Srbija: 'Agrobanka' početak čistke korumpiranih?

„Agrobanka“ – prava meta nove srpske vlasti. Ističe prvi dan pritvora za osmoro osumnjičenih, kojima se na dušu stavlja da su svojim poslovanjem u ovoj banci ostvaraili neverovatan gubitak od 300 miliona evra. No, kako najavljuju iz vrha vlasti, ovo bi mogao biti tek prvi korak u gonjenju zaslužnih za Srbiju ogrezlu u korupciji.

Od decembra pod prinudnom upravom, od maja bez dozvole za rad, od juna u stečaju. Takva je sudbina „Agrobanke“, što će u buduće prevashodno biti ime afere, možda i jedne od retkih koja će dobiti sudski epilog.

Novinarka Ruža Ćirković, poslednjih meseci istražuje taj slučaj:

„Ovde se radi o gubitku od 300 miliona evra. Naših evra. Dakle, to treba da plate građani Srbije. To treba da im bude jasno“, kaže Ćirković.

Za poslovanje banke, koje je uprkos „fantastičnom“ gubitku označeno kao uspešno, njen nekadašnji prvi čovek Dušan Antonić nagrađen je bonusom. Pominjano je 800 000 evra, da bi na kraju on sam izneo da se radi o 200 000 manje. Evra naravno. I uz to, dan pred privođenje, rezignirano je zaključio: „U ovoj Srbiji sve što krene dobro, treba zaustaviti“.

To „zaustavljanje“ moglo bi ga koštati i slobode, pa je moguće da je upravo u strahu od toga Antonić pokušao da pobegne iz zemlje, da bi u sredu bio uhapšen na graničnom prelazu sa Bosnom i Hercegovinom - Sremska Rača.

Možda baš u ovim trenucima inspektorima pokušava da odgovori na pitanje gde su otišli toliki milioni, što je nepoznanica i za bivšeg člana Upravnog odbora „Agrobanke“ Danila Šukovića. On je javnosti posebno zanimljiv jer je i član vladinog tela za borbu protiv korupcije, proslavljenog beskompomisnom borbom koju je do smrti vodila Verica Barać. Šuković podvlači da u vreme u kom je on obavljao funkciju nije bilo sumnje u dela korupcije:

„Da je nešto ukazivalo na korupciju ja bih tog momenta izašao iz Upravnog odbora. Ja nisam stekao takav dojam. Na osnovu onoga što je dolazilo na Upravno odbor, po tim papirima tu nije bilo ničega sumnjivog. Da li je neko nešto radio sa tim papirima, to ja ne mogu znati.“

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ne krije nameru da „Agrobanka“ bude tek početak, pa nakon hapšenja na Sremskoj Rači, poručuje:

„Svakako ću zahtevati sprovođenje istrage protiv onih koji su Antoniću pomogli iz državnih organa. Ti ljudi koji su učestvovali u toj kriminalnoj aktivnosti će odgovarati.“

U sličnom tonu, ali s konkretnijim imenima, nastupio je i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

„Prethodni guverner Dejan Šoškić, nadležna viceguvernerka Mira Erić Jović, moraju sada da kažu što su tada rekli Vladi. Da li su ih na vreme upozorili šta se dešava u ’Agrobanci’“, kaže Dinkić.

Revanšizam ili ne

Javnost koja je prezasićena neraskrinkanima visokoprivrednim kriminalom, sigurno će podržati Vučićeve i Dinkićeve najave. Isto tako je izvesno i da će nova Vlada, u kojoj su naprednjaci noseća snaga, biti suočena sa optužba da u istragama o korupciji zapravo sprovodi akte čistog revanšizma (pa i osvete) prema ranijoj vlasti Borisa Tadića i njegovih demokrata.

Na ruku im ide i potez Agencije za borbu protiv korupcije koja je podigla krivičnu prijavu protiv doskorašnjeg ministra odbrane i funkiconera Demokratske stranke Dragana Šutanovca, jer nije prijavio svoju imovinu (na šta ga zakon obavezuje).

Član Agencije Čedomir Čupić kaže kako u ovom slučaju nema govora o revanšizmu:

„Na kraju krajeva sve što smo do sada radili uvek se odnosilo na one koji su bili na vlasti. Sećate se na primer pitanja sukoba interesa. Dvadesetjedan poslanik Skupštine Vojvodine i trojica iz republičke Skupštine upravo su bili iz vladajuće koalicije. Ja ne mogu da garanutujem da li će neko po nekim drugim osnovama to da iskoristi pa da jednostavno počne hajku, ali u slučajevima poput ovog, gde su u pitanju zakonske povrede, ne može se reći da je reč o hajci“, ocenjuje Čupić.

Na pitanje da li je krivična prijava protiv Šutanovca mogla ranije da bude podignuta, Čupić odgovara:

„Ne, nije mogla. Prijavu je dala nevladina organizacija ’Pištaljka’. Kada je nama to stiglo pre dva meseca, onda Agencija počinje proveru te informacije. I dok Agencija nije pribavila sve dokumente, a to ne zavisi od Agencije nego od drugih državnih organa, nije mogao biti formiran predlog. Taj predlog pokazuje da gospodin Šutanovac jednostavno nije ispunio zakonsku obavezu, a što je trebalo da učini još 2011. godine kada je i kupio deo tog vlasništva. On to nije tada učinio, a nije učinio ni u najnovijem izveštaju koji je dužan svaki funkcioner da dopuni.“

I mada se potez Agencije vezan za „slučaj Šutanovac“ ne može povezati sa privrednim kriminalom, dakle ni sa „Agrobankom“, jasno je da se nova vlast na početku svog rada upustila u ispunjavanje obećanja o suzbijanju korupcije i gonjenju odgovornih za nagomilane afere. Od uspeha u tom poslu, sasvim sigurno, zavisiće i njen rejting.

U tom smislu, ma kako na prvi pogled izgledalo, „Agrobanka“ i nije previše krupan zalogaj pošto se u medijima poodavno spekuliše da se iza njenih vrata kriju ozbiljne mahinacije, a stvar izbija na videlo ne samo nakon promene vlasti, nego i nakon što su se akcionari iz Evropske unije pobunili i zatražili preispitivanje odluke o oduzimanju dozvole za rad „Agrobanci“, uz tvrdnju da su oštećeni za 70 miliona evra.

Ruža Ćirković ponavlja da će to morati da plate isključivo srpski poreski obveznici i naglašava kako se ne sme zaboraviti da to nije kraj:

„Ima nekoliko naših velikih državnih firmi za koje postoje ozbiljni razlozi da se njima pozabave neki državni organi.“

Jedan od tih sistema je i „Galenika“ (na koju podseća naša sagovornica) samo u prošloj godini beleži gubitak od preko 120 miliona evra. Podatak je frapantan jer se radi o kompaniji sa toliko rasprostranjenim proizvodima, pa je zaista teško (baš kao i slučaju „Agrobanke) objasniti gde je toliki novac iscurio. Enigma je to na koju prethodna vlast nije ponudila odgovore, dok ih nova (sa sve onima koji su i u ranijijoj vlasti učestvovali) obećava.