Za samo 12 dana pobunjenička koalicija uspela je da ostvari gotovo nezamislivo – da sruši 50-godišnu vladavinu porodice Asad, što nije uspela poslednjih 13 godina.
To će, bez sumnje, imati dalekosežne posledice ne samo po Siriju, već i odnos snaga na Bliskom istoku a osetiće se i izvan ove regije.
Dok mnogi u Siriji slave, postavlja se pitanje šta očekuje ovu ratom razorenu zemlju podeljenoj po mnogim osnovama sa velikim uticajem i protivrečnim interesima regionalnih i velikih sila:
Mirna tranzicija koju najavljuju lideri pobunjenika ili haos kao u Libiji nakon pada Moamera Gadafija 2011. godine?
Abu Mohamed el-Golani, lider islamističkog Hajata Tahrira el-Šama (HTS), vodeće grupe u pobunjeničkoj koaliciji, rekao je da nema mesta povratku na staro i da želi ukidanje autoritarnog režima zbog čega je 2011. počelo Arpasko proleće.
"Budućnost je naša", istakao je on u izjavi pročitanoj na sirijskoj državnoj televiziji nakon što su njegove snage zauzele Damask.
On je naredio u nedelju svojim snagama da ne prilaze zvaničnim institucijama u Damasku, rekavši da će ostati pod kontrolom premijera Mohameda Gazi el-Džalalija dok ih zvanično ne predaju.
Koalicija sirijskih pobunjenika saopštila je da nastavlja rad na završetku prenosa vlasti u zemlji na prelazno upravljačko telo sa punim izvršnim ovlašćenjima s premijerom El-Džalilijem na njegovom čelu.
"Velika sirijska revolucija prešla je iz faze borbe za zbacivanje Asadovog režima u borbu za zajedničku izgradnju Sirije koja dolikuje žrtvama njenog naroda", dodaje se u saopštenju.
Kako su se širile vesti o Asadovom odlasku, vojnici u raznim delovima glavnog grada Damaska počeli su da skidaju svoju vojnu odeću, rekli su lokalni stanovnici za AFP.
Trinaest godina građanskog rata iscrpilo je opremu i vojsku Sirije, koja je izgubila oko polovinu svog osoblja, procenjenog na 300.000 pre 2011. godine.
Poslednjih dana analitičari su isticali slabost vojske na bojnom polju, bez efektivne ruske ili iranske podrške.
Dok se Sirijci raduju, premijer el-Džalali pozvao je na slobodne izbore.
Džalali je takođe rekao da je bio u kontaktu sa Golanijem kako bi razgovarali o upravljanju prelaznim periodom, što predstavlja značajan razvoj u naporima da se oblikuje politička budućnost Sirije.
On je izjavio je da je spreman da podnese ostavku i za prenos vlasti, te da je zatražio od el-Golanija da razmesti policijske snage u Damasku.
'Sirija pripada svima, bez izuzetka'
Jedan od komandanata pobunjenika Anas Salkadi, koji se kasnije tokom dana pojavio na državnoj televiziji, pokušao je da uveri sirijske verske i etničke manjine, rekavši da "Sirija pripada svima, bez izuzetaka. Sirija je za Druze, sunite, alavite i sve sekte".
"Nećemo tretirati ljude kao što je to radila porodica Asad", dodao je on.
Pobunjenici uglavnom dolaze iz sunitske muslimanske većine u Siriji, u kojoj žive i zajednice Druza, hrišćana i Kurda.
Manjinske grupe širom Sirije, dugo jedne od najsekularnijih zemalja u regionu – faktor koji je Asad koristio jer je i sam pripadnik manjine – biće zabrinute za ono što sledi.
Tokom ofanzive, pragmatični Golani uspeo je da izdejstvuje predaju pojedinih mesta dok je istovremeno naredio zaštitu manjina, navodi Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Manjinska šiitska alavitska sekta - kojoj pripada Asad i koja je bila njegovo političko uporište – pozvala je mlade Sirijce da budu "mirni, racionalni i razboriti i da ne budu uvučeni u ono što kida jedinstvo naše zemlje".
Kako prevazići podele i obnoviti zemlju?
Kada prođe euforija zbog Asadovog pada, novi lideri Sirije će se suočiti sa zastrašujućim zadatkom da obezbede stabilnost u zemlji još uvek podeljenoj između različitih oružanih frakcija.
Opozicioni borci koje podržava Turska bore se protiv kurdskih snaga na severu koje podržavaju SAD, a ekstremistička "Islamska država" je i dalje aktivna u nekim udaljenim oblastima.
Takođe ratom razorenoj zemlji biće potrebne milijarde dolara pomoći i investicija za obnovu, navodi Rojters.
Sirijska funta je pala za 80 odsto, inflacija je 60 procenata, dok Asad raspolaže bogatstvom od dve milijardi dolara, piše list Israel Hajom (Hayom).
Koliko je iskreno distanciranje islamista od Al Kaide?
Iako Golani tvrdi da se njegov HTS distancirao od ekstremističke Al Kaide još 2016, neki Sirijci se i dalje plaše da će nametnuti drakonsku islamističku vladavinu ili podstaći odmazdu.
Zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta, oba bliski saveznici SAD, vide islamističke militantne grupe kao egzistencijalnu pretnju, tako da bi se HTS mogao suočiti sa otporom regionalnih sila.
Takođe, jedan od mogućih izazova može biti ponovno oživljavanje militanata suparničke "Islamske države" koja je 2014. i 2015. terorisala veliki deo Sirije i Iraka pre nego što je poražena od koalicije predvođene SAD.
"Pravo pitanje je koliko će ova tranzicija biti uredna, i čini se sasvim jasno da je Golani veoma želi da ona prođe bez potresa", rekao je Džošua (Joshua) Landis, stručnjak za Siriju i direktor Centra za bliskoistočne studije na Univerzitetu iz Oklahome.
"Moraće da ponovo grade zemlju... biće im potrebna Evropa i SAD da ukinu sankcije", dodao je Landis.
Mohanad Hage Ali iz Karnegi centra za Bliski istok napisao je na platformi Iks (X) da "glavni izazov danas leži u ponovnoj izgradnji sirijske države i prelasku iz faze haosa i fragmentacije".
"Do sada su frakcije pokazivale svest i razumevanju u postupanju sa manjinama i zatvorenicima", rekao je on, uz nadu da bi to moglo da pomogne u tranziciji ka "rekonstrukciji državnih institucija".
'Asadova sudbina zapečaćena u Donjecku i Bejrutu'
Sudbina Bašara el Asada, zapravo, nije zapečaćena u Siriji, već u južnom Bejrutu i Donjecku, odnosno zbog zauzetosti njegovih saveznika Rusije u ratu u Ukrajini i Hezbolada u Libanu gde je bio izložen udarima izraelskih snaga, navodi CNN.
Bez elitnih Hezbolahovih jedinica i ruskog naoružanja, od aviona Su-25 do sistema protivvazdušne odbrane S-300, Asad je bio ranjiviji nego ikad.
Rusija i Iran, dva glavna Asadova državna sponzora, napustili su ga kada su uvideli da je njegova sudbina zapečaćena, ocenjuje Skaj njuz (Sky News).
"Ipak, malo je verovatno da će ove dve zemlje tako brzo napustiti Siriju", dodaje ova britanska televizija.
Smanjenje uticaja Rusije
Moskva ima ključna vojna postrojenja u Siriji kao što je luka Tartus i vazdušna baza Hmejmim u Latakiji od 2015. kada je intervencijom pomogla Asadu da ostane na vlasti.
Ove baze su od vitalnog značaja za projektovanje ruske moći širom Mediterana i Afrike. Njihovo napuštanje bio bi veliki strateški udarac za Moskvu.
U saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije se navodi da "sa krajnjom zabrinutošću prati dramatične događaje u Siriji" i da je "u kontaktu sa svim sirijskim opozicionim grupama".
Moskva očito nastoji da umanji štetu njenom uticaju u Siriji nakon pada saveznika Asada.
Uzdrmana iranska 'osovina otpora'
Asadov pad će uzdrmati "Osovinu otpora" Irana koja ga povezuje preko Sirije sa Hezbolahom u Libanu.
Hezbolah, koji je godinama pružao ključnu podršku Asadu, povukao je sve svoje snage iz Sirije u subotu dok su se pobunjeničke frakcije približavale Damasku, izjavila su Rojtersu u nedelju dva libanska bezbednosna izvora.
Kolaps Asadove vladavine usledio je nakon promene u ravnoteži snaga na Bliskom istoku nakon što je Izrael ubio mnoge vođe Hezbolaha u poslednja dva meseca.
Druga frakcija koju podržava Iran, Huti u Jemenu, više puta je bila meta vazdušnih napada. Sve ove frakcije, plus milicije u Iraku i Hamas u Gazi, kao deo "Osovine otpora", sada su ozbiljno uzdrmane.
Sada će Iranu biti potrebna drugačija strategija, navodi BBC.
Ova nova situacija biće proslavljena u Izraelu gde se Iran smatra egzistencijalnom pretnjom.
Iranska preokupacija Izraelom, kojeg doživljava kao egzistencijalnu pretnju, dodatno ograničava kapacitet Teherana da efikasno odgovori u Siriji.
Nedavni izraelski udari na iransku infrastrukturu pogoršali su ove izazove, ostavljajući Teheran u defanzivi.
Iranske vlasti su saopštile u nedelju da Sirijci treba sami da odluće o svojoj budućnosti "bez destruktivne strane intervencije".
Asadov pad prilika za Izrael, ali i rizik
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je Asadov pad direktna posledica udara koje je Izrael zadao Iranu i njegovom savezniku Hezbolahu.
Netanjahu je rekao da je sporazum iz 1974. o razdvajanju izraelskih i sirijskih snaga na Golanskoj visoravni "propao", pri čemu su sirijski vojnici napustili svoje položaje i da je Izrael zauzeo tampon zonu radi sopstvene zaštite.
Za Izrael, kolaps Asadovog režima predstavlja i priliku i rizik. Pad iranskog primarnog saveznika u Siriji poremetiće lanac snabdevanja Hezbolaha, ali pojava HTS-a kao dominantne sile unosi nove neizvesnosti, ocenjuje BBC.
Izraelska vojska je takođe oprezna da Iran i Hezbolah ne iskoriste trenutni haos za nabavku najmodernijeg naoružanja.
Ključna uloga Turske
Turski ministar inostranih poslova Hakan Fidan rekao je da se ne sme dozvoliti "terorističkim organizacijama" da iskoriste situaciju u Siriji i pozvao na oprez.
"Turska je spremna da preuzme odgovornost za sve što je neophodno da se zaleče rane u Siriji i garantuje njeno jedinstvo, integritet i bezbednost", naveo je Fidan na Iksu.
Od početka građanskog rata, turska vojska je nekoliko puta intervenisala preko granice u Siriji, uglavnom protiv snaga koje predvode sirijski Kurdi. Turska sada efektivno kontroliše zonu duž severne granice Sirije.
Uloga Turske u Asadovom padu ostaje dvosmislena, navodi BBC.
Dok se predsednik Redžep Tajip Erdogan dugo zalagao za diplomatsko rešenje sirijskog sukoba, Asad je dosledno odbijao njegove pozive.
Sirijski predsednik je insistirao na povlačenju turskih trupa sa severa njegove zemlje, dok Turska tvrdi da to ne može učiniti sve dok postoje pretnje od kurdskih milicija.
Turska, u kojoj živi preko tri miliona sirijskih izbeglica, ima sopstveni interes da reši sukob kako bi olakšala njihov povratak.
Ankara je negirala direktnu umešanost u ofanzivu HTS-a, jer ovu organizaciju i dalje tretira kao teroristčku, ali analitičari sugerišu da je prećutno odobravanje ili indirektna podrška Turske možda odigralo ulogu.
Turska podržava frakcije kao što je Sirijska nacionalna armija, koalicija naoružanih sirijskih opozicionih grupa.
Slavlje u Siriji, na Bliskom istoku i u evropskim gradovima posle pada Asada
Sinan Ulgen, direktor Centra za ekonomiju i spoljnopolitičke studije sa sedištem u Istanbulu, rekao je za AP da Turska pre svega želi stabilnu Siriju.
"Prvi rizik koji bi Turska želela da izbegne je teritorijalna dezintegracija Sirije, sa različitim strukturama moći koje se bore da dobiju autonomiju", rekao je on, ukazujući pre svega na Jedinice za zaštitu naroda sirijskih Kurda (YPG) povezane sa Kurdskom radničkom partijom u Turskoj i Iraku.
Stabilan period tranzicije omogućio bi Turskoj da usmeri ekonomsku pomoć u Siriju kako bi stvorila uslove za povratak izbjeglica, dodao je Ulgen.
Ostaje da se vidi da li će promena vladavine u Siriji omogućiti Turskoj da odgurne YPG sa svojih granica. HTS je navodno razvio dobre veze sa YPG, koji je na čelu Sirijskih demokratskih snaga.
Turska tretira kurdske YPG snage kao terorističke uprkos njihovom savezu sa SAD u borbi protiv "Islamske države".
Gonul Tol, direktorka Turskog programa Instituta za Bliski istok u SAD, primetila je da Turska možda neće moći da kontroliše HTS je će ova organizacija slediti svoje interese.
"HTS je nepredvidiva, divlja karta. Da li Turska zaista želi da džihadistička organizacija vodi susednu zemlju?" rekla je.
'SAD će ostati u Siriji'
Sjedinjene Države će nastaviti da održavaju svoje prisustvo u istočnoj Siriji i preduzeće mere neophodne da spreče ponovno oživljavanje "Islamske države", rekao je u nedelju zamenik pomoćnika ministra odbrane za Bliski istok Danijel Šapiro na konferenciji u Manami.
Uloga SAD u građanskom ratu u Siriji se nekoliko puta menjala. Administracija Baraka Obame je u početku podržavala opozicione grupe u njihovom ustanku protiv vlade, obezbeđujući oružje i obuku, sa ograničenim efektom, podseća Njujork tajms (The New York Times).
Nakon uspona "Islamske države" 2014. godine, američke snage su se borile protiv ove militantne grupe vazdušnim udarima i slanjem pomoći kurdskim snagama, a zatim su ostale u severoistočnoj Siriji kako bi sprečile njeno ponovno oživljavanje.
Predsednik Donald Tramp povukao je mnoge od tih snaga 2019. godine, ali Sjedinjene Države i dalje drže raspolažu sa 900 vojnika, sa centrom u oblastima za bušenje nafte pod kontrolom Kurda na severoistoku i garnizon na jugoistoku u blizini granica Sirije sa Irakom i Jordanom.
Zadovoljstvo ali i uzdržanost na Bliskom istoku
Susedne zemlje, uključujući Jordan i Liban, takođe će biti oprezne, kao i zalivske države koje su poslednjih godina pokušale da ponovo uspostave komunikaciju s Asadom i vide islamističke pokrete kao destabilizujuće sile, ocenjuje Fajnenšel Tajms.
To je poslužilo susedima Sirije da vide koliko je Asad oslabljen.
Ali, takođe će biti zabrinutosti zbog potencijalne perspektive krhke države u haosu sa islamističkim grupama u prvom planu.
Slavlje u Siriji, na Bliskom istoku i u evropskim gradovima posle pada Asada
Kada su narodne pobune protiv autoritarnih režima zahvatile Bliski istok 2011. godine, talas optimizma je zahvatio region. Ali, sve to je prekratko trajalo.
Sirija je zapala u razorni građanski rat.
U Egiptu je vojska preuzela vlast u puču koji je narod podržao dve godine nakon što je zbačen predsednik veteran Hosni Mubarak i njime sada vlada jedan od najautokratskijih režima u regionu, podseća britanski list.
U Libiji je nakon pada Gadafija samo kratko trajao savez različitih oružanih frakcija koje su se borile protiv njega, pre nego što su se okrenule jedne protiv drugih, zbog čega je ova zemlja ostala podeljena i u haosu.
"Izazov sa kojim se Sirija sada suočava kada je Asad konačno zbačen je da li može da se izbori sa zamkama i izbegne nesreće koje su uništile druge nacije nakon pada despota, i da započne izuzetno težak proces obnove i pomirenja", piše Fajnenšel tajms.
Kako navodi Skaj njuz, osvanula je nova zora u Siriji ali sa oblacima na horiznotu.
Kraj Asadove vladavine ne znači odmah i mir za Sirijce.
