Zahtev opozicije o izglasavanju nepoverenja Vladi Kosova naći će se pred Skupštinom 10. maja u 10 časova, odluka je predsedništva Skupštine.
„Ja ću nastaviti komunikaciju sa koalicionim partnerom u interesu naše zemlje“, izjavio je predsednik Skupštine, Kadri Veselji, istovremeno i čelnik Demokratske partije Kosova.
On je ipak dodao da se zemlja ne nalazi u zavidnoj situaciji i da građani Kosova nisu zadovoljni.
„Nije opozicija ta koja može da okonča koaliciju, već ono što je potrebno Kosovu... Potrebno je donošenje odluka kako bi se poboljšao život građana i odluke koje se direktno tiču naše države“, kazao je Veselji.
S druge strane, šef poslaničkog kluba vladajućeg Demokratskog saveza Kosova, Ismet Bećiri kazao je da je vladavina premijera Ise Mustafe, i pored teških uslova i velikih problema, postigla napredak u ekonomiji.
„To se možda ne sviđa opoziciji ili drugima, ali je realnost“, kazao je Bećiri.
Ukoliko se predlog o nepoverenju Vlade izglasa, smatra se da je Vlada od tog trenutka u ostavci i raspisuju se prevremeni izbori. Za izglasavanje nepoverenja potrebno je više od polovine od ukupno 120 poslanika.
Kosovska opozicija je u petak ujutru predala Predsedništvu 42 potpisa poslanika. Peticiju je pokrenula opoziciona Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja, a podržali su je i poslanici opozicione Alijanse za budućnost Kosova i pokreta Samoopredeljenje, pojedini poslanici vladajuće Demokratske partije, te i poslanici ispred srpske, bošnajčke i romske zajednice. Peticiju nisu podržali poslanici Demokratskog saveza premijera Ise Mustafe.
U zahtevu se navodi da trenutna vladajuća koalicija Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza, kao i pripadnika manjinskih zajednica, nije uspela da reši suštinske probleme sa kojima se suočava Kosovo, a kao posledica toga zemlja je više od godinu i po dana u političkoj krizi.
Valjdete Bajrami iz Inicijative za Kosovo zatražila je i od preostalih poslanika koji nisu potpisali peticiju da budu prisutni na sednici kada se ona sazove i da podrže nepoverenje vlade.
Aida Durguti iz Samoopredeljenja rekla je da je trenutna Vlada neodgovorna i da za to treba da snosi odgovornost, o čemu treba da odluči Skupština.
"Očekujemo da će poslanici bez razlike, pripadaju li opoziciji ili poziciji delovati u interesu zemlje", istakla je Durguti.
Palj Ljekaj iz Alijanse za budućnost Kosova naveo je da je Kosovo sa trenutnom Vladom prošlo kroz tri teške godine, ali dodao da će današnji korak služiti zemlji.
On se zahvalio svim poslanicima, posebno onima iz pozicije koji su potpisali peticiju.
"Ubeđen sam da ćemo uspeti u tome", kazao je Ljekaj.
Prethodno je Demokratska partija Kadrija Veseljija na hitnom sastanku razmotrila političku situaciju u zemlji ali nije saopštila stav oko održavanja prevremenih izbora.
Nakon sastanka predsedništva partije, potpredsednik Hajredin Kući kazao je da će se razgovarati i sa koalicionim partnerima o daljim koracima.
On niti je podržao niti se usprotivio zahtevu opozicije o obaranju Vlade, ali je priznao da nije donosila odluke kako se to očekivalo.
Demokratska partija će narednih dana doneti odluku, ne isključivši izbore.
U svakom slučaju, on je potvrdio interesovanje čelnika ove partije, Kadrija Veseljija, da rukovodi Vladom u budućnosti.
„Svako ko je na čelu partije priprema se da postane premijer“, kazao je on.
Kosovska opozicija u petak ujutru je predala Skupštini Kosova peticiju sa dovoljnim brojem potpisa poslanika za izglasavanje nepoverenja vladi.
Na osnovu Ustava Kosova, glasanje o poverenju se razmatra na Skupštini ne kasnije od pet i ne ranije od dva dana od podnošenja zahteva.
S druge strane, ministar ekonomije iz redova Demokratskog saveza premijera Kosova, Avdulah Hoti, reagovao je na Fejsbuku navodeći da su većina potpisnika poslanika oni koji su uzrokovali probleme na Kosovu, na koje se opozicija poziva.
"Ne razumem gde je etika političkog delovanja. Kako se može kritikovati zakon o Trepči? Siguran sam da ovakve peticije neće zaustaviti antikoruptivnu politiku koja je na sistemski način uspostavljena tokom Mustafine (premijer Isa Mustafa) Vlade", naveo je on.
Ratifikacija granice sa Crnom Gorom jedno je od najaktuelnijih pitanja oko kojeg su se pozicija i opozicija sukobljavale tokom poslednje godine. Dok pozicija smatra da je demarkacija urađena ispravo, opozicija tvrdi da je Kosovo tim sporazumom izgubilo osam hiljada hekatara.
Zbog nemogućnosti da se ovo pitanje ratifikuje, Kosovu još uvek nije ukinut vizni režim sa Evropskom unijom.
U poslednje vreme aktualizovano je i pitanje formiranja Vojske Kosova, i to nakon što je predsednik Kosova, Hašim Tači, umesto ustavnih, pokrenuo zakonske promene sa transformaciju Bezbedonosnih snaga u Oružane. Međutim, nakon pritiska međunarodne zajednice, Kosovo će ponovo pokušati da putem ustavnih promena i uz podršku stranke koja predstavlja srpsku zajednicu formira Vojsku.
Facebook Forum