Blage kazne za počinioce femicida, slaba primena strateških dokumenata iz oblasti prevencije nasilja nad ženama, revizija Zakona o rodnoj ravnopravnosti, te "epidemija" zloupotreba fotografija žena na internetu – neki su od problema koje je u izveštaju o Srbiji iznela Grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (GREVIO).
Izveštaj je objavljen 25. septembra i oslanja se na prvu evaluaciju koju je GREVIO uradio 2020. godine.
U njemu se pozdravljaju napori institucija da se zakonodavni i politički okviri usklade sa standardima Istanbulske konvencije, koju je Srbija ratifikovala 2013. godine, ali se navode i brojne kritike.
"Gotovo svaka preporuka se poziva na ono što su bile preporuke 2020. godine, kada je objavljen osnovni izveštaj, što znači da zapravo u poslednjih pet godina država nije uspela mnogo da unapredi ovu sferu od onoga što su bile preporuke te 2020. godine", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tanja Ignjatović iz nevladine organizacije Autonomni ženski centar (AŽC).
Iz nadležnih institucija Srbije nisu odgovorili na upit RSE povodom izveštaja GREVIO.
'Epidemija' zloupotreba fotografija na internetu
U izveštaju na 70 strana GREVIO ukazuje na trend digitalnog nasilja nad ženama koji je, kako ocenjuju eksperti, u porastu i globalno kao i u Srbiji.
"Nasilje zasnovano na zloupotrebi slika – gde se intimne fotografije žrtava dele na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka ili postavljaju na pornografske sajtove – naročito je rasprostranjeno, ukazujući na ozbiljne nedostatke kako u sistemu zaštite, tako i u mehanizmima krivičnog gonjenja", navodi se u izveštaju.
Podsećaju na slučajeve grupa na platformi Telegram – od kojih je u nekima bilo i 50.000 članova – u kojima su se delile eksplicitne fotografije i video snimci žena iz Srbije. Kao primer navode slučaj Telegram grupe "Nišlijke" koja je brojala oko 24.000 članova, a koja je "kreirana za neovlašćeno deljenje intimnih fotografija i video snimaka žena i devojčica, često uz otkrivanje ličnih podataka".
Administrator grupe je u martu 2021. uhapšen i protiv njega je pokrenut postupak, ali je u oktobru 2023. Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu za deljenje osvetničke pornografije.
"Ova odluka je dodatno učvrstila osećaj nekažnjivosti među počiniocima takvog nasilja, budući da to nije izolovan slučaj", ocenio je GREVIO.
Na javnoj raspravi za izmene Krivičnog zakonika Srbije 2024. godine Autonomni ženski centar je predložio da se neovlašćeno deljenje intimnih snimaka i fotografija uvrsti kao novo krivično delo, ali taj predlog nije bio prihvaćen.
Međutim, nakon kritika javnosti, iz Ministarstva pravde su u novembru 2024. godine izneli nameru da se pronađe pravno rešenje za ovaj problem, a javna rasprava o predloženim izmenama zakonodavstva je produžena do 1. oktobra 2025. godine.
Prema rečima Tanje Ignjatović, najava da će osvetnička pornografija biti uvrštena u izmene Krivičnog zakonika je "gotovo jedina svetla tačka" u tim izmenama. Nasuprot tome, dodaje sagovornica RSE, stoji pokušaj države da uvede krivično delo "obuljuba bez pristanka" kao lakši oblik silovanja, o čemu je Radio Slobodna Evropa pisao nedavno.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti pred Ustavnim sudom
GREVIO navodi se da u Srbiji jačaju konzervativne reakcije na politiku rodne ravnopravnosti, što, kako ocenjuju, utiče i na nasilje nad ženama.
"Ova reakcija ima za cilj da potkopa postignuti napredak u oblasti rodne ravnopravnosti u zemlji, što se vidi kroz pokretanje postupka pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti", navodi GREVIO.
Podsetimo, Ustavni sud Srbije je krajem juna 2024. odlučio da obustavi primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, nakon što je pokrenut postupak o ustavnosti tog zakona.
Do ove odluke zakon se primenjivao svega dvadesetak dana i bio je na meti kritika prvenstveno Srpske pravoslavne crkve i Matice Srpske.
Prema rečima Tanje Ignjatović, Zakon o rodnoj ravnopravnosti je jedini zakon u Srbiji koji definiše usklađenost sa Istanbulskom konvencijom, čiji je cilj da zaštiti žene od svih vidova nasilja i da spreči nasilje nad ženama i nasilja u porodici.
GREVIO u dokumentu konstatuje da reakcija na rodne politike posebno pogađa žene koje pripadaju seksualnim manjinama, "izlažući ih nasilju koje nadležne institucije zanemaruju".
"GREVIO je primio uznemirujuće izveštaje o tome da pripadnici policije koriste prekomernu silu prema LBTI ženama tokom pretresa, ispitivanja ili hapšenja, što treba posmatrati u širem kontekstu diskriminacije LBTI zajednice od strane organa za sprovođenje zakona", navodi Grupa eksperata Saveta Evrope.
'Mrtvo slovo na papiru'
Savet Evrop je pohvalio što je Srbija usvojila Strategiju za prevenciju i borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. GREVIO nju ocenjuje kao "značajan korak napred".
"Međutim, Strategija nikada nije sprovedena u delo, a akcioni planovi neophodni za njenu implementaciju nisu doneti", navode eksperti Saveta Evrope.
Država, kaže Tanja Ignjatović, ne štiti žene od nasilja planski, već reaguje stihijski – tek kada je na to primoraju okolnosti.
"Takav je slučaj bio i 2021. godine, kada su napravljene Strategija o prevenciji nasilja nad ženama i Strategija o prevenciji diskriminacije ili Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Međutim, kada se naprave ti strateški dokumenti i zakoni, tipično je da oni ostanu mrtvo slovo na papiru, zato što se nikada ne uradi akcioni plan niti se isplaniraju finansijska sredstva kojima bi se sistematski sprovele planirane mere i nema efekata i rezultata", kaže Tanja Ignjatović.
U oblasti zaštite žena žrtava nasilja, GREVIO navodi da nedostatak resursa otežava efikasno pružanje i opštih i specijalizovanih usluga podrške žrtvama. Kao jedan od problema navodi stroge uslove licenciranja za sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja, kojih u Srbiji ionako ima malo.
GREVIO je akcentovao i da nadležne institucije ne posvećuju dovoljno pažnje bezbednosti majki i dece u odlukama o starateljstvu i posetama. Kako kažu, institucije retko određuju nadzor poseta za roditelje koji su osuđeni za vršenje nasilja, a u velikom broju slučajeva se štite majke ali ne i deca.
Mali broj žrtava se odlučuje da prijavi naasilje u porodici, što prema oceni Saveta Evrope, ukazuje na "nedostatak poverenja u sposobnost krivičnog pravosudnog sistema da zaštiti žrtve, posebno među romskim ženama i devojčicama".
"Stope odustajanja od krivičnih postupaka za dela nasilja prema ženama ostaju visoke, a osuđujuće presude često nose blage kazne, uključujući slučajeve femicida", stoji u izveštaju.
Među preporukama koje je GREVIO naznačio u izveštaju je i da se "sistematski sprovodi multidisciplinarna procena rizika i upravljanje rizikom za sve oblike nasilja nad ženama", kao i "analiza ubistava i samoubistava povezanih sa rodom".
Ta preporuka je u skladu sa predlogom koji Autonomni ženski centar iznosi godinama unazad da se oformi ekspertsko-političko telo koje bi analiziralo svaki pojedinačni slučaj femicida.
Tanja Ignjatović iz ove nevladine organizacije kaže da se argument za takav predlog može naći u izveštajima sa terena.
"Primećujemo da se broj ubijenih žena smanjio, naročito nakon uvođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je obavezao policijske službenije, tužioce i centar za socijalni rad da procenjuju bezbednosne rizike. Ono na šta već nekoliko godina ukazujemo je da se uvećava broj slučajeva ubistava gde je nasilje prethodno bilo prijavljivano. Dakle, neka od institucija je mogla znati da postoji rizik", kaže Ignjatović.
Prema podacima Autonomnog ženskog centra, od početka 2025. godine u Srbiji je zabeleženo 11 slučajeva femicida.
"Taj broj je manji nego prethodnih godina, ali i dalje nedopustivo visok", ističe Tanja Ignjatović.
Sužavanje prostora nevladinih organizacija
Grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici ukazala je u izveštaju i da organizacije koje se bave pravima žena u Srbiji rade "pod velikim pritiskom", suočavajući se sa konstantnim napadima konzervativnih grupa.
Paralelno sa tim procesom, GREVIO ukazuje i na to da se u proteklih nekoliko godina značajan deo javnih sredstava dodeljuje organizacijama koje imaju ograničene ili potpuno neproverene reference na polju zaštite prava žena.
"Organizacije za prava žena takođe su bile izložene onlajn uznemiravanju, pretnjama i fizičkim napadima od strane određenih grupa, što su institucije u velikoj meri ignorisale", navodi GREVIO.
Tanja Ignjatović kaže da više od pojedinačnih pretnji zabrinjavaju napadi koji dolaze od državnih organa.
"Pojedine organizacije su u manjim mestima bile izložene pretnjama lokalnih funkcionera", kaže Ignjatović.
Prema njenim rečima, pritisak na civilne organizacije je veći otkako su izbili masovni protesti posle tragedije u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je stradalo 16 osoba u padu nadstrešnice.
"Kako se politička situacija u zemlji pogoršavala i kako je vlast postajala autoritarnija, tako je svaki glas koji ukazuje da nešto nije u redu, a osobito kada ukazuje na korupciju i nelojalnu konkurenciju, smatran nedopustivim", kaže Ignjatović.
Povodom navoda iznetih u izveštaju GREVIO, Radio Slobodna Evropa je zatražio komentar od Vlade Srbije, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, ali do zaključenja teksta odgovori nisu stigli.