Još kao funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić je obećavao hapšenje odgovornih za ubistvo Ranka Panića. Sada, kao čelnik Srpske napredne stranke i premijer Srbije, to obećanje je konačno ispunjeno. Uhapšen je pripadnik Žandarmerije Nikica Ristić iz Niša, osumnjičen da je smrtno povredio Panića na mitingu Srpske radikalne stranke pre šest godina.
Da li će, međutim, biti procesuirani i oni pripadnici snaga bezbednosti koji su tokom devedesetih terorisali građane i opozicionare koji su protestovali protiv Miloševićevog režima – tek ostaje da se vidi.
Ranko Panić, podsetimo, teško je povređen u sukobima tokom protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića koji je Srpska radikalna stranka organizovala u Beogradu 29. jula 2008. godine. Lekari su utvrdili da je zadobio teške povrede prilikom udarca u stomak, zbog čega mu je puklo debelo crevo.
Ministar policije Nebojša Stefanović obećao je da ne samo u ovom nego i u slučajevima drugih krivičnih dela niko neće izbeći odgovornost.
„Kao što sam obećao građanima Srbije, neće biti nedodirljivih ni u našim redovima ni van naših redova. Mi hoćemo da sva dela, bez obzira da li su iz 2008. ili 2010. ili 2012,. razotkrijemo, da počinioce izvedemo pred pravdu i da na taj način pokažemo da policija zaslužuje respekt svojih građana", izjavio je ministar unutrašnjih poslova..
Hoće li, međutim, srpska policija „zaslužiti respekt svojih građana“ i time što će goniti odgovorne za više ubistava, te prebijanje građana u nizu protesta koji su obeležili srpsku svakodnevicu tokom devedestih?
A nije bilo malo žrtava Miloševićevog policijskog terora u to vreme. Jedan od tih prebijenih, maltretiranih, hapšenih i saslušavanih bio je i Lazar Lalić, tada predsednik Nezavisnog sindikata Radio-Televizije Beograd. Evo kako se on seća policijskog terora tokom demonstracija održanih 1. juna 1993. godine, kada su pretučeni i opozicioni prvaci Danica i Vuk Drašković.
„Ja sam te noći bio samo jedan od fizički zlostavljanih, hapšenih i saslušavanih. To je bio pravi progon, batinanje novinara, čija sam ja samo jedna žrtva. Išli smo ulicom i kad je Vuk Drašković pozvao da se ode na Trg Republike, onda nam je policija prišla, ja sam prošao kroz njihovog toplog zeca, rebra su mi polomljena, koleginicu Milicu Pešić su išamarali, pritom su puštali i neki gas koji nije bio običan suzavac već neki iperit, ne znam. Dakle, izuzetno brutalno je to bilo i nema nikakve sumnje da je to bio pravi policijski teror. Mihiz pokojni je to sve gledao sa terase i to i sam opisao, bilo je zaista jezivo. Sutradan sam u takvom stanju priveden u policiju i saslušavan. A što se tiče procesuiranja odgovornih, ja, naravno, ne očekujem da će bilo ko da reaguje, da će bilo šta uraditi, pogotovo ne sadašnja vlast, pošto su oni poprilično doprineli u to vreme, kao epizodisti ili marionete, nije bitno, celoj toj atmosferi i svemu tome što je bilo“, priseća se Lazar Lalić.
Advokat i nekadašnji pomoćnik ministra policije Božo Prelević zapitan je najpre nad činjenicom nesposobnosti da se tako dugo utvrdi odgovornost za smrt Ranka Panića:
„Prosto je neverovatno na osnovu čega vi nikog niste mogli da pronađete čitavih šest godina, a onda ga šeste godine pronađete. Dakle, ja mislim da se to sve moglo utvrditi i mnogo ranije, ali pretpostavljam da za to nije bilo posebne želje i volje“, komentariše Prelević, koga pitamo i veruje li ili ne da je ovo hapšenje signal spremnosti vlasti da utvrdi odgovornost i onih koji stoje iza silnih premlaćivanja, pa i stradanja, u demonstracijama devedesetih, tim pre što u tome i nema neke velike misterije; javna je tajna, recimo, da je 37. odred Posebnih policijskih jedinica sprovodio tu vrstu naređenja.
„Tačno je, zna se tačno i ko je ulazio na fakultete, pod čijim vođstvom, sve se to sasvim dobro zna, ali 5. oktobra, kada je to moglo biti isterano na čistac, imali ste rovitu državu u kojoj vi niste mogli da istovremeno pridobijete policiju uz sebe i da ih optužujete. Onda se to nekako fokusiralo samo na ratne zločine i, eventualno, neka druga teška krivična dela. Sada je situacija donekle izmenjena; nova vlast je zatekla policiju u mnogo boljem stanju nego što ju je DOS zatekao 5. oktobra 2000. godine. Drugo, to je predizborno obećanje, a gospodin Vučić želi da pokaže da ispunjava obećanja i da se rukvodi principom vladavine prava; mada tim principom kada biste krenuli, onda bi valjda trebalo istražiti i odgovorne za teror nad građanima devedesetih, pada, naravno, na um i ubistvo dva vojnika na Topčideru koje niko ne istražuje, a ima još na desetine slučajeva koji se takođe ne istražuju“, podseća Božo Prelević.
