Ekonomska politika, visina plata, kriminal i korupcija, kao i otvorena pitanja sa Bugarskom i blokirane evrointegracije su, između ostalog, u fokusu političkih partija pred predstojeće lokalne izbore u Severnoj Makedoniji, planirane za oktobar ove godine.
Iako je zvanični početak izborne kampanje daleko, neformalno je već počeo „lov na glasove“ kroz razne tribine i susrete sa građanima, na kojim vodeći stranački kadrovi pokušavaju da ubede ljude da su njihove politike o ovim pitanjima najbolja opcija.
„Ekonomske politike Vlade (aktuelne državne vlade, op.a) koju predvodi Socijaldemokratski savez (SDSM) daju rezultate, javni dug se smanjuje, plate rastu”, tvrdi se u jednom od saopštenja vladajuće partije.
“Konceptom ’Makedonija za sve ljude’ obezbedićemo građanima plate od 750 evra“, poručio je lider opozicione VMRO DPMNE Hristijan Mickoski.
Teme koje političke partije potenciraju trenutno, ocenjuje Sefer Selimi iz nevladine organizacije Democracy lab, više se odnose na centralni nivo vlasti i nemaju velikog značaja u lokalnim sredinama, za šta tek sledi bitka.
“Građane više zanima kako će se rešavati njihovi svakodnevni problemi. Međutim, ove trenutne partijske aktivnosti služe da pre početka izborne kampanje mobilišu članove i pokrenu čitavu partijsku infrastrukturu. Tek ćemo imati nova obećanja od septembra, kada će se znati kandidati za funkcije u opštinama”, dodaje Selimi.
Šta će reći centrala?
Univerzitetski profesor Nikola Dujovski smatra da političke partije uoči lokalnih izbora imaju drugačiji pristup nego u prošlosti, te da je kampanja počela mnogo ranije nego što je uobičajeno. I on misli da je cilj otvaranja takozvanih krupnih tema da se odmere snage i mobiliše članstvo.
“Ovi susreti sa građanima asociraju samo na to - mobilizacija članstva i proširenje kruga pristalica. Definitivno ne vidim niti jedan drugi razuman razlog da se usred leta, na ovim paklenim temperaturama i u uslovima pandemije, organizuju tribine sa građanima na koje se troši mnogo sredstava. To se radi da bi se držali budnim partijski članovi i naravno, da bi se doprlo do što je moguće vise građana, kako bi oni eventualno postali pristalice i glasali na lokalnim izborima”, ističe Dujovski.
Selimi dodaje da se najveći deo građana ima klijentelistički odnos prema političkim partijama, ali da ih ipak interesuje šta će im ponuditi kandidati za gradonačelnike.
“Ipak, kada se radi o lokalnim izborima, velikog uticaja ima i koji su kandidati i kakvu platformu nude građanima”, kaže Selimi.
Profesor Dujovski dodaje da živimo u društvu u kojem u političkoj konstelaciji uglavnom sve zavisi od predsednika partije i zato pre lokalnih izbora sve aktivnosti zavise od toga šta će reći “centrala”.
“Lokalne teme su najmanje zastupljene. Ali, to je sasvim razumljivo jer su teme vezane za kandidate za gradonačelnike koji su još nepoznati. Pristup lidera političkih partija je da oni uvek govore o velikim strateškim pitanjima. Mislim da građani kod nas još nisu dovoljno zreli da izaberu pravog čoveka koji će biti ’opštinski otac’, već i dalje gledaju ko je iz koje partije. Čak i na lokalnim izborima se glasa za političku partiju, a ne za čoveka koji je kandidat za funkciju”, smatra Dujovski.
Na izborima će glasači birati vlasti u 80 opština i Gradu Skoplju kao posebnoj jedinici, ukupno 81 načelnik i 81 opštinska skupština. Kandidati još nisu prijavljeni, jer izbori nisu raspisani.
Očekuje se da u narednom periodu predsednik parlamenta Talat Džaferi raspiše lokalne izbore, koji se skoro izvesno trebaju održati 17 oktobra. Ovo će biti sedmi lokalni izbori od osamostaljenja Makedonije. Izborna kampanja traje 20 dana.
Facebook Forum