Performans "Antifašizam-moj izbor"
Branka Mihajlović
U svetu se u utorak obeležava Međunarodni dan borbe protiv fašizma. Taj dan ustanovljen je u znak sećanja na žrtve Kristalne noći, kada je nasiljem na ulicama 9. novembra 1938. godine vlast Adolfa Hitlera počela pogrom Jevreja.
Vlada Srbije centralnu manifestaciju organizuje u Narodnom pozorištu. Nevladine organizacije Žene u crnom i Helsinški odbor za ljudska prava u okviru akcije "Antifašizam je moj izbor" polažu cveće na spomenik antifašistima obešenim aprila 1941.
Ko su danas u Srbiji fasisti, ko antifašisti, da li se preuveličava ili minimizira opasnost od neofašizma?
Već ovlašno listanje štampe pokazuje da se Srbija danas susreće sa pojavama fašizma i to ne sporadično. Pa, evo i najava gostovanja ekipe kultne radio emisije Druge Srbije Peščanik u Zrenjaninu, povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma, nije mogla da prođe bez fasističkih poruka.
Na bilbordu na kome se nalaze fotografije učesnika tribine, poslanice Vesne Pešić i advokata Srđe Popovića osvanuli su ustaški simboli.
“To toliko dugi već traje da oni koji su nas ometali pre nekoliko godina, stasala su njihova deca. Sad će njihova deca da nas maltretiraju. Prvo, mi imamo problem sa fašizmom. Mi imamo problem što naša država i zvanično, od Parlamenta pa nadalje, nije sigurna šta je fašizam a šta antifašizam. A da ne govorimo o tkz. srpskoj intelektualnoj eliti koja je zbog svojih deda i stričeva proljotićevska, pronedićevska. Tako da imamo konfuziju na samom vrhu države, počev od predsednika i onda je sasvim logično da nikome ništa ne znači Dan borbe protiv fašizma“, kaže voditeljka Svetlana Lukić.
U Beogradu, nekada simbolu balkanske gostoljubivosti i kosmopolitizma, prebijaju strance, u slučaju Brisa Tatona i do smrti. Seksualni manjinci su mogli da prošetaju ulicama glavnog grada Srbije uz totalnu policijsku blokadu koja opet nije mogla da spreči nasilje.
Antiesmitska literatura se nudi u knjižarama bez ikakvog srama. Pitali smo Beograđane da li prepoznaju fašizam?
“Ja mislim da u Srbiji sada prvi put nakon 50 godina možemo videti fašizam u pelenama. Država Srbija mora da nastavi svoje antifašističke tradicije, da takve stvari saseče u korenu. Ako nečim možemo da budemo ponosni u našoj istoriji, to je da fašizam nikada ovde nije imao neke dublje korene. Danas te političke ideje imaju drugačije pokazne oblike. To je vraćanje nasilja u komunikaciju u društvu, borba protiv prava homoseksualaca u društvu, prava nacionalnih manjina, odbrana ratnih zločinaca...u tome ja vidim fašizam u novom ruhu, fašizam 21. veka”, smatra Ivan Andrić, poslanik LDP-a.
“Pogledajte ko su heroji na tim nacističkim sajtovima kao što su Krv i čast, Nacionalni stroj itd. Ima tri heroja koja se uvek pominju. Jedan je Ratko Mladić, drugi je Radovan Karadžić a treći je vladika Nikolaj Velimirović zbog svojih antievropskih, anticivilizacijskih i izrazito antisemitskih stavova", kaže književnik Filip David o neonacistima danas.
Prekrajanje istorije
Korene i oblike ispoljavanja neonacizma u Srbiji svojevremeno je detektovao Radomir Konstantinović u svojoj Filosofiji palanke još krajem 60-ih godina.
Palanka koju je Konstantinović opisao kao da je slika Srbije 90-ih, donekle i Srbije danas, palanka koja se najbolje oseća „u okamenjenoj, nacionalnoj kulturi, sa istorijom i njenim državotvornim mitovima“.
Filip David kaže da to zatvaranje koje pre ili kasnije vodi nečemu što se može nazvati “srpski nacizam”.
Srbiju opterećuje danas i prošlost. Kao da su se ponovo razbuktale, sada srećom samo verbalne, borbe četnika i partizana. Naš sagovornik smatra da je u Srbiji na delu prekrajanje istorije.
Srbija se raspadom Jugoslavije i padom komunizma odriče partizanskog pokreta kao autentično antifasističkog i rehabilituje vođu četnika Dražu Mihailovića, svojevremeno osuđenog za ratne zločine.
Da bi bio rehabilitovan i promovisan u antifašiste, trebalo bi ponoviti suđenje.
“Uporedo sa rehabilitacijom Draže Mihailovića, već su podneti zahtevi za rehabilitaciju Milana Nedića koji je ordinarni saradnik okupatora, kolaboracionasta, a već se čuju zahtevi za rehabilitaciju Ljotića koji je sam za sebe govorio da je fašista", navodi Filip David.
Šta kažu Beograđani, ko su bili antifašisti u Srbiji?
Staša Zajević iz organizacije Žene u crnom objašnjava šta su htele performansom u utorak u centru Beograda pod nazivom “Antifašizam-moj izbor”:
“Da ukažemo na važnost anfišističkog nasleđa u ovoj zemlji, jer nas jernas to povezuje da internacionalizmom, sa komopolitizmom, zapravo, sa proveropskim vrendostima. Nasuprot izjednačavanju fašista i antifašista, relativizaciji fašizma i zločina, ne samo počinjenih u Drugom svetskom ratu, već i 90-ih godina.”