Nakon pete, a pred početak šeste runde dijaloga, Beograd i Priština su još uvek ukopani u svojim oprečnim pozicijama u pogledu postizanja dogovora o ovlašćenjima Zajednice srpskih opština na Kosovu, ali diplomatski izvori bliski kabinetu visoke predstavnice EU Catherine Ashton, sigurni su da će kompromis na kraju biti postignut.
Dok je kosovska strana spremna da prihvati uspostavljanje zajednice opština sa srspkom većinom, ali ne i to da ona dobije zakonodavna i izvršna ovlašćenja i da bude zamena za skupštine opština, srpski premijer Ivica Dačić ne prihvata da to telo nema nadležnosti, da funkcioniše kao nekakva NGO i da se sve čime se bude bavila svede na, kako se izrazio, objavljivanje časopisa i organizovanje okruglih stolova.
On je rekao da će državni vrh Srbije u petak razgovarati o nastavku dijaloga sa kosovskim zvaničnima, da je Beograd zainteresovan da se u dijalogu ostvari napredak, ne zbog Evropske unije i datuma za pregovore sa EU, nego zato što je potrebno rešiti te probleme.
Šef srpske vlade je novinarima kazao i da mu više ne daju da priča o podeli Kosova iako i dalje smatra da je to najbolje rešenje, da je Srbija napravila dosta kompromisa, a na kraju ih zamolio:
„Tako da – ne pitajte me šta ću da radim, veoma je teško i ne znam.“
U osvrtu na ulogu Evropske unije, Dačić je rekao da se Evropska unija ponaša neutralno, da ne nameće stavove nijednoj strani u dijalogu, ali da želi da problem reši. Otkrio je, međutim, i šta mu često u Briselu govore:
„Oni stalno govore – mi nećemo na Kosovu Republiku Srpsku. Pa, ko spominje Republiku Srpsku? Nadležnosti koje smo mi predvideli za Zajednicu srpskih opština su mnogo niže, ali zašto ne bi postojao neki drugi primer regionalne vlasti koji postoji svuda u svetu?“, upitao je Dačić.
Uprkos trenutnoj velikoj udaljenosti između Beograda i Prištine, diplomati u Briselu bliski kabinetu Catherine Ashton, kako prenosi dopisnik Radija Slobodna Evropa Rikard Jozwiak, sigurni su da će kompromis tokom marta, a možda i početkom aprila, biti postignut, a da se ovo što se sada demonstrira u dvema prestonicama predstavlja pozicionisanje dvaju pregovarača za domaću upotrebu:
„Ono što kažu diplomati bliski kabinetu Catherine Ashton, koji vrlo pažljivo prate dijalog, a sa dvojicom od njih sam pričao, jeste da je ovo što se u Beogradu i Prištini trenutno događa bura u časi vode, drugim rečima, da Tači i Dačić manje-više pričaju priče za domaću upotrebu, a da će kad ponovo sednu za briselski sto, na kraju postići neku vrstu kompromisa. Saradnici Catherine Ashton smatraju da Zajednica srpskih opština neće dobiti preterano jaka ovlašćenja jer je to nemoguće, ali da, s druge strane, neće biti ni puka NGO, kao što sada priča gospodin Tači. Dakle, biće postignut sporazum koji će predstavljati neku sredinu između te dve krajnje pozicije. Glavni problem za koji traže rešenje jeste kakav će biti odnos između te zajednice i centralne vlasti u Prištini. Ono što smatraju u kabinetu Catherine Ashton jeste da treba da se uspostavi široka decentralizacija. To bi značilo da bi se operativne, dnevne, odluke donosile na lokalnom nivou, ali da bi Zajednica trebalo o svemu tome da obaveštava Prištinu“, kaže naš briselski dopisnik.
Da će kompromis između Prištine i Beograda biti postignut veruje i analitičar Predrag Simić, ali dodaje da to neće biti rezultat dobrovoljnog popuštanja Beograda ili Prištine, već insistiranja Brisela. Evropskoj uniji je veoma stalo da joj ne propadne ovaj značajan diplomatski napor na Balkanu i ona će, uz logistčku podršku Vašingtona, definisati linije kompromisa koje će Beograd i Priština prihvatiti, a zauzvrat dobiti šargarepe – Srbija datum početka pristupnih pregovora sa EU, a Kosovo viznu aboliciju i proces koji vodi do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kaže Simić:
„Ne vidim manevarski prostor, pre svega za Dačića, a ni za Tačija, zbog domaćeg javnog mnenja, da naprave kompromis i zato mislim da će presudno biti gde Zapad vidi tu liniju kompromisa. Meni se čini da će ona biti verovatno nešto između entiteta i ovog što traži Tači. To su, dakle, pitanja na koja će pre svega morati da odgovori evropska diplomatija i da, praktično, prinudi obe strane na kompromis. Zašto? Zato što od prekida ovih pregovora štetu ne bi imali ni Dačić ni Tači – tačnije, imali bi štetu, ali i jedan i drugi bi to lako mogli da predstave kao borbu za nacionalne interese; najveću štetu od neuspeha pregovora imala bi Evropa koja bi se, po kozna koji put u poslednjih dvadeset godina, pokazala nesposobnom da rešava balkanske probleme. Mislim da je to motiv zbog čega će na kraju – da li već 4. marta ili u nekoj rundi kasnije – oni prosto morati da arbitriraju“, veruje Simić.
Dok je kosovska strana spremna da prihvati uspostavljanje zajednice opština sa srspkom većinom, ali ne i to da ona dobije zakonodavna i izvršna ovlašćenja i da bude zamena za skupštine opština, srpski premijer Ivica Dačić ne prihvata da to telo nema nadležnosti, da funkcioniše kao nekakva NGO i da se sve čime se bude bavila svede na, kako se izrazio, objavljivanje časopisa i organizovanje okruglih stolova.
On je rekao da će državni vrh Srbije u petak razgovarati o nastavku dijaloga sa kosovskim zvaničnima, da je Beograd zainteresovan da se u dijalogu ostvari napredak, ne zbog Evropske unije i datuma za pregovore sa EU, nego zato što je potrebno rešiti te probleme.
Šef srpske vlade je novinarima kazao i da mu više ne daju da priča o podeli Kosova iako i dalje smatra da je to najbolje rešenje, da je Srbija napravila dosta kompromisa, a na kraju ih zamolio:
„Tako da – ne pitajte me šta ću da radim, veoma je teško i ne znam.“
U osvrtu na ulogu Evropske unije, Dačić je rekao da se Evropska unija ponaša neutralno, da ne nameće stavove nijednoj strani u dijalogu, ali da želi da problem reši. Otkrio je, međutim, i šta mu često u Briselu govore:
„Oni stalno govore – mi nećemo na Kosovu Republiku Srpsku. Pa, ko spominje Republiku Srpsku? Nadležnosti koje smo mi predvideli za Zajednicu srpskih opština su mnogo niže, ali zašto ne bi postojao neki drugi primer regionalne vlasti koji postoji svuda u svetu?“, upitao je Dačić.
Uprkos trenutnoj velikoj udaljenosti između Beograda i Prištine, diplomati u Briselu bliski kabinetu Catherine Ashton, kako prenosi dopisnik Radija Slobodna Evropa Rikard Jozwiak, sigurni su da će kompromis tokom marta, a možda i početkom aprila, biti postignut, a da se ovo što se sada demonstrira u dvema prestonicama predstavlja pozicionisanje dvaju pregovarača za domaću upotrebu:
„Ono što kažu diplomati bliski kabinetu Catherine Ashton, koji vrlo pažljivo prate dijalog, a sa dvojicom od njih sam pričao, jeste da je ovo što se u Beogradu i Prištini trenutno događa bura u časi vode, drugim rečima, da Tači i Dačić manje-više pričaju priče za domaću upotrebu, a da će kad ponovo sednu za briselski sto, na kraju postići neku vrstu kompromisa. Saradnici Catherine Ashton smatraju da Zajednica srpskih opština neće dobiti preterano jaka ovlašćenja jer je to nemoguće, ali da, s druge strane, neće biti ni puka NGO, kao što sada priča gospodin Tači. Dakle, biće postignut sporazum koji će predstavljati neku sredinu između te dve krajnje pozicije. Glavni problem za koji traže rešenje jeste kakav će biti odnos između te zajednice i centralne vlasti u Prištini. Ono što smatraju u kabinetu Catherine Ashton jeste da treba da se uspostavi široka decentralizacija. To bi značilo da bi se operativne, dnevne, odluke donosile na lokalnom nivou, ali da bi Zajednica trebalo o svemu tome da obaveštava Prištinu“, kaže naš briselski dopisnik.
Da će kompromis između Prištine i Beograda biti postignut veruje i analitičar Predrag Simić, ali dodaje da to neće biti rezultat dobrovoljnog popuštanja Beograda ili Prištine, već insistiranja Brisela. Evropskoj uniji je veoma stalo da joj ne propadne ovaj značajan diplomatski napor na Balkanu i ona će, uz logistčku podršku Vašingtona, definisati linije kompromisa koje će Beograd i Priština prihvatiti, a zauzvrat dobiti šargarepe – Srbija datum početka pristupnih pregovora sa EU, a Kosovo viznu aboliciju i proces koji vodi do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kaže Simić:
„Ne vidim manevarski prostor, pre svega za Dačića, a ni za Tačija, zbog domaćeg javnog mnenja, da naprave kompromis i zato mislim da će presudno biti gde Zapad vidi tu liniju kompromisa. Meni se čini da će ona biti verovatno nešto između entiteta i ovog što traži Tači. To su, dakle, pitanja na koja će pre svega morati da odgovori evropska diplomatija i da, praktično, prinudi obe strane na kompromis. Zašto? Zato što od prekida ovih pregovora štetu ne bi imali ni Dačić ni Tači – tačnije, imali bi štetu, ali i jedan i drugi bi to lako mogli da predstave kao borbu za nacionalne interese; najveću štetu od neuspeha pregovora imala bi Evropa koja bi se, po kozna koji put u poslednjih dvadeset godina, pokazala nesposobnom da rešava balkanske probleme. Mislim da je to motiv zbog čega će na kraju – da li već 4. marta ili u nekoj rundi kasnije – oni prosto morati da arbitriraju“, veruje Simić.
