničkoj policiji, koja po njegovom mišljenju ponovo postaje jednonacionalna.
„Mesta albanskih policajaca koji odlaze u penziju ili napuštaju policiju isključivo popunjavaju kadrovima srpske nacionalnosti, koje dovode i iz Leskovca, a veliki problem je i policijska komandna struktura koja ni izdaleka ne odslikava odnos broja stanovnika”, zaključuje Mustafa.
Problemi se rešavaju 'ad hoc'
Ragmi Mustafi, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kaže za RSE da je problem integracije Albanaca u institucije državnog sistema evidentan. On je objasnio i da je on posledica nedovršena tri sporazuma Vlade Srbije i albanske zajednice u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa.
„U pitanju je nedostatak političke volje Beograda da se započeti sporazumi dovedu do kraja”, objasnio je Mustafi.
On je dodao i da država Srbija od Končuljskog sporazuma do danas nijedan problem Albanaca u državi Srbiji nije rešavala sistemski.
Komandanti bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM) potpisali su pre dve decenije Izjavu o demilitarizaciji, odnosno “Končuljski sporazum”, kako dokument zovu ovdašnji Albanci. Vlada Srbije je nekoliko dana potom objavila izjavu “Amnestija je izlaz”, čime su okončani oružani sukobi na jugu Srbije između OVPBM i srpskih državnih snaga bezbednosti.
Ragmi Mustafi za RSE kaže da od tada vlasti u Srbiji probleme Albanaca rešavaju “ad hoc”.
“Iste probleme koje smo imali tada imamo i danas”, rekao je on.
Zbog toga, kako je ocenio, ne postoje značajnije integracije Albanaca u državne institucije koje deluju na lokalnom nivou.
“A još je gora situacija u institucijama na regionalnom nivou”, istakao je Mustafi.
On je poručio i da u tri opštine na jugu Srbije, Bujanovcu, Preševu i Medveđi, gde živi albansko stanovništvo, došlo do “dezintegracije nacionalnih manjina, a posebno Albanaca”.
Prema procenama međunarodne zajednice, u Srbiji živi oko 60.000 pripadnika albanske nacionalne manjine, najviše u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije.
Zvaničan popis koji je država sprovela 2011. godine sadrži podatak da u Srbiji živi oko šest hiljada Albanaca, ali on ne odslikava realnost, jer su Albanci na jugu Srbije odlučili tada da bojkotuju popis.
Facebook Forum