Ukoliko u Srbiji javno istaknete simbole neonacizma i fašizma male su šanse da ćete za to biti sankcionisani. Uprkos tome što od 2009. postoji zakon koji kažnjava isticanje simbola krajnje desnice, on se vrlo retko primenjuje.
Istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE) pokazalo je da su u poslednjih deset godina sudovi u osam najvećih gradova Srbije doneli dve pravosnažne presude po ovom zakonu, obe u Novom Sadu.
Poslednji slučaj javnog isticanja simbola ideologije mržnje dogodio se početkom decembra, kada je predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić samoinicijativno objavila fotomontažu sebe u nacističkoj uniformi.
Predsednik Prekršajnog suda u Novom Sadu Marko Menićanin rekao je za RSE da je zakon precizirao šta se smatra isticanjem simbola neonacizma i fašizma, kao i da je ključna uloga policije koja treba da otkrije prekršaj i podnese Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, nakon čega na scenu stupa sud.
Bez presuda u većim gradovima
RSE je od prekršajnih sudova u osam gradova od krajnjeg severa do juga Srbije tražio informaciju koliko je u poslednjih deset godina doneseno presuda po ovom zakonu. Upit je poslat sudu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Leskovcu, Novom Pazaru i Čačku.
Iz sedam sudova stigao isti odgovor – za čitavu deceniju nije donesena nisu vođeni postupci na osnovu Zakona o zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola. Jedini izuzetak je Novi Sad gde su, kako je rečeno Radiju Slobodna Evropa, donesene tri presude, od toga dve pravosnažne.
Šta zakon zabranjuje?
Zakon o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola je u Srbiji na snazi od 2009. godine.
Tim pravnim aktom zabranjena je "proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, veličanje ili na bilo koji drugi način širenje propagandnog materijala, simbola ili obeležja kojima se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost, (…) propagiraju ili opravdavaju neonacističke i fašističke ideje i organizacije ili se na drugi način ugrožava pravni poredak".
Zakonom je zabranjena "upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica za koje su ta lica osuđena za ratne zločine".
U propagandni materijal, simbole i obeležja zakon ubraja zastave, značke, uniforme ili delovi uniformi, crteže, grafite, ambleme, fonografske zapise, muzičke grupe, fotografije i parole. Uz to zakon kažnjava i širenje neonacističkih i fašističkih obeležja ili propagandnog materijala "preko računarskih sistema".
Kazne za kršenje ovog zakona kreću se u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara (od 40 do 430 evra) za fizičko lice, te od 100.000 do 1.000.000 dinara (od 850 do 8.500 evra) za pravno lice.
Presude za crtanje svastike i keltskog krsta
U dve pravosnažne presude Prekršajnog suda u Novom Sadu, u koje je RSE imao uvid, izrečene su kazne u rasponu od 85 do 260 evra.
U presudi donetoj u maju 2023. godine, jedna osoba osuđena je na kaznu od 30.000 dinara (oko 260 evra) pošto je na vrtiću u Novom Sadu nacrtala nož na kojem su bili kukasti krst i SS – što je skraćenica od Šucštafel, paravojne organizacije koja je bila deo Nacionalsocijalističke partije u Nemačkoj.
U presudi se navodi da je osuđeni na svom biciklu imao "nacrtano 'kukasti krst', 'keltski krst' i simbol 'SS', pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno".
Druga pravosnažna presuda donesena je pred Prekršajnim apelacionim sudom u Novom Sadu oktobra 2022. godine protiv osobe koja je na izložbu posvećenu žrtvama novosadske racije u Arhivu Vojvodine došla sa maskom na kojoj je bio istaknut keltski krst. Osuđenom je naloženo da plati kaznu od 10.000 dinara (85 evra).
Sud je na osnovu svedočenja veštaka zaključio da keltski krst predstavlja "simbol i deo ikonografskog repertoara ekstremno desničarskih grupacija koje propagiraju ideje bele nadmoći".
U presudi se dalje podseća da je ovaj simbol krajem 1970-ih godina koristila i nemačka neonacistička organizacija "Narodni pokret socijalista Nemačke" koji je u toj zemlji zabranjen 1982. godine.
Kao otežavajuću okolnost sud je naveo činjenicu da je osuđeni ovaj simbol istakao na izložbi posvećenoj žrtvama fašističke racije u vojvođanskom mestu Čurugu 1942. godine, pošto su, kako se navodi, na taj način "omalovažene te žrtve".
U januaru 1942. pripadnici mađarskih okupacionih snaga su u Novom Sadu, Šajkaškoj oblasti, Čurugu, Gospođincima, Đurđevu, Mošorinu, Titelu i drugim mestima sproveli raciju nakon čega su pod led Dunava bacili više od 1.300 Jevreja, Srba i Roma.
Uloga policije i suda
Marko Menićanin, predsednik Prekršajnog suda u Novom Sadu kaže za RSE da je zakon dosta precizno propisao šta se smatra zabranjenim simbolima, ali dodaje da ne bi bilo loše razmisliti o izmenama i dopunama tamo gde su se javili problemi.
On, međutim, napominje da je u praksi mali broj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka po ovom zakonu, pa je teško govoriti o tome šta bi trebalo da se promeni.
"U svojstvu podnosioca Zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u najvećem broju slučajeva bi trebalo to da bude policija, retko tužilaštvo. Tako da je uloga Ministarstva unutrašnjih poslova značajnija. Uloga policije se u ovom domenu svodi na otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja koji su propisani ovim zakonom, zatim sačinjavanjem Zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, nakon čega se ide u postupak pred Prekršajnim sudom", objašnjava Menićanin.
Prema njegovim rečima, u procesima koji su vođeni pred novosadskim Prekršajnim sudom policija je svoj deo posla obavila kvalitetno i dokazala činjenične navode iz Zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Menićanin dodaje da je, osim kvalitetnog rada policije, neophodno da i sudija bude upoznat sa materijom o kojem odlučuje.
"Dakle, sudija mora da ima dovoljno znanja i ne sme da se rukovodi pukom činjenicom da je Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka dobro koncipiran, odnosno da sadrži sve zakonom propisane elemente", kaže Menićanin.
MUP bez odgovora
Radio Slobodna Evropa je od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio odgovore na pitanja zbog čega je u poslednjih deset godina podneto malo zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka po zakonu koji zabranjuje isticanje neonacističkih simbola, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
'Poslednja slamka države'
Dve presude za isticanje neonacističkih i fašističkih simbola ne odslikavaju realno stanje, ocenjuje u razgovoru za RSE Daško Milinović, radijski voditelj i dugogodišnji antifašistički aktivista.
"Taj zakon je neka vrsta poslednje slamke u 'arsenalu' države kada treba sprečiti fašiste da deluju u javnosti. Tu je slučaj isti kao i sa svim zakonima kod nas – možemo reći da imamo dobre zakone za svašta, ali se oni ne primenjuju. Ovo je samo jedan od primera gde postoji način da se nešto reši ako se hoće, ali se te stvari selektivno primenjuju samo ako postoji politička volja", ocenjuje Milinović.
Prema njegovim rečima, pripadnici ekstremno desničarskih grupa vrlo retko se sami deklarišu kao sledbenici nacizma i fašizma, zbog istorijskog tereta koji njihova ideologija nosi. Zbog toga se u javnom prostoru često koriste simbolima koji nisu lako prepoznatljivi široj javnosti.
"Oni imaju gomilu simbola koji jesu simboli ekstremne desnice i koje viđamo na odeći klinaca kao deo prvenstveno navijačke subkulture. Recimo, taj keltski krst koji je u tim krugovima ništa drugo do savremeni kukasti krst, prisutan je na majicama, izjednačava se sa nacionalizmom koji je u gradaciji manje opasan od neonacizma i fašizma", kaže Milinović.
On podseća da je Antifašistička akcija Novog Sada 2009. godine priredila brošuru "Fašizam oko nas", u kojoj su pobrojani manje ili više otvoreni simboli neonacizma i fašizma.
Simboli domaćih fašista
Osim univerzalnih simbola koje koriste pripadnici neonacističkih grupa širom sveta, ultradesničari koriste i lokalne simbole. Tako se, prema rečima Daška Milinovića, neonacističke i fašističke grupe iz Srbije oslanjaju na simbole koji navodno vuku korene iz prehrišćanskog perioda, poput kolovrata, poznate i kao slovenska svastika.
Tu su, dodaje on, i derivati nekih vizantijskih i srednjevekovnih srpskih feudalnih obeležja.
Najpoznatiji simbol iz savremene istorije koji koriste srpske neonacističke grupe je dvoglavi orao iz vremena kvislinške vlade Milana Nedića tokom okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
"Taj simbol je dosta popularizovan u periodu Nacionalnog stroja i uspeo je da opstane kao simbol srpskih neonacista", kaže Milinović.
Neonacistička organizacija Nacionalni stroj zabranjena je 2011. godine, odlukom Ustavnog suda Srbije.
Nedićev orao nalazi se na muralu koji je prošle godine oslikan u centru Beograda, u čast Stefana Dimitrijevića koji je te prošle godine poginuo kao strani borac u ruskoj jedinici Prizrak na istoku Ukrajine. Pre odlaska na front Dimitrijević je bio deo neonacističkog skinhed pokreta u Beogradu, o čemu je RSE pisao.
Više neonacističkih grupa je poslednjih nekoliko godina u centru Beograda obeležavalo godišnjicu smrti Milana Nedića, koji je od avgusta 1941. do oktobra 1944. godine vodio marionetsku vladu koja je donosila rasne zakone po ugledu na nacističku Nemačku i saučestvovala u Holokaustu nad lokalnim jevrejskim stanovništvom.
Na tim skupovima ultradesničara novinarske kamere zabeležile su i zastave sa simbolom fašističke organizacije ZBOR i njihove kvislinške paravojne formacije tokom Drugog svetskog rata – Srpskog dobrovoljačkog korpusa.
Obeležja ove formacije, koja je učestvovala u masakru koji su nacisti počinili u Kragujevcu nad 2.700 žitelja tog kraja u centralnoj Srbiji, mogu se pronaći na internet prodavnicama koje prodaju garderobu.
RSE je u tekstu iz 2021. detektovao više prodavnica koje nude majice i druge odevne predmete sa simbolima Nedićevog orla, Srpskog dobrovoljačkog korpusa, ZBOR-a, ali i sa međunarodnim neonacističkim obeležjima, poput keltskog krsta, runa ili svastike. Neke od prodavnica posluju isključivo onlajn, dok pojedine imaju i lokale u Beogradu.
Na pitanje RSE da li zakon sankcioniše i simbole kvislinških formacija iz Srbije tokom Drugog svetskog rata, predsednik Prekršajnog suda u Novom Sadu Marko Menićanin odgovara potvrdno.
"Simboli kvislinških formacija svakako mogu da spadaju u simbole obuhvaćene ovim zakonom ako se mogu podvesti pod definiciju simbola prema ovom zakonu, dakle ako se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost. I to se mora ocenjivati u svakom konkretnom slučaju. Dakle, svaka situacija je priča za sebe i shodno tome se donosi odluka", kaže Menićanin.
Iz MUP Srbije nisu odgovorili na molbu RSE za pojašnjenje koje simbole MUP-ovo Odeljenje za borbu protiv ekstremizma klasifikuje kao neonacističke i fašističke, kao i da li u tu grupu spadaju i simboli domaćih kvislinških formacija tokom Drugog svetskog rata.
Slučaj Olivere Zekić
Javnost u Srbiji burno je reagovala kada je 5. decembra predsednica REM-a, tela zaduženog da sprovodi kontrolu rada elektronskih medija, na svom Telegram kanalu objavila fotomontažu na kojoj je njena glava "nalepljena" na telo Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heydrich), jednog od glavnih tvoraca Holokausta.
"Ja sam to uradila iz čiste provokacije", odgovorila je Zekić na pitanje RSE zašto je za ličnu fotografiju postavila sebe u nacističkoj SS uniformi na kojoj se ističe zloglasna svastika.
RSE je zatražio komentar o ovom slučaju od ambasada Izraela i Nemačke, ali do zaključenja teksta odgovori nisu stigli.
Simboli mržnje u javnom prostoru
Simboli neonacističkih i fašističkih organizacija prisutni su u javnom prostoru o čemu svedoče sporadični medijski izveštaji. Na zidu jevrejskog i katoličkog groblja u Novom Sadu su u iscrtani keltski krst, svastika i simboli 14/88.
Broj 14 u šifrovanom rečniku neonacista ima značenje 14 reči sadržanih u sintagmi "We must secure the existence of our people and a future for white children" (Mi moramo obezbediti egzistenciju našeg naroda i budućnost bele dece), čiji je autor američki neonacista Dejvid Lejn.
Broj 88 označava nacistički pozdrav "Heil Hitler" (Živeo Hitler), pošto je H osmo slovo abecede.
U maju 2021. godine neonacisti su u Beogradu su išarali zidove dvorišta kulturnog centra Magacin i Kreativno edukativnog centra za osobe sa invaliditetom. Vinovnici su prešarali grafit "Smrt fašizmu" i nacrtali keltski krst.
Niški kej je takođe prethodnih godina bio na meti neonacističkih grupa, a simboli mržnje osvanuli su u Leskovcu 2019. godine.
Neonacistički simboli mogu se videti i na tribinama fudbalskih stadiona. Brojne su navijačke grupe koje ih koriste. Među najpoznatijim je United force, navijačka grupa FK Rad iz Beograda, koja u ikonografiji koristi Totenkopf – simbol lobanje koju su koristile nacističke SS jedinice.
Facebook Forum