Predsednik Sobranja Severne Makedonije Talat Džaferi je u petak, 6. avgusta, raspisao lokalne izbore, koji će se održati 17. oktobra 2021. godine.
Rešenje o raspisivanju izbora će biti dostavljeno Državnoj izbornoj komisiji, kao i Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu pravde.
"Danas sam potpisao rešenje o raspisivanju lokalnih izbora za članove Saveta opština i Savet grada Skoplja, za gradonačelnike opština i za gradonačelnika grada Skoplja", rekao je Džaferi.
Podsetio je da izborna kampanja počinje 20 dana pre tog datuma, kao i da tokom tog perioda Sobranje neće imati plenarne i komisijske sednice, čime se, prema rečima Džaferija, omogućuje političkim partijama i kandidatima da se kompletno posvete izbornoj kampanji, a u isto vreme se izbegava mogućnost da se kampanja preseli u salu parlamenta.
U čemu je problem sa Izbornim zakonom?
Neizvesna je sudbina izmena Izbornog zakona koje su izazvale mnogo reakcija kod političkih i društvenih faktora, najviše zbor praga od dva odsto glasača u opštinskoj biračkoj listi za sve nezavisne kandidate koji žele da učestvuju na lokalnim izborima.
Prema predloženim izmenama, da bi neki nezavisni kandidat mogao ući u izbornu trku na lokalnom nivou, treba skupiti potpise od dva odsto glasača, što u nekim sredinama znači ozbiljno povećanje broja. Tako, na primer, u Skoplju ako je nezavisni kandidat do sada trebalo da sakupi 1.000 potpisa glasača, prema novom predlogu, sada će mu biti potrebno 9.000.
Reakcije i naredni koraci
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, nevladine organizacije i građanske inicijative suprotstavili su se ovakvom predlogu.
Pendarovski je istakao da je nelogično da je potrebno skupiti isto potpisa i za kandidaturu za šefa države i za lokalne izbore.
Pendarovski je istakao da je nelogično da je potrebno skupiti isto potpisa i za kandidaturu za šefa države i za lokalne izbore
Posle ovih reakcija, reterirali su i predsednik vladajućeg Socijaldemokratskog saveza (SDSM), premijer Zoran Zaev i lider opozicione VMRO DPMNE Hristijan Mickoski. Predstavnici njihovih partija, zajedno sa poslanicima iz partija Albanaca, podneli su izmene zakona u Sobranju, a učestvovali su i u njihovom dogovaranju.
Izvori iz vladajuće većine i parlamentarne opozicije sada kažu da postoji mogućnost da budu donesene nekakve izmene Izbornog zakona, ali kada se vrate sa odmora.
Nekadašnji predsednik Državne izborne komisije Aleksandar Novakovski je decidno protiv promene Izbornog zakona, naročito zato što su izbori mnogo blizu (17. oktobra), a i već su raspisani.
“Apsolutno sam ubeđen da bez razlike kakve će biti izmene, ipak se radi o izmenama Izbornog zakona i to će biti zabeleženo kao negativno u konačnom izveštaju OEBS-a. Znamo da je prihvatljiv rok za izmene, a da pri tome ne bude negativne ocene u delu izbornog zakonodavstva, minimum šest meseci pre izbora”, ističe Novakovski.
Iz vladajuće većine, pak, kažu da eventualne izmene neće promeniti “pravila igre u uslovima kada su lokalni izbori raspisani”.
Kao primer onoga što se neće menjati, oni navode poluotvorene liste na kojima da bi neko bio izabran, se predviđalo da treba imati najmanje tri odsto od upisanih birača. Ovome su se suprotstavile manje parlamentarne partije i iz vladajuće koalicije u parlamentu.
Šta bi doneo prag od jedan odsto?
Ali, isti izvori ostavljaju mogućnost za promenu praga za nezavisne kandidate na jedan odsto, kao što je najavio i premijer Zaev.
Na ovo su već reagovali i građanske inicijative Zeleni humani grad, sa primedbom da i to znači povećanje praga od 1.000 potpisa na oko 5.000, koliko bi bilo potrebno za kandidaturu u Skoplju.
U sadašnjem zakonu prag je nesto opštiji, pa na primer za opštine sa najviše 10.000 stanovnika potrebno je sto potpisa, a prag od jedan odsto upisanih glasača u biračkoj listi značio bi da bi u nekim manjim opštinama bilo dovoljno i 20 potpisa
U vladajućoj većini ističu da bi u drugim opštinama prag od jedan odsto značio smanjenje broja potrebnih potpisa.
U sadašnjem zakonu prag je nesto opštiji, pa na primer za opštine sa najviše 10.000 stanovnika potrebno je sto potpisa, a prag od jedan odsto upisanih glasača u biračkoj listi značio bi da bi u nekim manjim opštinama bilo dovoljno i 20 potpisa.
“Ne bi trebalo menjati zakone ovako na brzinu, jer će se time poslati pogrešna poruka. Svi evropski posmatrači i poznavaoci neće razumeti zašto se prave te izmene sa uvođenjem cenzusa”, kaže Novakovski.
Poslanici na odmoru do kraja avgusta
Poslanici bi načelno trebalo da budu odmoru do kraja avgusta, pa ako predsednik makedonskog parlamenta Talat Džaferi ne odluči da prekine njihov odmor, o izmenama bi se glasalo u septembru, što je samo mesec dana pre lokalnih izbora.
Trka za gradonačelnike i lokalne Savete će se odvijati u 80 opština i u Gradu Skoplju kao posebnoj jedinici lokalne samouprave.
