Više od 172.000 migranata ove godine ušlo je u Srbiju, pokazuju najnoviji zvanični podaci. Na međunarodnoj konferenciji “Balkanska ruta i izbeglička kriza” u Beogradu predstavnici Evropske unije najavili su nastavak pomoći državama koje su suočene sa izbegličkom krizom.
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, rekao je da je broj migranata koji prolaze kroz Srbiju 7,4 puta veći nego prošle godine i da država pomaže koliko može.
“Nikada nećemo prihvatiti politiku mržnje prema tim ljudima. Zato što neko smatra da izgledaju drugačije od nas, da nas ugrožavaju… Nikada nećemo dozvoliti bilo kakve fašističke ili ekstremno nacionalističke skupove protiv migranata. Vlada Srbije takvu vrstu atmosfere neće da dozvoli”, navodi Vučić.
U 2014. godini prošlo je nešto više od 23.000 izbeglica, a tokom krize Srbija je sama finansirala oko 90 odsto troškova prihvata, registracije i zbrinjavanja svih migranata.
Ocena premijera je da je Srbija tokom izbegličke krize pokazala lice humanosti i da je budućnost u saradnji a ne, kako je rekao, u ogradama i žicama.
“Ta budućnost je, razume se, puna izazova i postavlja se pitanje kako na najbolji način možemo za njih da se pripremimo. Pre svega, moramo da nastavimo sa razvojem naših institucija, jačanjem demokratskih prava i sloboda. Neizostavno moramo da rešimo sva otvorena bilateralna pitanja sa susedima kako bi proizveli održivu stabilnost na Balkanu”, ističe Vučić.
Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekao je da će EU i dalje pomagati zemljama regiona kako bi se lakše izborile sa velikim izazovom izbegličkih migracija.
“Evropska unija odlučna je da pokaže solidarnost sa zemljama regiona, uključujući i Srbiju. Naravno, nastavićemo sa humanitarnom pomoći koja je, između ostalog, vrlo bitna u narednom periodu. Ide zima i predstoje mnogo lošiji klimatski uslovi. Sa Srbijom i Makedonijom finaliziramo dogovor o budućem paketu pomoći od sedam miliona evra. Pored uloge države, angažman organizacija civilnog društva u ovoj krizi veoma je važan”, smatra Devenport.
Predstavnici nevladinih organizacija, koje se bave problemima izbegličke krize, ponovili su da bi izbeglicama trebalo omogućiti da dođu do željene destinacije.
Jadranka Jelinčić, iz Fonda za otvoreno društvo, rekla je da je od suštinske važnosti poštovanje njihovih ljudskih prava.
“Izbeglice jesu jedan kolektivitet, ali su pre svega individualna ljudska bića. I takva prava su im i garantovana. Svi subjekti, međunarodne organizacije, države, su dužni da ta prava poštuju. Kao i svi organi pojedinačnih država”, konstatuje Jelinčić.
Zaštitnik građana Saša Janković kaže da Srbija u izbegličkoj krizi zaslužuje pohvale jer država i nevladin sektor dobro rade svoj posao.
“Međutim, to ni izdaleka nije dovoljno. Pred nama su ogromni izazovi. Zima se približava, neophodno je pripremiti adekvatan smeštaj, garderobu, medicinsku negu… Među nama su i deca izbeglice, naričito ranjiva, bez pratnje roditelja. Samo u Srbiji registrovano je više od 5.000 maloletnika bez pratnje. Moramo da razmišljamo i o obuci socijalnih radnika i procedurama za spajanje porodica. To je nešto što nam neposredno predstoji”, zaključuje Janković.
