Piše: Tony Wesolowsky
Suočen s kritikama i upozorenjima o novim sankcijama zbog zatvaranja opozicionog političara Alekseja Navaljnog i hapšenja hiljada Rusa koji su protestovali zbog njegovog zatvora, Kremlj je nedavno imao i dobru vest, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Konzorcijum koji nadgleda izgradnju cevovoda dužine 1.200 kilometara za snabdevanje Evrope ruskim prirodnim gasom, 6. februara je objavio da je nastavljeno polaganje cevi u poslednjem nedovršenom delu gasovoda u danskim vodama.
Vašington se dugo protivi projektu Severni tok 2, tvrdeći da će zbog njega Evropa biti više zavisna od ruskih energenata. Taj stav podržava veći deo Istočne Evrope, a posebno Ukrajina, ključna energetska tranzitna zemlja koja bi izgubila milijarde dolara tranzitnih naknada ako bi gasovod ispod Baltičkog mora iz Rusije ka Nemačkoj počeo da radi.
S obzirom na ekonomsku i stratešku važnost, Severni tok 2 je u centru pažnje posle zatvaranja Navaljnog, privođenja hiljada ljudi koji su protestovali zbog njegovog hapšenja, kao i proterivanja troje evropskih diplomata koje je Rusija optužila da su učestvovali u protestima.
Uprkos sve glasnijim pozivima da ugasi projekat, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je 5. februara – posle proterivanja diplomata za koje Nemačka, Švedska i Poljska navele da su samo posmatrali proteste – da "zasad" njen o Severnom toku 2 ostaje isti.
"U vezi s događajima u Rusiji, već smo rekli da zadržavamo pravo da nastavimo sankcije, posebno protiv pojedinaca", rekla je Merkel novinarima posle razgovora s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron). "To zasad ne utiče na stav (nemačke vlade) o Severnom toku 2".
Krajem decembra 2020. godine, brod pod nazivom "Fortuna" postavio je deo cevovoda od 2,6 kilometara u nemačkim vodama.
A 6. februara, konzorcijum koji nadgleda izgradnju cevovoda objavio je da je "Fortuna" nastavila da polaže cevi u danskim vodama nedaleko od terminala na nemačkoj baltičkoj obali.
Uprkos činjenici da je ruska kompanija koja je vlasnik Fortune pod američkim sankcijama, konzorcijum je za Rojters (Reuters) naveo da se "svi radovi izvode u skladu s odgovarajućim dozvolama".
Francuska je pozvala Nemačku da preispita projekat posle zatvora Navaljnom. "Oduvek smo govorili da imamo ogromne sumnje u vezi sa tim projektom u ovom kontekstu", rekao je 1. februara francuski državni sekretar za evropska pitanja Kleman Bon (Clement Beaune) za francuski radio Inter.
Upitan konkretno da li Francuska želi da Berlin odustane od projekta, Bon je rekao: "Zaista, već smo to rekli".
"Sankcije su već uvedene, možemo (dodati još sankcija), ali moramo biti jasni, one neće biti dovoljne", rekao je Bon, ali i priznao da je na Nemačkoj konačna odluka.
Novi američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) Severni tok 2 ranije je nazvao "lošim dogovorom" za Evropu, dok je portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jen Psaki) 26. januara rekla da on i dalje tako misli. Međutim, sa samo još 120 kilometara u danskim vodama, plus mali deo blizu nemačke obale, da li projekat obustavlja?
Severni tok 2 je zajednička inicijativa ruskog državnog Gazproma, nemačkih kompanija Uniper i Vinteršel dea (Wintershall Dea) koji je deo BASF-a, britansko-holandskog Šela (Shell), austrijskog OMV-a i francuskog Anžija (Engie).
Energija i uticaj
Kako i samo ime kaže, postoji gasovod Severni tok 1. Severni tok 2 udvostručio bi kapacitet postojećeg cevovoda Severnog toka na ukupno 110 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Za vladu Rusije, koja je trenutno najveći svetski izvoznik energije i koja se oslanja na prodaju nafte i gasa i za popunjavanje državne kase i za jačanje geopolitičkog uticaja, projekat je važan.
Krajem decembra, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se nada da nova američka administracija neće ometati završetak gasovoda. On je sugerisao da bi to označilo povratak, kako je rekao, "fer konkurencije na međunarodnim tržištima" – što je očigledno referenca na nametnute sankcije za koje Moskva tvrdi da su uvede samo kako bi se Rusija izgurala s tržišta u korist SAD.
SAD negiraju to i osnovi zabrinutosti Vašingtona u vezi s tim projektom je da bi mogao povećati oslanjanje Evrope na ruski gas, ugrožavajući njenu energetsku nezavisnost i potencijalno jačajući politički uticaj Moskve u regionu.
U poslednjoj deceniji, Gazprom se hvalio povećanjem izvoza u Evropu, grabeći veći udeo na tržištu gasa širom kontinenta. Sada drži pojedinačno najveći deo uvezenog gasa na tržištu – 37 odsto u 2018. godini naspram 27 odsto u 2011. Norveška je druga s 27 odsto.
Sudbina gasovoda će u velikoj meri zavisiti od SAD i Nemačke i od toga da li će se pozicije dve zemlje promeniti u narednim nedeljama ili mesecima.
"Sudbina Severnog toka 2 još nije jasna, jer će zavisiti od rezultata... američko-nemačkih pregovora", rekla je Marija Šagina, naučna saradnica na Univerzitetu u Cirihu
Bajden je pet dana posle inauguracije 20. januara razgovarao s Merkel i kasnije istog dana i s Putinom. U saopštenju Bele kuće o razgovoru nije pomenut Severni tok 2.
"I dalje verujemo, predsednik i dalje veruje, da je Severni tok 2 loš posao za Evropu", rekla je Psaki 26. januara. Ona je takođe rekla da će nova administracija razmotriti određene sankcije koje su uvedene pod Trampom.
NDAA, CAATSA, PEESCA
"Svesni smo da je prethodna administracija nametnula nova ograničenja na aktivnosti povezane sa cevovodom prema Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA) i pregledaćemo te mere", rekla je Psaki.
Američki Senat je 1. januara, u retkom slučaju glasanja prvog dana u Novoj godini, izglasao poništavanje veta tadašnjeg predsednika Donalda Trampa (Trump) na NDAA, koji uključuje nove odredbe usmerene na suprotstavljanje Severnom toku 2 prema Zakonu o zaštiti evropske energetske bezbednosti (PEESCA).
Time su proširenje pretnje američkim sankcijama kompanijama koje obezbeđuju usluge brodovima koji polažu cevi za taj projekat, kao i za one koji vrše testiranja, inspekciju i sertifikaciju gasovoda.
U poslednjem danu Trampovog mandata, 19. januara, njegova administracija takođe je uvela sankcije ruskoj kompaniji KVT-RUS koja je vlasnik broda za polaganje cevi "Fortuna", prema zasebnom Zakonu o suprotstavljanju sankcijama američkim suparnicima (CAATSA).
S gomilanjem pitanja kako se približavao kraj izgradnje, nemačka nevladina organizacija je u izveštaju 9. februara povećala intrige sugerišući da je, dok je Tramp još bio na funkciji, Berlin bio spreman da sklopi zakulisni sporazum kako bi izbegao američke sankcije protiv projekta.
NVO Nemačka ekološka akcija (DUH) saopštila je da ima kopiju pisma u kojem je nemački ministar finansija Olaf Šolc (Sholz), s adresom na tadašnjeg ministra finansija SAD Stivena Mnučina (Steven Mnuchin) ponudio do milijardu evra (1,2 milijarde dolara) za uvoz američkog tečnog prirodnog gasa.
Nemačko Ministarstvo finansija nije komentarisalo izveštaj.
Istraživačica Šagina u imejl komentaru za RSE rekla je da bi SAD mogle biti spremne da odustanu od sankcija prema PEESCA "ako Nemačka predloži 'veliku nagodbu' koja bi smanjila energetsku zavisnost Evrope od ruskog gasa" i obezbedila da se održi uloga Ukrajine u snabdevanju gasa Evropi.
Ipak, dodala je, "nije jasno kakva 'velike nagodba' je prihvatljiva za SAD da ublaži zabrinutost zbog Severnog toka 2."
Pored zabrinutosti zbog evropskog oslanjanja na Rusiju u pogledu energetskog snabdevanja, još jedna briga SAD je da bi Ukrajina mogla da izgubi ključne prihode od tranzita gasa, što je dodatni udarac za zemlju koja je godinama pod ogromnim pritiskom Moskve.
Ukrajina, koja leži između Rusije i EU, bila je jedan od najvećih kupaca ruskog gasa sve dok se odnosi dve bivše sovjetske republike nisu pogoršali 2014, kada je Moskva zauzela kontrolu nad poluostrvom Krim i podržala separatiste na istoku Ukrajine u sukob u kojem je ubijeno više od 13.200 ljudi.
Kijev je prestao da kupuje ruski gas u novembru 2015. godine, povećavajući kupovinu iz Evrope. Gazprom je dotle isporučivao manje gasa preko Ukrajine. Šagina je rekla da procene ukazuju da bi Ukrajina mogla da izgubi do tri milijarde dolara godišnje za tranzit gasa kao rezultat Severnog toka 2.
Nepotrebno?
Bez obzira na stavove SAD i nemačkih partnera u EU, konačna odluka Berlina može zavisiti od unutrašnje politike. Parlamentarni izbori zakazani su za septembar, kada se očekuje povlačenje Merkel posle 15 godina na čelu nemačke vlade.
Čovek u najboljoj poziciji da nasledi Merkel posle izbora, novi lider demohrišćana Armin Lašet (Laschet), čvrsto podržava Severni tok 2. Ali njegov potencijalni partner u vladi, Zeleni, pojačavaju svoje protivljenje tom projektu.
Slučaj Navaljni podstakao je Zelene da povećaju svoj zahtev da se gasovod obustavi i to bi, kako kažu stručnjaci, moglo ograničiti sledećeg kancelara.
Liderka zelenih Analena Berbok (Annalena Baerbock) nedavno je jasno stavila do znanja da će izvršiti pritisak na vladu da odustane od politički bremenitog projekta gasovoda. "Čvrsto ćemo to tražiti sada i u budućnosti", rekla je Berbok za televiziju ZDF prošle nedelje u odgovoru na pitanje da li bi projekat mogao biti zaustavljen dok je njena stranka u nemačkoj vladi.
Usred uzavrele politike oko Severnog toka 2, istraživač Arild Moe, koji proučava energetska pitanja na norveškom Institutu Fridtjof Nansen, rekao je da u ovom trenutku za tim projektom nema potrebe, budući da se potražnja u EU za gasom povećava sporije nego što je predviđeno.
"Interes za Severni tok 2 u Evropi nisu izazvali samo zabrinutosti oko tranzita, već i očekivanja rasta potražnje za gasom", naveo je Moe za RSE u imejl izjavi.
"Danas se čini da potražnja neće rasti tako brzo – što znači da u skoroj budućnosti nema potrebe za Severnim tokom 2", napisao je on. "Može ostati nedovršen nekoliko godina bez stvaranja većih problema za uvoznike."
Facebook Forum