"Napravimo jedan korak napred, tri koraka nazad u borbi protiv raka", kaže Ana Marjanović iz Hema-Onko, udruženja čiji su članovi pacijenti sa rakom dojke – dijagnozom koju je i ona dobila u 38. godini.
Dok su hodnici Onkološke klinike danas još bile pune pacijenata, Marjanović i njene saborkinje su došle da im daju podršku povodom početka "Ružičastog oktobra" – meseca posvećenog podizanju svesti o ovoj bolesti.
Međutim, onoga čega je nema je podrška države – ne u novcu, jer je ovogodišnji budžet 65 odsto veći nego prošle godine, već zato što pacijenti opet nemaju lekove.
"U proteklih šest meseci pojavile su se rupe od dve nedelje, jedne nedelje, tri nedelje za određene terapije. To znači da nije samo novac problem. Novac je tu, ali zbog obimne tenderske procedure, administrativne nekoordinisanost sistema i nedostatka mehanizama koji će regulisati dobavljače, ostajemo bez lekova po nekoliko nedelja", kaže Marjanović.
Poslednjih dana pacijenti su se žalili da nisu dostupni lekovi "palbociklib" i "ribociklib" i biološka terapija.
"Terapije za rak bile su mnogo dostupnije čak i tokom kovid pandemije, kada su se svi zdravstveni sistemi suočavali s ozbiljnim izazovima. U to vreme postojala je praksa da se terapija tabletama, pa čak i injekcije, isporučuju direktno u domove pacijenata uz odgovarajući izveštaj onkologa. To se ispostavilo kao dobro rešenje. Nedostatak terapija možda ne bi trebalo da nas iznenadi, znajući da u toaletima klinike nema čak ni sapuna. Koliko god želimo da gledamo kroz ružičaste naočare, činjenica je da se situacija pacijenata s najkrhkijim zdravljem samo komplikuje", rekla je pacijentkinja Valentina M. za RSE.
Doktor Igor Stojkovski, direktor Onkološke klinike, potvrdio je da je došlo do kašnjenja sa strane dobavljača, ali je rekao da su procedure za sve lekove završene i da su lekovi dostavljeni u kliniku. Nedostaje još jedan lek, za koji, prema rečima Stojkovskog, postoji zamena.
"Trenutno nema zastoja ni za jedan lek. Da se ovakve situacije ne bi ponavljale ubuduće, treba da nađemo zajednički jezik s distributerima kako bi pravovremeno planirali nabavke. Jeftiniji lekovi su deficitarni i u regionu, za njih ponekad nema interesovanja dobavljača i za njih je potrebno tražiti rešenje zajedno s Agencijom za lekove i svim uključenim institucijama", izjavio je Stojkovski za RSE.
Dijagnoza 'privatno'
Udruženje Hema-Onko sprovelo je anketu među oko 200 već dijagnostikovanih pacijenata o putu do dijagnoze i lečenja. Više od polovine pacijenata (oko 60 odsto) reklo je da su biopsiju i početnu dijagnozu dobili u privatnoj zdravstvenoj ustanovi.
"Još je poraznije to što se 80 odsto novodijagnostikovanih pacijenata umesto u Onkološku kliniku, upućuje na hirurgiju. To se dešava zato što protokoli u ovoj zemlji ne funkcionišu, kao ni tumor bordovi (tela u kojima učestvuju lekari različitih specijalizacija kako bi razmatrali svaki slučaj pojedinačno). Za tih 80 odsto pacijenata najvažnije je da dođu u Kliniku za onkologiju i da se u saradnji s onkologom, hirurgom i patologom, odredi najbolji tretman za njih", navodi Hema-Onko.
Pacijenti su za RSE rekli da programi skrininga ne funkcionišu blagovremeno, kada se bolest može otkriti u ranoj fazi i kada lečenje može biti uspešnije.
Klinika za onkologiju godišnje pregleda oko 800 novodijagnostikovanih pacijenata s rakom dojke. Očekuje se da će ovaj broj do kraja 2025. godine dostići oko 1.200 pacijenata.
Starosna granica za obolele se smanjuje i širom sveta i u Severnoj Makedoniji, pa sve više obolevaju devojke i žene starosti od 30 do 40 godina.
Suđenje u slučaju 'Onkologija' odloženo za 8. oktobar
Dosad nije bilo rešenja za skandal oko navodne preprodaje skupih onkoloških lekova iz Klinike za onkologiju, zbog čega je Javno tužilaštvo početkom 2024. godine pokrenulo istragu o zloupotrebama vrednim 30 miliona evra.
Dva bivša direktora i tri lekara osumnjičena su za prevaru u službi.
Suđenje bivšem direktoru Klinike Nikoli Vasevu trebalo je da se nastavi 1. oktobra, ali je odloženo za 8. oktobar, pošto je njegova odbrana tražila da državni javni tužilac Ljupčo Kočevski preuzme slučaj ili ga delegira drugom tužilaštvu.
Vasev, zajedno s još dvoje onkologa Simonidom Crvenkovom i Draganom Jakimovskim, zaposlenim na Klinici za radioterapiju i onkologiju Skoplje, optuženi su za nesavesno lečenje pacijenata. Postupak je pokrenut protiv još jednog onkologa, drugooptužene Meri Peševske, koja se na sudu izjasnila krivom, posle čega ju je sud osudio na dve godine uslovnog zatvora.
Optužnica tereti lekare za produžena "teška dela protiv zdravlja ljudi" i "nesavesno lečenje", pri čemu su kod 29 pacijenata primenjene neadekvatne terapije, s odstupanjima u doziranju i bez odgovarajuće procene zdravstvenog stanja.
Pored toga, podignuta je još jedna optužnica protiv Vaseva i bivšeg ekonomskog direktora Klinike za zloupotrebu službenog položaja i proneveru, sa štetom od preko 2,2 milijarde denara (oko 35 miliona evra) po državni budžet.