Evropska unija je odgovorna za spor put Severne Makedonije ka EU, smatra mađarski premijer Orban. Makedonski premijer Hristijan Mickoski nada se da će evropske integracije biti deblokirane uz snažnu podršku Mađarske. Orban je najavio i zajedničku ekonomsku zonu - Severnu Makedoniju, Mađarsku i Srbiju - s ogromnim ekonomskim potencijalom.
Mađarska će ojačati saradnju sa Severnom Makedonijom, što nije zamena za glavni cilj – članstvo Makedonije u Evropskoj uniji, najavili su premijeri dve zemlje Viktor Orban i Hristijan Mickoski posle zajedničke sednice dveju vlada u utorak u Budimpešti.
Proces pristupanja Severne Makedonije EU traje predugo, a mađarski premijer Orban smatra da su za to odgovorne samo članice EU.
"Ne samo da je sramotno što ovaj proces napreduje tako sporo, već za to nije odgovorna Severna Makedonija, već mi, članice Evropske unije. Zato podržavamo učlanjenje Severne Makedonije. EU mora da poboljša konkurentnost i ne vidim drugo rešenje za poboljšanje konkurentnosti osim proširenja", rekao je Orban.
Naravno, rekao je Orban, nije fer da evropski lideri favorizuju Ukrajinu u odnosu na Severnu Makedoniju u napredovanju na putu ka Uniji.
"Mogao bih da pomenem i druge zemlje Zapadnog Balkana kod kojih je nefer ono što Brisel radi, ali najgore je u slučaju Severne Makedonije. Premijer Mickoski je rekao da su pregovori o pristupanju EU sada bilateralizovani umesto da Unija pomaže u rešavanju ovih nesporazuma", rekao je mađarski premijer.
Prema njegovim rečima, najveći moralni dug EU sada postoji prema Severnoj Makedoniji, ali Mađarska treba da prizna da takvo evropsko ponašanje ne može sama da promeni.
"Ono što možemo da uradimo je da što bliže sarađujemo sa Makedonijom. To nije zamena za integraciju, ali se može smatrati utešnom nagradom za izgradnju zajedničkog regiona sa Srbijom i Severnom Makedonijom", rekao je Orban.
Mickoski je izrazio nadu da će taj proces konačno biti deblokiran za Severnu Makedoniju uz veliku podršku Mađarske.
"Naš strateški cilj kao zemlje da budemo deo evropske porodice, nešto što smo odavno zaslužili, bio je, jeste i ostaće naš strateški cilj. Ali, moramo da istaknemo i da je ono što su makedonski građani dali za realizaciju tog strateškog cilja, koji se nažalost nije promenio u odnosu na stanje pre 20 godina, zaista neprocenjivo, odnosno cena je tolika da se ne može utvrditi, jer je pre svega reč o procesu bilateralizacije pregovore, a ne o evropeizaciji pregovora", rekao je Mickoski.
Severna Makedonija i Mađarska će ubuduće još tešnje sarađivati, pripremajući međuvladine sporazume u oblastima infrastrukture, vojne saradnje, obrazovanja, kulture i poljoprivrede. To su objavili premijeri Mickoski i Orban u Budimpešti, gde je 3. i 4. marta održana zajednička sednica vlada Mađarske i Severne Makedonije.
Pozdravljeni pregovori SAD i Rusije o Ukrajini
Povodom rata u Ukrajini, Orban je rekao da Mađarska ostaje pri stavu da rat treba okončati.
"Tri godine živimo u senci rata. Pozdravljamo pregovore između SAD i Rusije i zainteresovani smo za uspešan ishod. Mi stojimo protiv onih zemalja Evropske unije, koje su naši prijatelji i saveznici, ali koje su odlučile da se rat u Ukrajini mora nastaviti. Nastavak rata je loše, pogrešno i greška. Razgovaraćemo o tome u Briselu u četvrtak", rekao je Orban.
Mickoski je rekao da će zajedno podstaći Evropu da preuzme intenzivniju ulogu u procesu postizanja trajnog i održivog mira u Ukrajini kroz partnerstvo i savez sa SAD, "nešto što je u interesu kako ukrajinskih prijatelja, tako i same Evrope".
Najavljen međuvladin ekonomski sporazum
Orban je rekao da Severna Makedonija, Mađarska i Srbija pripadaju istom ekonomskom regionu, području koje bi moglo da bude zajednička ekonomska zona koja bi mogla da donese ogroman ekonomski potencijal. Međutim, pošto su Severna Makedonija i Srbija van EU, to se može premostiti samo intenzivnim bilateralnim odnosima među zemljama.
Trgovina između Severne Makedonije i Mađarske postojano raste i povećana je sedam puta od 2010. godine, rekao je Orban.
"Imamo jaku finansijsku saradnju, pripremamo se i za potpisivanje međuvladinog ekonomskog sporazuma. Ali pored države, svoju ulogu treba da ima i privatna inicijativa i zato podstičemo privrednike obe zemlje da učestvuju u izgradnji ove ekonomske saradnje", rekao je mađarski premijer.
Mickoski je rekao da se novcem iz Mađarske u zemlji grade škole, putevi, bulevari, vrtići i da se praktično tim sredstvima modernizuje država. Međutim, buduća saradnja bi bila još dublja.
"Razmotrićemo mogućnost međuvladinog sporazuma u oblastima infrastrukture, vojne saradnje, obrazovanja, kulture, poljoprivrede", rekao je Mickoski.
Samit vlade počeo je u ponedeljak sastankom ministara spoljnih poslova i trgovine Timča Mućunskog i Petera Sijarta (Szijjarto). Dvojica ministara su se osvrnula i na sukob u Ukrajini i nastojanja nove američke administracije i predsednika Donalda Trampa (Trump) da ga reše. Sijarto je naglasio da su obe zemlje za mir u Ukrajini, što su pokazale podrškom rezoluciji SAD u UN.
Zajedničkoj sednici mađarsko-makedonske vlade prisustvovala je delegacija od desetak ministara koji su održali više bilateralnih sastanaka.
Premijera i vladinu delegaciju koju predvodi u utorak ujutro je na platou Kraljevskog dvora dočekao Orban. Delegacija je dočekana uz himne dve zemlje, najviše državne i vojne počasti. Posle sastanka dva premijera, održana je zajednička plenarna sednica dveju vlada.
Orban je bio prvi strani lider koji je došao u zvaničnu posetu Severnoj Makedoniji otkako je VMRO-DPMNE, na čelu s Mickoskim, preuzeo vlast u Severnoj Makedoniji posle parlamentarnih izbora u maju 2024. godine. Tokom ove posete u septembru 2024. godine u Ohridu je održana zajednička sednica mađarske i makedonske vlade.
Inače, Mickoski i Orban dogovorili su mađarski kredit od 500 miliona evra na marginama samita NATO-a u Vašingtonu u julu 2024. godine. Za mađarski kredit, Skupština je 17. septembra donela poseban zakon, posle čega su 8. oktobra u Budimpešti sporazum potpisali ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska i predstavnik Mađarske izvozno-uvozne banke. Polovina novca je namenjena za infrastrukturne projekte u opštinama, a polovina za kredite preduzećima.