Dostupni linkovi

Nemački kancelar i evropski komesar u Beogradu zbog litijuma, šta se zna?


Nemački kancelar Olaf Šolc tokom prethodne posete Beogradu u maju 2022.
Nemački kancelar Olaf Šolc tokom prethodne posete Beogradu u maju 2022.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i potpredsednik Evropske komisije (EK) zadužen za zelenu agendu Maroš Šefčovič borave 19. jula u Beograd zbog održivih sirovina.

Među održivim (kritičnim) sirovinama, ključnim za zelenu i digitalnu tranziciju, nalazi se i litijum čijim rezervama raspolaže Srbija.

Tokom njihove posete, prema najavama, biće potpisan Memoranduma o razumevanju između Srbije i EU o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Evropska unija (EU) pokušava da smanji zavisnost od uvoza iz Kine, a Nemačka je najveći proizvođač električnih automobila u Evropi koji koriste litijumske baterije.

Tokom posete dvojice zvaničnika, osim susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, biće održan i Samit o održivim sirovinama.

Na tom samitu će, kako je za RSE rečeno u Evropskoj komisiji, prisustvovati i predstavnici finansijskih institucija i industrije.

Do ovoga dolazi samo nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije vratila u život projekat Jadar na zapadu zemlje bogatom litijumom.

Ovaj projekat predviđa da međunarodni rudarski gigant Rio Tinto iskopava litijum na zapadu Srbije čemu se protivi stanovnici tog kraja i ekološki aktivisti tvrdeći da će rudarenje litijuma uticati na životnu sredinu.

Na drugoj strani Rio Tinto tvrdi da se projekat Jadar "može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".

Aleksandar Ivković iz beogradskog nevladinog Centra za savremene politike naveo je za RSE da su i EU i Nemačka već duže vreme zainteresovane za srpske rezerve litijuma.

"Poseta treba da podvuče politički značaj za EU i Nemačku te cele priče i da pokaže signal da su oni ozbiljni u toj nameri", ocenio je Ivković.

Kako je objasnio, EU je zainteresovana da se na njeno tržište izvoze ili litijum iz Srbije ili proizvodi od litijuma, ukoliko projekat iskopavanja ovog minerala zaživi.

"Ukoliko se srpska vlast pokaže kao partner u ovom odnosu, rekao bih da će moći da računa na ne previše snažne kritike iz EU i Nemačke zbog stanja demokratije i vladavine prava", smatra Ivković.

Šta predviđa Memorandum?

"Partnerstvo se zasniva na značajnom potencijalu sirovina Srbije i njenom geografskom položaju u odnosu na EU", saopštila je Vlada Srbije uoči potpisivanja Memoranduma.

Vlada je navela da će partnerstvo o održivim sirovinama doprineti dekarbonizaciji ekonomije u skladu sa Zelenim dogovorom EU i Zelenom agendom za Zapadni Balkan.

Evropski Zeleni dogovor podrazumeva da će EU postati klimatski neutralna do 2050. godine, što znači svođenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu.

Vlada Srbije je navela i da će ovo partnerstvo "rezultirati ekonomskim rastom Srbije i doprineti poboljšanju položaja za pridruživanje EU".

U saopštenju je navedeno i da će partnerstvo ojačati i proširiti saradnju u oblastima klimatskih promena, održive energije, održivih materijala i novih tehnologija.

"Posebno, održivo proizvedene baterije, kao i stvaranje celokupnog lanca snabdevanja za električna vozila, biće ključni za dekarbonizaciju transportnog i energetskog sektora i smanjenje emisija ugljen-dioksida", dodaje se.

Vlada Srbije je dan uoči sklapanja partnerstva sa EU usvojila zaključak koji omogućava potpisivanje navedenog Memoranduma.

Memorandum predviđa pet pravaca delovanja - saradnju na industrijskom nivou, u oblasti istraživanja i inovacija, implementaciji visokih ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda i praksi.

Takođe se govori o mobilizaciji finansijskih i investicionih instrumenata prema standardima EU i o razvoju ljudskih resursa neophodnih za ostvarivanje ovog partnerstva.

Šta su kritične sirovine?

Evropski Zakon o kritičnim sirovinama definiše listu od 17 strateških elemenata, kao što su kobalt, bakar, litijum i nikl, i proširenu listu od 34 kritična materijala.

Ove sirovine su ključne u zelenoj i digitalnoj tranziciji kako se EU oslobađa fosilnih goriva i okreće čistim izvorima.

Kritične sirovine se koriste, između ostalog, u proizvodnji mobilnih telefona, električnih automobila i vetroturbina.

Evrpopski Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Minerals Act - CRMA) stupio je na snagu u maju.

Evropska komisija je tada saopštila da je pristup kritičnim sirovinama od suštinskog značaja za strateške sektore EU kao što su čiste tehnologije, digitalna, odbrambena i vazduhoplovna industrija.

Cilj Evropske unije je i da značajno smanji zavisnost od uvoza iz jedne zemlje.

Zakon koji je usvojio Evropski savet uključuje mere za jačanje domaćih lanaca snabdevanja i razvoj uzajamno korisnih partnerstava sa trećim zemljama.

Na sajtu Evropske komisije se navodi da EU trenutno za određene kritične sirovine zavisi isključivo od jedne zemlje.

Tako Kina obezbeđuje 100 odsto snabdevanja EU teškim zemljanim elementima, Turska obezbeđuje 98 odsto bora, a Južna Afrika 71 odsto potreba za platinom.

Uoči glasanja u Evropskom parlamentu kojim je dobila još jedna mandat na čelu EK, Ursula fon der Lajen je poručila da se ne odustaje od transformacije ekonomije EU u okviru Zelenog dogovora u cilju borbe protiv klimatskih promena.

Partnerstvo sa Srbijom 14. po redu

Ovo je 14. strateško partnerstvo koje EU uspostavlja sa drugim zemljama.

Takva partnerstva su već sklopljena sa Norveškom, Ukrajinom, Kazahstanom, Uzbekistanom, Australijom, Grenlandom, Kanadom, Argetinom, Čileom, DR Kongom, Namibijom, Ruandom i Zambijom.

Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike kaže da to partnerstvo nema veze sa politikom proširenja EU i time što je Srbija kandidat za članstvo.

"U vezi sa sirovinama Srbija je u istom statusu kao i bilo koja treća država sa kojima EU sklapa memorandume ovog tipa", dodaje.

Srbija i Evropska komisija su u septembru 2023. potpisale Pismo o namerama o pokretanju strateškog partnerstva u oblasti kritičnih sirovina i lanaca vrednosti električnih automobila.

To pismo su potpisali potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič i tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

"U tom Pismu o namerama je stajalo da će politički razvoj odnosa predvoditi Aleksandar Vučić i Maroš Šefčović", naveo je Ivković.

Šta je poručeno iz Berlina?

Najavljujući posetu kancelara Srbiji i potpisivanje Memoranduma o održivim sirovinama, portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt rekao je da je pozadina toga projekat održivog iskopavanja litijuma u Srbiji.

On je na konferenciji za novinare u Berlinu 17. jula naveo da je reč o daljem razvoju evropske agende o sirovinama i smanjenju rizika u njihovoj eksploataciji.

Najavio je da će Vlada Srbije i nekoliko kompanija potpisati pismo o namerama u vezi sa projektom iskopavanja litijuma.

Memorandum će sadržati "posvećenost visokim standardima životne sredine i održivosti", poručio je Hebeštrajt.

Kako je rekao, Vlada Srbije odgovorila je na kritike ocenjujući da je "dobro i važno" što sada postoje viši standardi za projekat.

Šta kažu vlasti Srbije?

Srbija će Mercedes-Benzu, Folksvagenu i Stelantisu dati priliku za kupovinu litijumskih baterija za automobile, jer daje prioritet evropskim u odnosu na kineske proizvođače automobila, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za nemački dnevni list Handelsblat.

"EU je potreban litijum i želimo da ojačamo naše veze sa EU", rekao je Vučić u intervjuu objavljenom 18. jula.

Kako je prenela agencija Rojters, Vučić je naveo da Srbija očekuje godišnju proizvodnju od 58.000 tona litijuma što je dovoljno za oko 1,1 milion električnih vozila, odnosno oko 17 odsto evropskog tržišta.

Prethodno je premijer Srbije Miloš Vučević izjavio da je uslov za rudarenje podizanje fabrika i inustrijalizacija u kraju gde bi bio rudnik.

Vlada Srbije vratila je 16. jula na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita, minerala litijuma i bora, na zapadu Srbije.

Vlasti su prethodno signalizirale da bi Rio Tinto mogao da dobije zeleno svetlo.

Tako je Vučić u junu za Fajnenešel tajm rekao da su nove garancije kompanije i Evropske unije odgovorile na zabrinutost oko ekoloških standarda.

"Ako sve ispunimo, rudnik bi mogao biti otvoren 2028", naveo je tada on.

Vlada je 2022. stopirala projekat nakon masovnih ekoloških protesta.

Uredbu o projektu Jadar je vratila na snagu nakon što je Ustavni sud ocenio da odluka o stopiranju nije bila doneta u skladu sa Ustavom i zakonima. Ustavni sud je takođe naveo da to ne znači vraćanje prethodne odluke o pokretanju projekta u pravni poredak.

Kakve poruke šalje poseta evropskih zvaničnika?

"Jako loša odluka", tako posetu zvaničnika iz Brisela i Berlina povodom litijuma ocenjuje za RSE viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina Bodo Veber.

"Na delu je politika koja pokušava po svaku cenu dođe do tih sirovina ignorišući upravo standarde o kojima nemačka vlada govori o demokratskim aspektima i zaštiti životne sredine", naveo je.

On smatra da se šalje poruka da se trguje industrijskim i geopolitičkim interesima u vezi sa zelenom tranzicijom i da to šteti demokratskim principima i vrednostima, pa samim i interesima i Nemačke i EU.

"Ekstrakcija (litijuma) bez demokratskog procesa značiće ili da će se region pomeriti dalje od budućnosti koja je okrenuta EU ili da će se veći deo EU sve više i udaljavati od svojih temeljnih vrednosti", naveo je Savet za politiku demokratizacije na mreži X.

Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike ocenio je da je cilj posete da evropski zvaničnici pokažu da će projekat iskopavanja litijuma da se sprovodi na ekološki način i da oni to politički garantuju.

"Da li će to na ekološki način da se sprovodi i da li oni mogu da daju takve garancije, mislim da je i dalje nepoznanica. Potrebeno nam je više informacija na koji način bi garancije funkcionisale i da li bi mogle da se implementiraju", dodao je.

Upitan da li to znači da evropski zvaničnici staju iza projekta Rio Tinta u Srbiji, Ivković odgovara da staju iza inicijative da se iskopava litijum.

"Ja ne bih povezivao sa konkretnom kompanijom. Mislim da je politička poruka vrlo jasna i tako će se tumačiti kao podrška projektu iskopavanja litijuma", naveo je.

Prethodna poseta Šolca Beogradu o Kosovu, BiH, Rusiji

Nemački kancelar Olaf Šolc bio je u Srbiji pre dve godine, u maju 2022, nakon što je prethodno posetio Kosovo.

Tada su politička pitanja bila glavne teme, poput sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, odnosi sa Kosovom i stabilnost Bosne i Hercegovine.

Sada će izgleda politička pitanja biti u drugom planu mada je predsednik Srbije najavio da će sa nemačkim kancelarom razgovarati i o evropskom putu Srbije, Kosovu, regionu i političkim odnosima.

XS
SM
MD
LG