Završnicu kampanje za izbore za američki Kongres obeležili su posebni izazovi, pišu svetski mediji, od bombi poslanih putem pošte uglednim ličnostima i kritičarima američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) do napada na pitsburšku sinagogu, a atmosferu dodatno zagrijava i sam Tramp napadima na medije i upozorenjima o opasnostima od imigracije.
Uzroci pada rejtinga
Republikanci se plaše da neki od njihovih birača gube entuzijazam sedam dana pre kongresnih izbora koji će odrediti kontrolu Kongresa, piše Blumberg (Bloomberg) i dodaje:
"Posle prošlonedeljnih poštanskih bombi i napada na sinagogu, rejting američkog predsednika opao je, što potencijalno ugrožava ključne utrke za Senat koje su njegovi saveznici mislili da su preokrenuli u njegovu korist."
Blumberg ocenjuje i da se Tramp trudi da podgreje debatu o imigraciji.
"Potezi mogu da podstaknu Trampovu bazu, koja ga je poslala u Belu kuću u velikom delu na osnovu obećanja o slamanju imigracije. No, on može i dalje da se suprotstavlja umerenima i liberalnima. Izbori za Kongres su dugo izgledali kao prekretnica za Trampovo predsedavanje, a već mesecima se proglašavaju demokratskim preuzimanjem Doma...
Ipak, ankete sada pokazuju da se plamen gasi. Izgleda da se podrška okrenula protiv Trampa prošle nedelje nakon poštanskih bombi i pucnjave u sinagogi koje je uzimao kao povod za napad na medije i imigrante umesto kao povod za ujedinjenje.“
Iz "ponizne" žalosti u vatru i bes
CNN ocenjuje da je Tramp napravio težak zaokret nudeći empatiju Pitsburgu koji je pogođen bolom, strahom i besom, a sve zbog završnice kongresnih izbora koja je dizajnirana da poveća republikanski odaziv uprkos opasnosti od produbljivanja nacionalne podele.
„Predsednik j jasno stavlja do znanja da neće ukrotiti zapaljivo političko raspoloženje za koje njegovi kritičari upozoravaju da podstiče nasilje. Sasvim suprotno. On intenzivno signalizira negativan kraj kampanje. On obnavlja optužbe da su novinari "neprijatelji naroda" i pokušava da uveća strah među konzervativcima sa napadom na migrante, pitanju koje je prvo animiralo njegovu političku karijeru i na koji se vraća svaki put kad mu treba sigurna zona.“
CNN dodaje i da dok je predsednik često rastrzan između svojih govora, njegov tim za kampanju za 2020. godinu počinje da radi.
"U novom spotu koji priznaje otvorenu tajnu da je Tramp zainteresovan za izbore koji su za dve godine nakon onih sledećeg utorka, ljudi iz predsedničke kampanje tvrde da će ekonomski prosperitet potonuti ako demokrate dobiju vlast u Vašingtonu...
Ostaje nejasno kako će poslednja nedelja nasilja i političkih optužnica uticati na izbore u svojim ključnim poslednjim danima. Ali sa raniijim glasanjem u mnogim državama, uvreženo je mišljenje da će republikanci zadržati kontrolu nad Senatom, ali da demokrate imaju sve veće šanse da ponovo zaplene Predstavnički dom.“
Bez smirivanja stranačkog gneva
U protekle dve godine, Sjedinjene Države su razorene stranačkim ratovima bez presedana koje je dosad retko ko vidio. Ali, u poređenju sa onim što možemo očekivati nakon kongresnih izbora, ovo će izgledati kao razdoblje relativnog mira i tišine, a to će posebno vrediti ako demokrate preuzmu kontrolu nad Domom, smatra Dag Sosnik (Doug Sosnik), demokratski politički strateg, koji je bio viši savetnik predsednika Bila Klintona (Bill Clintona) od 1994. do 2000. godine.
U tekstu za Vašington Post (The Washington Post) Sosnik piše da u trenutku kad se biračka mesta zatvore, predsednik Tramp i potencijalni demokratski predsednički kandidati biće slobodni za početak svojih kampanja za izbore 2020. godine. Ova potpuna angažovanost stvoriće imperativ kako Trampu tako i demokratama da pojačaju svoje razlike. Rezultat će biti da će već zatrovano političko okruženje postati još otrovnije.
Rezultati izbora iz 2016. godine svakoga ko predviđa rezultate kongresnih izbora tera da malo razmisle šta će se desiti nakon njih, kaže Sosnik:
"Dolazeća klasa demokratskih članova u Zastupnički dom biće među najvećima i najznačajnijom od Watergate klase 1974. godine, pa će u više od 40 godina doneti najznačajniju generacijsku, rodnu, rasnu i ideološku transformaciju. Ovi novoizabrani članovi staviće dodatni pritisak na Demokratsku stranku kako bi nastavili agresivniju liberalnu politiku i kako bi se usprotivili Trampu i republikancima."
Autor dodaje i da se očekuje da će Tramp započeti čišćenje svog kabineta i osoblja koje će mu omogućiti nastavak snažnijeg nacionalističkog programa.
"U međuvremenu, demokratsko preuzimanje Zastupničkog doma dovelo bi do dve godine istraživanja, javnih rasprava i mogućeg opoziva Trampa. I Demokrati i Tramp bi prihvatili ove istrage kao način da ojačaju svoje odgovarajuće baze za nadolazeće izbore."
Novinari se bore sa Trampovim predizbornim obećanjima
Politiko (Politico) piše da se čini da predsednik SAD-a ispaljuje ćorke u trci za kongresne izbore - kako bi video šta može dobiti od onoga što novinari progutaju.
"Trampovi predlozi se obično objavljuju brzo - često su verodostojno prosleđeni u naslovima i tvitovima – bez prethodne temeljne provere što kasnije dovodi do skeptičnih izveštaja...
Trampov odnos prema činjenicama prouzrokovao je uznemirenje među novinarima, koji se još uvek bore sa predsednikom koji kaže mnoge stvari koje se ne proveravaju pre daljih istraživanja...
Prema rečima novinara i medijskih stručnjaka, ključ za odupiranje ovoj taktici nije ignorisanje onoga što predsednik kaže, već dodavanje konteksta, čak i ako to znači da je potrebno više vremena za objavljivanje priče.“
"Predsednici često daju predloge koji možda nemaju puno šanse da postanu zakon, ponekad da oblikuju kampanju, a ponekad samo da naprave nacionalnu debatu o pitanju do kojeg im je stalo", rekao je dopisnik Njujork Tajmsa iz Bele kuće Piter Bejker (Peter Baker) u e-mailu.
"To ne znači da ne bi trebalo da ih pokrivamo. To znači da bi trebalo da pomognemo čitaocima da razumeju kontekst u kojem su predlozi napravljeni i okolnosti koje ih okružuju."
Porast ranog odziva birača
Ako se trend nastavi, odziv na izborima bi mogao da nadmaši 49 posto koliko je postignuto 1966. godine, procenat koji nije nadmašen dosad, piše Gardijan (The Guardian).
Oko 2,4 miliona ljudi glasalo je u prvim danima prevremenog glasanja u 30 najvećih okruga u državi - više od ukupnog broja glasova za rano i glasanje u odsustvu u celom biračkom razdoblju 2014. godine, otkrio je Izborni projekat Sjedinjenih Država.
Sveukupno, do sada je bilo oko 22 miliona glasova širom SAD-a, rekao je Majkl Mekdonald (Michael McDonald), profesor političkih nauka na Univerzitetu Florida koji vodi Izborni projekat Sjedinjenih Država.
U 11 država, nedelju dana pre glasanja, zabeleženo je više ranih glasova nego što je zabeleženo 2014. godine u celosti kada je reč o ranim glasovima.
Među biračima mlađima od 30 godina, 40 posto je reklo da će "definitivno" glasati na kongresnim izborima, navodi se u anketi Instituta za politiku Harvard Kennedy škole. To je porast u odnosu na 27 posto tokom 2010. i 26 posto 2014. godine.
Izborne prognoze trenutno pokazuju da će demokrati verovatno osvojiti Zastupnički dom, ali republikanci će verovatno zadržati Senat. Republikanci predviđaju da će guvernerska mesta osvojiti u tesnoj pobedi u tek nekoliko država više od demokrata, navodi list.